Млади интелигентни Московљанин Иван неочекивано се нашао у бајковитом свету где сусреће Василису Прекрасну, Кошчеја Бесмртног и друге ликове руског фолклора. Стицајем околности принуђен је да стане на нечију страну у вечној борби између добра и зла.
То је укратко заплет филма The Last Bogatyr („Последњи витез“, на енглеском познат и као „The Last Warrior”), који ове јесени „жари и пали“ у руским биоскопима и један је од највећих биоскопских хитова ове сезоне – зарадио је 1,3 милијарде рубаља (22 милиона долара) за само две недеље приказивања. Филм је засада на шестом месту међу 10 најуноснијих биоскопских хитова ове године. Испред њега су холивудски блокбастери попут последњих „Пирата са Кариба“ и филмова „Брзи и жестоки“ (The Fast and the Furious) и „Грозан ја“ (Despicable Me).
Филм је снимљен у копродукцији компаније Disney и руске компаније Yellow, Black and White, што му је омогућило да достигне нови ниво реалистичног приказа. Ово је други и најуспешнији покушај компаније Disney да уђе на руско филмско тржиште. Наиме, она је 2009. године снимила филм „Књига мајстора“ (The Book of Masters), који је такође заснован на традиционалним руским бајкама. У биоскопима је тај филм зарадио скоро 11 милиона долара.
После читавог таласа совјетских филмова заснованих на руском фолклору наступио је дуг период у коме је неколико филмова на тему руских бајки напунило биоскопске касе, уз десетине цртаних филмова углавном посвећених младим гледаоцима, али су сви они брзо заборављени. Међутим, „Последњи витез“ може имати дужи век захваљујући хумору и квалитетној продукцији, утолико пре што он не претендује на статус праве бајке.
Наиме, филм има ограничење узраста 12+ и због тога не мора објашњавати шта је добро а шта зло, као што морају филмови за децу. Овај филм на нови начин храбро интерпретира традиционалне ликове руских бајки. Они овде нису ни апсолутно зли, ни апсолутно добри – то су сложени ликови са мноштвом различитих особина.
Баба Јага је у руским бајкама ружна стара вештица која лети на метли, а Кошчеј Бесмртни је такође стар и ружан чаробњак (али уједно и моћан) који стално краде принцезе. У овом филму су они споља гледано ужасна бића, али њихов унутрашњи свет садржи толико хумора колико се може наћи, рецимо, у филму „Грозан ја“. Они су цинични и паметни, и обично западају у глупе ситуације као и други комични јунаци.
Последњи витез Иван није непоколебљиви и храбри херој него обични симпатични младић који прави селфи са Баба Јагом и Кошчејем.
Русима су сви ти фолклорни ликови добро познати од детињства и зато је њихова појава у новим условима добар начин да се привуче пажња гледалаца. Поред тога, гледаоцима прија и то што нису само Марвелови суперхероји моћни и привлачни, него такви могу да буду и јунаци руског фолклора.
У филму има и лепих пејзажа, велелепних ентеријера царских двораца и руске музике, као што су песме из опере Александра Бородина „Кнез Игор“, и наравно, много добрих шала. Редитељ Дмитриј Дјаченко је раније радио на неколицини других руских комедија, а један од његових најуспешнијих пројеката је изузетно популарни филм „О чему говоре мушкарци“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу