Борат (2006)
Kinopoisk
Комедија Ларија Чарлса са Сашом Бароном Коеном у улози ексцентричног казахстанског новинара није добила дозволу за дистрибуцију у Казахстану, који је с Русијом у пријатељским односима. Према речима бирократа, филм би за гледаоце појединих националности и религија могао бити увредљив. То, међутим, није спречило ТВ канал МТВ Русија да три године касније емитује ову комедију.
Клип (2012)
Kinopoisk
Српска тинејџерска драма Маје Милош, која је награђена на Међународном филмском фестивалу у Ротердаму, није добила дозволу за дистрибуцију у Русији. Разлог за то су, како су рекли у Министарству културе РФ, нецензурисане псовке, сцене са коришћењем дроге, алкохола и материјали експлицитног карактера са малолетним глумцима, што крши Закон о заштити деце од информација штетних за њихово здравље и развој.
Наређење „заборавити“ (2014)
Kinopoisk
Ово је вероватно једини руски филм чија је дистрибуција забрањена у земљи. То је прича о житељима села Хајбах који су погинули током депортације Чечена и Ингуша 1944. године. Остварење Хусеина Еркенова је приказано на Московском и другим међународним филмским фестивалима, али никада није добило дозволу за дистрибуцију у Русији. Министарство културе РФ је послало продуцентима писмо у којем оцењује овај филм као „историјску измишљотину“ и сматра да би његово приказивање могло подстаћи мржњу међу народима.
Најлуђи интервју (2014)
Kinopoisk
Ова сатирична комедија коју су режирали Сет Роген и Еван Голдберг је препуна немилосрдних шала о Северној Кореји, и постала је жртва политике не само у Русији, већ и у целом свету. У Америци је приказивање филма прво одложено, а затим је доспело у малобројне биоскопе. И у Русији је приказивање филма прво одложено на неодређено време. Амбасада Северне Кореје у Москви је изјавила да је тешко замислити да би „тако пријатељска и цивилизована држава као што је Русија могла да прикаже филм о атентату на вођу пријатељске и суверене државе“, па је на крају одлучено да се филм забрани.
Дете 44 (2015)
Kinopoisk
Не претерано успешни трилер шведског режисера Данијела Еспиносе је прича о совјетском инспектору који јури манијака. Али, пошто у СССР-у „није могло бити никаквих манијака“, власти заташкавају истрагу. Инспектор не одустаје и покушава да самостално нађе убицу деце.
Када су руски медији подигли галаму због забране филма, министар културе је објавио отворено писмо пуно критика на рачун трилера. По мишљењу министра, „Дете 44“ приказује Совјетски Савез као „Мордор који насељавају физички и морално оштећени нељуди“.
Љубав (2015)
Ова врло експлицитна еротска драма Гаспара Ноа премијерно је приказана на Филмском фестивалу у Кану, а своју је руску премијеру имала на Московском филмском фестивалу. Али филм није добио дозволу за приказивање тако да никада није дочекао ширу дистрибуцију. Министар културе Владимир Медински није могао да нађе речи којима би описао шта је доживео док је гледао филм. „Љубав“ је касније ипак приказана на неким руским филмским фестивалима јер по закону приказивање страних филмова на домаћим фестивалима је могуће без дозволе за дистрибуцију.