Утваре, мачори и скривена ремек-дела: Зашто је петербуршки Ермитаж најбољи музеј на свету?

Daniel Ladenhauf/flickr, Gellinger/Pixabay, Public domain
Највећи и најпознатији музеј у Русији има толико велику колекцију уметничких дела и артефаката да је потребно најмање 10 година како би се све то погледало.

1. Настао као лична ризница руских царева

Пре него што ће постати један од најбољих музеја на свету Ермитаж је био лична ризница императорке Катарине II. Француска реч „ermitage“ преводи се као „отшелничка келија“, „скит“ или „скровито место“. Колекција уметничких дела се стално повећавала, а тек 1852. године је отворена за јавност.

2. Десет година да се све види

Овај огромни музеј има преко 3 милиона експоната, од чега је само 5% изложено у 350 сала. Ако би посетилац по један минут посматрао сваки предмет и свакога дана проводио по 8 сати у Ермитажу, требало би му 10 година да види све експонате.

3. Мачори званично запослени (у подруму)

Традиција „запошљавања“ мачака потиче још из 18 века. Мачори су одлични ловци овдашњих пацова. Неколико десетина таквих мачака и данас обавља овај врло важан задатак у подрумима музеја.

4. Утваре...

У Ермитажу има много „духова“. На пример, људима се привиђају цар Петар Први и последња царска породица Романов. Нека привиђења су прилично необична за Русију. На пример, један експонат у Ермитажу је староегипатска богиња Сехмет у седећем положају. Прича се да се за пуног месеца на њеним коленима појављује барица крви.

5. Највећа колекција Рембрантових дела

Колекција Рембрантових слика у Ермитажу је највећа изван граница Холандије. Музеј поседује 24 слике овог уметника, а међу њима су „Повратак блудног сина“ и „Флора“.

6. Гаража последњег руског цара

Последња царска породица Романов имала је у Ермитажу своју гаражу са преко ¬50 аутомобила. Сви су они, међутим, на тајанствен начин нестали током револуције 1917.

7. Заборављена ремек-дела

Посетиоци могу видети хиљаде уметничких дела, али је много више експоната који нису изложени у дворанама. Штавише, често ни сами радници музеја не знају каква ремек-дела се крију у ризницама музеја. На пример, 1960. године је један историчар уметности из Холандије пио чај са радницима музеја и том приликом случајно угледао део слике која је стајала иза ормана. Испоставило се да је то дело „Бах, Венера и Церера“ холандског сликара Хендрика Голцијуса. Од тада експерти Ермитажа прижељкују да пронађу још неко изгубљено и заборављено уметничко дело.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“