Нико не зна ко је заправо био „царски исцелитељ“ Распутин. У Санкт Петербург је дошао из Сибира (тј. скоро ниоткуда) и врло брзо постао популаран у аристократским круговима.
Једни сматрају да је био велики мистичар који је предсказао своју смрт, револуцију и смрт последњег руског цара, а други му приписују интимне везе са члановима царске породице, чудесна исцељења, организовање оргија за високо друштво и скоро неограничени утицај на цара Николаја II и његову политику. Током читаве једне деценије овај тајанствени „монах“ је био главни јунак многих гласина које су колале Петербургом.
Било како било, за Григорија Распућина је чуо цео свет, можда и више него за многе руске цареве. Његов контроверзни лик се идеално уклапа у филмске сценарије, песме, контракултуру и стереотипе везане за Русе.
Најпознатији руски револуционар Владимир Лењин био је идол милиона људи, не само у Совјетском Савезу него и у целом свету. Био је комуниста који је оборио вишевековну монархију, идеолог који је инспирисао народне масе, филозоф, човек који је укинуо класе и ударио темеље новој друштвеној појави која се звала „совјетски грађанин“.
Лењиново наслеђе је толико велико да се он често помиње чак и данас, скоро сто година после смрти. Балзамовани посмртни остаци овог комунисте још увек су једна од познатијих атракција Црвеног трга. У свету је Лењин и даље најпревођенији руски аутор (далеко више је превођен од Достојевског и Толстоја).
Са 18 година је постала прва тенисерка света. У међувремену је освојила сва четири највећа Гренд Слем турнира (Australian Open, French Open, US Open и Wimbledon) и једна је од десет најбоље плаћених спортисткиња на ранг-листи часописа Forbes (са зарадом од 10,5 милиона долара). Признала је да је користила мелдонијум, а после дисквалификације се у великом стилу вратила на тениски терен.
Шарапова и даље ужива репутацију једне од најуспешнијих и најлепших Рускиња. Већ преко 20 година живи и тренира у САД, али још увек доживљава себе пре свега као Рускињу, због чега је Руси обожавају: „У мени тече руска крв, код куће говорим руски. Све у свему, осећам се више као Рускиња него као Американка“. Шарапова је 2017. године поклонила 40.000 долара руској деци без родитеља.
„Моја глава говори енглески, срце ми говори руски, а уши француски“, говорио је Набоков о себи. Овај руско-амерички писац је већи део живота провео у емиграцији, али је непрекидно писао изванредне романе о Русима, и то су најбољи узорци руске књижевности. Непуних 20 година је на америчким универзитетима предавао светску и руску класичну књижевност, често износећи сопствено интелектуално тумачење класичних књижевних дела.
Његова „Лолита“ је изазвала праву пометњу у књижевним круговима, али скандалозна прича о човеку у зрелом добу и дванаестогодишњој девојчици није му могла донети Нобелову награду (номинован је четири пута заредом). Па ипак, тај роман је сада на четвртом месту ранг-листе Modern Library међу 100 најбољих књига у историји светске књижевности.
Хабиб је доживео светску славу још пре последње борбе против Конора Макгрегора 2018. године и скандала везаног за овај меч. Овај борац UFC из руске републике Дагестан тада је одбранио титулу шампиона у „крвавом спорту“ и прославио се као човек који „убија голим рукама“ свакога ко се нађе са њим у партеру. „Орао“ (како сам себе зове) није доживео ниједан пораз у каријери.
Хабиб се још као дете борио са медведом и оборио га (уобичајено за Русију, зар не?). После тог случаја његов отац (који му је уједно и тренер) схватио је да Хабиб може „нешто“ у животу постићи.
Најпознатија руска манекенка и топ-модел, добротворка, пословна жена и мајка четворо деце, Наталија Водјанова је остварила сан милиона људи. Девојчица из из сиромашне породице у провинцији брзо се нашла на олимпу париске моде. „Она је спој чистоте и сексуалности! Девојчица и жена у исто време!“, говорио је за њу Жан Пол Готје. У Русији је Водјанова вољена и цењена пре свега због онога што ради у социјалној сфери. Њен фонд „Обнажена срца“ подржава децу са ограниченим могућностима, по целој земљи гради за њих центре и дечија игралишта, у добротворне сврхе организује трке које посећују најбогатији и најпознатији Руси. И још увек се не бави политиком.
Један од најпознатијих совјетских „вечитих емиграната“, кореограф Михаил Баришњиков, постао је заштитни знак руског балета у САД. Захваљујући виртуозној техници и невероватној физичкој снази постао је највећи мајстор балета 20. века. Отишао је на гостовање у Канаду 1974. године, и после разговора са канадским пријатељима одлучио да се више никада не врати кући. Затим се преселио у САД, где је у Њујорку основао Центар уметности „Михаил Баришњиков“. Њему је стихове посветио Јосиф Бродски, обожавала га је Лиза Минели. Mishe (како га зову у Америци) је био способан за све. Играо је у филму „Секс у великом граду“, а за улоге у другим филмовима је номинован за „Златни глобус“ и „Оскар“. Играо је у театру на Бродвеју и учествовао у телевизијском шоу-програму. Троструки је добитник награде Еми.
Када су усред кризе 2009. године руски бизнисмени журно тражили начина да рефинансирају кредите, Прохоров је за 496 милиона долара купио најскупљу вилу на свету и уложио милионе долара у биатлон. Овај олигарх је у целом свету познат као љубитељ раскошних кућа и одмаралишта, фото-модела, кошарке (власник је клуба Brooklyn Nets који игра у NBA лиги) и као вечити нежења. Прохоров се 2012. године кандидовао за председника Русије (заузео је 3. место на изборима), а сада је једини руски олигарх који у својој кући прима звезде телевизијских шоу-програма попут Стивена Колберта (The Late Show).
Творац руског националног бренда и чувеног светског култног оружја – аутомата „Калашњиков“ променио је свет једном засвагда. Његов изум је постао најраспрострањеније оружје на планети, а његово презиме је познато у свим земљама света, без изузетка. За 65 година направљено је 100 милиона (!) аутомата „Калашњиков“ у разним модификацијама. Сада концерн „Калашњиков“ производи и много тога другог: од легендарног оружја преко кишобрана и одела до футрола за мобилне телефоне.
Часопис Wired je 2012. године ставио Касперског на осмо место ранг-листе „најопаснијих људи на свету“ због раскринкавања америчког сајбер-оружја које је направљено за шпијунажу на Блиском истоку и саботажу иранског нуклеарног програма. Од тада се није скоро ништа променило. Руски програмер, оснивач „Лабораторије Касперског“ и творац популарног антивируса, још увек улива страх и изазива параноју на Западу захваљујући својим IT могућностима. Сада компаније широм света покушавају да се отарасе његових производа, јер је овај антивирус одавно освојио планету.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу