„Довиђења, како сте“: У Москви приказан филм о српским афоризмима и српском друштву

Култура
АЛИНА ЈАБЛОЧКИНА
На Међународном фестивалу документарног филма ДОКер у Москви приказанo je oстварење „Довиђења, како сте?“, српског режисера Бориса Митића који је одржао и мастер-клас. А какo je рускa публика реаговала на српски документарац?

Чињеница да по образовању није режисер Бориса Митића никада није омела да учествује или осваја награде на бројним међународнм фестивалима документарног филма широм света, укључујући и онај најзначајнији - IDFA. По струци новинар Митић је годинама радио за водеће светске медије и добро зарађивао. Међутим, стална фрустрација изазвана немогућношћу приказивања догађаја у његовој земљи онако како су се заиста збили, натерала је Бориса да од свега дигне руке, купи видео-камеру и свет почне да приказује истинито (или бар онако како га он сам види).

„Убрзо сам снимио свој први филм о лудим Ромима са Чукаричке падине који су адаптирали стару Дијану у ултрамодерно средство за сакупљање старог папира и картона („Лепа Дијана“). Када сам после годину дана снимања завршио посао, позвао сам пријатеље да им покажем шта сам урадио. Рекли су ми „пошаљи филм на фестивал“ и ја сам их послушао. Тако је све почело“, каже Борис.

Други филм „Unmik Titanik”, „визуелни тестамент трагичне судбине преосталих Срба у Приштини“, снимљен је за само једну ноћ, а „Довиђења, како сте?“, припремао је четири године.

Како истиче, сада ради искључиво онако како жели, у шта је могла да се увери и публика у Москви.

Филм „Довиђења, како сте?“ аутор одређује као сатиричну, документарну бајку. За потребе овог филмског есеја Митић је прочитао око триста књига афоризама, издатих у Србији, обишао целу земљу у потрази за занимљивим кадровима и снимио интервјуе са саговорницима. Тако је настао портрет подељеног друштва са сатиричним алузијама на корупцију у српској политици и страхотама рата, дат у монологу фиктивног јунака о његовом животу.

Цео монолог заснован је на афоризмима и прожет самоиронијом, али истовремено, како је и сам редитељ приметио, приказује снагу духа Срба који излазе на крај са свим искушењима. Осим српске стварности, признаје Митић, у процесу стварања филма, инспирацију је проналазио и у књижевним делима, попут „Јунака нашег доба“ Михаила Љермонтова и „Белешки из подземља“ Фјодора Достојевског.

Митић каже да је његов филм универзалан и да га разумеју људи у целом свету. Ипак, део московске публике који познаје Србију и њену историју посебно је уживао у гледању филма препознајући у монологу наратора многе феномене српске стварности. Али  и они који никада нису били у Србији нису зажалили што су дошли на пројекцију, смех у сали није престајао. Једна гледатељка признала је да је била изненађена чињеницом да је аутору у тако једноставном по форми и смешном филму пошло за руком да инкорпорира филозофску димензију која објашњава поглед на свет и начин размишљања обичних Срба.

Московском фестивалу „ДОКер“ Борис Митић није присуствовао само као гост, већ и као члан жирија који је оцењивао филмове приказане у такмичарској селекцији кратког метра. У руску престоницу ускоро поново долази, јер ће крајем априла на Московском међународном филмском фестивалу бити приказан његов нови филм „Слатко од ништа“ („In Praise of Nothing“). У сатиричном документарцу о ничему, „Ништа“, уморивши се од тога што га погрешно разумеју бежи од куће и враћа се први и последњи пут. Филм је сниман осам година у седамдесет земаља уз учешће 62 синеаста, а наратор је Иги Поп. Заинтригирана московска публика с нестрпљењем ишчекује нови сусрет са српским документарним филмом.

Прочитајте такође: Четири разлога да погледате нови филм о руском писцу Сергеју Довлатову кога игра српски глумац