Филип Кудрјашов: Путем филма је деци најлакше пренети причу о вековним везама Руса и Срба

Филип Кудрјашов

Директор фестивала руских цртаних филмова „Бајке детињства“ који се отвара у Београду 17. и траје до 20. септембра у ексклузивном интервјуу за Russia Beyond говори о томе шта ће се приказивати у београдском културном центру и зашто руска деца не знају о постојању српских цртаних филмова.

„Дане руског филма 'Бајке детињства' организујемо шести пут. Доносимо српској деци најбоље руске игране и анимиране филмове. Ове године ћемо приказати и радове пројекта 'Мултимост', јединственог српско-руског анимираног пројекта који је настао у оквиру нашег фестивала, али који већ живи сам по себи. То је вероватно једини пројекат у ком српска и руска деца сама стварају цртане филмове. Прошле године су то биле бајке, а сада музички филмови: руска деца су урадила филм на српску музику, а српска деца на руску музику.   

Нажалост, 'Мултимост' је једини руско-српски пројекат у области анимирног филма за који ја знам. И то је тужно, јер преко филма је најлакше пренети деци информацију о повезаности наших народа кроз векове. Такви пројекти не постоје највероватније због одсуства финансија. Исти тај 'Мултимост' ради без новца, аниматори у слободном од посла времену једноставно доводе своју децу на радно место и помажу им да праве невероватно лепе филмове. 

Хвала богу да је Министарство културе Новосибирске области бар финансирало долазак Срба са својим филмовима. Али за посао нико не плаћа. А снимити квалитетан филм без финансијских улагања је немогуће. Чак се и наш фестивал ове године, на моју велику жалост, одржава искључиво на средства града Београда. Ми смо невероватно захвални за такав однос Срба према руском дечијем филму.

Морам да констатујем да ми се за шест година постојања 'Бајки детињства' у Србији нико од српских аниматора није обратио са молбом да помогнем. Наравно да не могу да им помогнем новцем, али могу везама, корисним контактима преко којих би могли да рекламирају своје филмова у Русији. Наравно да је потребна државна политика која би подржала српско-руску културну размену у области анимације, али, авај, нема је. 

По мом мишљењу, руска деца би топло примила српске цртане филмове! И ми смо као и Срби расли на чехословачким, мађарски, јапанским цртаћима! Сем тога, српски аниматори имају јединствену могућност да покажу своје стваралаштво овде у Србији у сали за 30 000 гледалаца, за шта сам захвалан администрацији града, Фонду јединства православних народа и омладинском позоришту 'Дадов'. Али српски редитељи цртаних филмова су због неких разлога инертни по том питању. 

На шестом фестивалу 'Бајке детињства' показаћемо српској деци најбоља остварења најстаријег руског студија анимације 'Сојузмуљтфиљм'. Старија генерација Срба је у детињству гледала ове цртаће, а сада ће их видети и савремена деца. 

Донели смо такође филмове студије 'Пчела'. Деца ће видети добре цртаће и игране филмове.  Верујем да ће се 'Дизнијев' филм, који је прошле године остварио највећу зараду, 'Последњи витез' допасти српским гледаоцима, а преко њега деца ће сазнати ко су у руским бајкама Баба Јага, Иља Муромец, Лешиј, Водјаној, Кашчеј Бесмертни. 'Богатство рогатих викинга' је још једно ремек-дело савременог руског дечијег филма, а представиће га редитељ Иља Белостоцки. Мислим да смо направили правилан избор. Завршиће се све концертом који је поклон самог града Београда. Певаће Олга Масаљска, коју су Срби одавно заволели, а Анжелику Лемзикову српска публика ће тек упознати. 

Дођите у Дворану културног центар Београда на 'Бајке детињства' и нека вам добри руски филмови угреју душе! Улаз је слободан.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“