Један од најупечатљивијих руских писаца 20. века Сергеј Довлатов (1941-1990) био је вишестрана личност. Совјетски новинар и писац јеврејског и јерменског порекла са слабим шансама на објављивање, пријатељ добитника Нобелове награде песника Јосифа Бродског, амерички имигрант, главни уредник часописа „Њу Американ”, колумниста у „Њујоркеру” и аутор 12 књига.
Довлатов је био мајстор трагикомичне књижевне традиције. Инспирисали су га књижевници као што су Антон Чехов, Аркадиј Аверченко и Михаил Зошченко. Прославиле су га приче и романи, међу којима: „Кофер”, „Соло на андервуду”, „Резерват”, „Компромис” и многе друге.
Филм под насловом „Довлатов” приказује неколико дана из живота писца у Лењинграду (данас Санкт Петербургу) 1971. године. Редитељ Алексеј Герман Млађи приказује затегнут однос између писца и његове бивше жене и ћерке, а разматра и друга критична питања у пишчевом животу. Филм открива унутрашњи свет писца у земљи под тоталитарном влашћу.
Иако је филм посвећен Довлатову, још једна личност у њему игра важну улогу: његов пријатељ Јосиф Бродски.
Герман Млађи каже да је овај конкретан период из пишчевог живота изабрао зато што у то време Довлатов и Бродски још нису напустили СССР. Филм приказује њихово блиско пријатељство и заједничку судбину: у Совјетском Савезу им је било забрањено да пишу и били су принуђени да напусте земљу.
И Довлатов и Бродски су патили, јер нису могли да објављују своје књиге. Цензура је гушила њихову креативност. Ниједан од њих није желео да напусти домовину, али су били принуђени на такав корак, како би могли да објављују и избегну прогон од стране власти. Обојица нису живела дуго. Довлатов је умро са 48, а Бродски са 55 година, али ипак су успели да постану међународно признати писци.
Герман Млађи у својим интервјуима истиче да је желео да скрене пажњу гледалаца на живот у Совјетском Савезу током 70-их година. Верује да је за ову епоху карактеристичан необичан максимализам. Временски период приказан у филму обухвата и Хрушчовљево „отопљавање” 60-их, када је у ваздуху био дух слободе и ствараоци су могли слободно да се изразе. Међутим, период стагнације и страха уследио је у наредној деценији.
Приказивање стварности редитељ комбинује са Довлатовљевим сновима, у којима он разговара са Леонидом Брежњевом и Фиделом Кастром, све време се жалећи да се његове књиге не објављују. Совјетски генерал му у сну нуди да постане коаутор његове књиге и он постаје чувар у затворској колонији у којој је радио пре неколико година...
Довлатовљеви снови измешани са стварношћу совјетског Лењинграда стварају надреалну фантазију препуну сатире и филозофских алузија.
„Довлатов” се већ сматра за један од најбољих филмова Германа Млађег. Освојио је велики број признања, укључујући и Сребрног лава на филмском фестивалу у Венецији. Редитеља је инспирисало стваралаштво његовог славног оца, совјетског редитеља Алексеја Јурјевича Германа, а то што је „Довлатов” уврштен у такмичарски програм Берлинала само по себи је велики успех.
Довлатова игра српски глумац Милан Марић, који по изгледу невероватно подсећа на руског писца, што филм чини још убедљивијим. Он је успео да створи лик снажног и привлачног човека са веома живим и осетљивим унутрашњим светом, који тражи своје место у животу и књижевности.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
