Зашто су руски Вини Пу и Могли бољи од својих америчких верзија?

Два Винија

Чак и на Западу совјетског Винија штампа је оценила боље од његовог америчког парњака.

Фјодор Хитрук/Сојузмултфилм

„Совјетски Вини Пу одушевио Американце”; „Браон, буцмаст и мио: Американци одушевљени совјетским Винијем Пуом”; „Совјетски Вини Пу шармирао америчког критичара” – ови наслови у руским интернет медијима били су реакција на текст Наталије Винкелман у листу „The Daily Beast”. Она је упоредила два анимирана Винија (совјетског и Дизнијевог) и дошла до ласкавог (за Русе) закључка да је „комунистички” меда „једноставнији, необичнији и смешнији”. Овај закључак је дочекан са ентузијазмом у Русији, јер многи од нас генерално мисле да је совјетска верзија лика Алена Милна донекле боља, иако је његов западни алтер его, свакако, такође неодољив.

Изгледа да је чак и на Западу штампа при поређењу боље оценила совјетског Винија него његовог америчког парњака.  Пре неколико година још један амерички критичар са интернет портала BuzzFeed пронашао је 15 разлога зашто је совјетски Вини Пу „несумњиво бољи”. Између осталог, спомињу се његова већа сличност правом медведу, његов егзистенцијални потенцијал и његова вештина у процени проблема.

Иако се може дискутовати о томе да ли совјетски Пу више личи на правог медведа (његове шапе су често одвојене од остатка његовог тела), једно је сигурно: совјетски Вини Пу је нешто суптилнији и, оно што је изгледа пресудно, више подсећа на човека. Овај став је добро илустровао још један страни критичар: „Погледајте само како се совјетски Пу и Прасе крећу у овом анимираном филму: толико једноставно, а опет са толико карактера и хумора. У једном тренутку Пу разговара са Прасетом и пре него што почне да говори дубоко удахне. То је просто предивно. Можете заиста да осетите да ови ликови размишљају пре него што нешто учине.”

Весели дечак и снажан дивљи човек  

Било би погрешно у „Моглијевим авантурама” очекивати медведе који певају.

Роман Давидов/Сојузмултфилм

Сличне опаске односе се и на други анимирани филм који је имао различите верзије са две стране гвоздене завесе: „Могли: Књига о џунгли” (Дизнијев хит из 1967. године) у Америци и „Моглијеве авантуре” које су отприлике у исто време приказиване у СССР-у.

Сви се сећамо веселих песама из чувеног америчког цртаћа, док би у случају совјетске верзије било погрешно „очекивати медведе који певају и мајмуне који кулирају и плешу свинг – Моглијеве авантуре нуде потпуно другачију слику: мрачнију и више исконску”, објавио је The Daily Telegraph. У сличном кључу руски критичар истиче оно што разликује ове цртане филмове, говорећи о самом Моглијевом лику. За разлику од Дизнијевог цртаног филма, у којем је главни јунак „весели и безазлени дечак”, његов совјетски парњак је „снажан дивљи младић са бодежом” кога су „заиста одгајили вукови”. 

Али у совјетском Моглију има много тога више поред суровости: може се осетити његова реалистичност. Главни јунак совјетског цртаног филма „развија се током неколико епизода, откривајући своје снаге, све више схватајући ко је он заправо... Он постаје вођа чопора и одолева непријатељском нападу.” Другим речима, овај цртани филм је много више од просте забаве. Ми видимо Моглија како одраста и постаје саосећајан, снажан и веран човек. Као и у случају Винија, совјетски Могли је много више укорењен у „контекст стварног живота”.  Контраст између два цртаћа најбоље се може видети у лику лукаве змије Ка: ради се о јасној разлици у приступу.

Роман Давидов/Сојузмултфилм/Global Look Press

Совјетска верзија Тома и Џерија?

Авантуре зеца и вука у совјетској цртаној серији „Причувај се, зеко!” („Ну, погоди!”) биле су невероватно популарне у СССР-у откако су се они први пут појавили на екранима крајем 60-их. Заплет је увек био исти, иако су се ликови налазили у различитим животним ситуацијама: вук је упркос свим препрекама покушавао да ухвати зеца. Главни сиже подсећа на амерички цртани „Том и Џери”. Неки руски медији су писали о томе да су совјетске власти у вуку и зецу виделе одговор на овај амерички цртани. Међутим, син једног од аутора совјетског цртаног филма тврди да је његов отац амерички цртани филм први пут видео тек 1987. године, када је добио видео-рекордер.

Совјетска цртана серија „Причувај се, зеко!” у СССР-у је доживела невероватну популарност.

Вјачеслав Котјоночкин/Сојузмултфилм

Када пореде ова два цртана филма, блогери и критичари истичу исте карактеристике које чине главну разлику код претходна два цртаћа: совјетски ликови изгледају и понашају се на више људски начин од њихових америчких верзија. „Показало се да су наши ликови знатно племенитији, они не муче једни друге намерно, као што то чине њихови амерички парњаци”, пише новинар за један популарни руски лист. Један од аутора серије рекао је да „вук није животиња, он је очовечен: он хода на две ноге, он, извините, пуши, и купује лубенице.” У свакој епизоди постоји и неки васпитни елемент. Ова хумана тенденција је више него видљива.

Прочитајте такође: Шест совјетских цртаћа који су освојили свет

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!