„Златно око“ је први филм о Џејмсу Бонду снимљен после распада Совјетског Савеза и завршетка Хладног рата. Холивудски редитељи се у то доба још увек нису ослободили страха од Русије.
Џејмс Бонд се бори против криминалне организације познате као „Јанус“, која је продрла у руски војни врх. Злочинци желе да униште Лондон моћним сателитским ласерским оружјем, а Џејмс Бонд једини може да спасе човечанство.
Радња се одиграва средином 1990-их када је Русија усред економске и политичке кризе захваћена грађанским ратом. САД су забринуте, јер Русија поседује нуклеарно оружје и зато у насталом хаосу шаљу своје подморнице близу њених обала и тако покушавају да контролишу ситуацију, будући да се над планетом надвила опасност од нуклеарног рата.
И овде је радња смештена у 1990-те, када је Русија била у великој кризи. Московљани се смрзавају у становима без грејања, локални олигарх Иван Третјак жели да потисне слабог председника Карпова и сав народни гнев усмерава на Американце, а разуларена гомила држи америчку амбасаду под опсадом.
Нико, међутим, не зна да је Третјак главни кривац за тако дуготрајну кризу и сада само научник Ема Расел и професионални лопов Сајмон Темплар могу да зауставе безумног злочинца.
Хладни рат је завршен а Русија је постала поуздани савезник Америке, али лидер Казахстана, генерал Радек, сања о васпостављању моћног Совјетског Савеза.
Припадници заједничких руско-америчких специјалних јединица су ухватили Радека, али је група његових саучесника киднаповала авион америчког председника и држи га као таоца са намером да помоћу њега ослободи свог лидера.
И поред тога што је у улози „лошег момка“ приказан Казахстан, у филму не игра ниједан казахстански глумац. Сви непријатељи су Руси, од терориста у авиону до пилота у непријатељским миговима.
Судећи по Холивуду, сваки криминалац који држи до себе бар једном је у постсовјетској Русији покушао да украде атомску бомбу. У овом филму се на такав потез одлучио генерал Кодоров. После успешне крађе његови људи покушавају да „утопе“ оружје за масовно уништавање и продају га југословенским терористима чија се мета налази негде у САД.
По свему судећи, једини човек који може да заустави руског генерала је потпуковник специјалних јединица армије САД Томас Дево, који се отискује на путовање у непознату и опасну Русију.
Џек Рајан је јунак кога је створио амерички писац Том Кленси. Он 1984. године креће у легендарни лов на Црвени Октобар. У овом филму међународна терористичка група покушава да изазове рат између Русије и САД. Две земље у својим односима стижу до ситуације у којој су спремне да једна на другу изврше нуклеарни напад. Као и увек, само Рајан може то да спречи.
У четвртом делу чувене франшизе терориста по имену Кобалт успева да учини оно о чему су вековима сањали сви непријатељи Русије – диже у ваздух Кремљ. Руси, међутим, за овај злочин грешком оптужују америчког агента Итана Ханта и Америку. Као и увек, две земље доспевају на ивицу нуклеарног рата.
Да би спрао љагу са свог имена и спречио конфликт, агент Хант треба да пронађе и заустави Кобалта пре него што руски агенти ухвате њега.
Ово је римејк истоименог филма из 1984. године. Стари филм говори о уласку совјетских трупа у САД, а у новој верзији је нападач Северна Кореја. Међутим, убрзо сазнајемо да агресоре подржава ултранационалистичка Русија, тако да се Американци морају борити и против корејских нападача и против припадника руског „Спецназа“ који су продрли на америчку територију.
Још једна авантура Џека Рајана у Русији. Овога пута аналитичар ЦИА треба да заустави руског министра унутрашњих послова и моћног тајкуна који покушава да изазове економски колапс у Америци.
Ово је један од ретких филмова где Холивуд приказује руску армију као моћну и савремену силу, а не као застарелу и смешну хорду.
Милитантни министар одбране је уклонио са власти руског председника и држи га заробљеног у војнопоморској бази на северу Русије. Американци тајно шаљу припаднике својих специјалних јединица да спасу председника и спрече Трећи светски рат.
Нажалост, Холивуд не може без својих стереотипа: три америчка маринца убијају на десетине руских војника.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу