„21. век још није створио своју уметност. Бијенале у Венецији је још увек ту, укорењено у прошлом веку. Само улична уметност из 90-их година је закорачила у 21. век: Банкси и компанија са темама као што су тело, пол, детињство, међуетнички проблеми”, каже ростовски уметник Максим Иљинов, који је измислио нови уметнички покрет: козачки поп-арт.
Козаци потичу од људи који су населили јужни део руског царства у потрази за слободом и демократским начином живота. Успоставили су независну аутономну републику на данашњој територији јужне Русије и у региону Донбаса у Украјини у периоду од 16. века до 1918. године. За време руског Грађанског рата већина козака, који су подржавали руску монархију, је или емигрирала или су убијени. 90-их година козачке заједнице су почеле поново да оживљавају са циљем да очувају своју изворну културу. У Ростовској области постоји велики број места која су историјски повезана са Донским козацима.
„Свет је електрифициран. Једни другима треба да покажемо не само оружје, него и културно благо... Уметност има велики мировни потенцијал. Разговараћемо о најважнијим стварима и тензије ће попустити”, верује Иљинов. Уметнички критичари за њега кажу да је руски Енди Ворхол, а Би-Би-Си ће у јуну емитовати дводелни филм о њему.
По мишљењу Иљинова, козачки поп-арт користи језик класичног поп-арта (слова, графику, боје), али истовремено му је супротстављен. Идеја је другачија: док је класичан поп-арт у вези с тим како бити кул и како бити суперчовек, козачки поп-арт је више самоиронија. То значи како бити кул без патетике, јер козаци имају добар смисао за хумор и самоиронију и воле да се смеју.
Неки од радова овог уметника биће коришћени у дизајну локација које се припремају за Светско првенство у фудбалу у Ростову, укључујући аеродром „Платов”, навијачку зону на Позоришном тргу и стадијум „Арена”.
Ово су неки од најзанимљивијих примера козачког поп-арта: