Ми често губимо из вида да назив скоро сваке земље води порекло из дубоке прошлости од некога или нечега што је одавно заборављено. На пример, назив Француске потиче од Франака, германског племена које је заузело ту територију у 5. веку. Америка је добила име по Америгу Веспучију, италијанском морепловцу, једном од првих Европљана који су крочили у Нови свет.
А шта је са Русијом коју сами Руси последњих 300 година зову „Россия“, а пре тога су звали „Русь“. Византијски император Константин VII је први назвао земљу на којој живе словенска племена речју „Rusia“. Било је то у 10. веку. Типичан грчко-латински суфикс „ia“ везује некога или нешто за земљу и зато је значење речи „Рус-иа“ било „земља где живи Рус“. Али занимљива је чињеница да данас нико не зна шта је конкретно значила реч „Рус“ (на староруском „рус“ и „русич“, у савременом језику „русский“).
Постоји мишљење да реч „Рус“ потиче из скандинавских језика. Верује се, наиме, да су први владари древне Русије били Викинзи или „Варјази“, како су их Руси звали („Варяги“). „Варјази су нама дали свој назив Рус“, написао је летописац 12. века кога цитира историчар Василиј Кључевски.
Ако је та верзија тачна онда је „Рус“ само један од назива за Швеђане и Шведску, под којима су Нормани или Викинзи некада помињани. Реч „Рус“ су користили странци када су описивали словенска племена под викиншком управом и та реч се сачувала до данас. Реч „Рус“ је сродна данашњој речи „Ruotsi“, што на финском значи „Шведска“, тако да ту има неке логике.
Поменута верзија не одговара свима, нарочито ако се узме у обзир да многи историчари потпуно одбацују тврдњу да су Варјази икада управљали древном Русијом и сматрају да је то легенда. Они имају друго објашњење порекла речи „Рус“. По њима је назив потекао од реке Рос („Рось“), притоке Дњепра (данас у Украјини). Неки Словени су се населили на обалама те реке, па су их остали због тога звали „Роси“, а касније „Руси“.
Ово делује као веродостојна верзија, али лингвисти сумњају да је у овом етнониму „о“ прешло у „у“ јер се то готово никада не дешава. Постоји још егзотичнија верзија, по којој реч „Рус“ потиче од Роксолана. Тај сарматски народ је био близак Скитима и живео је на Криму од 2. века пре Христа до 1. века хришћанске ере. Наводно су се Роксолани мешали са Словенима и некако су скратили свој назив тако да је остала реч „Рус“. Ко зна, можда је заиста било тако – ипак је од тада прошло пар хиљада година.
Још једна хипотеза која се чини најлогичнијом каже да је реч „Рус“ има древни индоевропски корен који у различитим језицима значи „црвен“, „златни“, „жут“, „мрк“, „риђ“. „Византијци их [словенска племена] зову ’ar-rusiya’, што значи ’црвени’“, писао је Ал Масуди, арапски историчар 10. века.
У руском језику постоји придев „русый“ који је у прасловенском језику био *rudsъ и има исти древни индоевропски корен што и старосрпски придев „рус“ познати по народним песмама, латински „russus“, француски „rouge“, грчки „ἐρυθρός“, пољски „rudy“ и тд. Исти корен налазимо у руском и српском језику у речима „руда“, „рудник“. У савременом руском језику „русый“ значи „смеђи“ кад је коса у питању, на пример „девушка с русыми волосами“ („девојке смеђе косе“), а „русак“ је врста зеца.
Укратко, Руси су "народ смеђе/златне/риђе косе". То има смисла и што се тиче лигвистике и етнологије изгледа као логична верзија.
Историчари могу бескрајно да дискутују о пореклу речи „Рус“, али ко год да је у праву, Русија се тако звала вековима и немогуће је замислити да она има неко друго име. Већина народа користи тај назив уз одређене варијације у зависности од изговора и писма: Russia на енглеском, Russland на немачком, La Russie на француском, Rusiya на арапском, и тако даље. Корен је увек исти. Има, међутим, и неколико занимљивих изузетака:
1) На финском је Venäja, на естонском Venemaa. У овим језицима је по свему судећи искоришћен корен заснован на називу Венети. То је такође било моћно древно индоевропско племе од кога су вероватно настали Словени.
2) На летонском је Krievija (Балтичке земље, изгледа, воле да дају Русији необична имена). Овај назив је потекао од Кривића, племена које је заједно са осталим источнословенским племенима учествовало у формирању руске нације.
3) На кинеском се Русија зове 俄罗斯 (изговара се Elosy). У овој речи се користи класични корен „рос/рус“, али Кинези не користе „р“ па су га променили у „л“ које им је блиско.
4) На вијетнамском је Nga. Ово је убедљиво најчуднији назив. Лингвисти то овако објашњавају: све до 20. века Вијетнамци су користили кинеске хијероглифе тако да је Русија тада била стара добра 俄罗斯. Међутим, правила изговора хијероглифа су била потпуно другачија, тако да се на вијетнамском кинески назив изговарао овако: Nga La Ty. Када су Вијетнамци прешли на латинско писмо одбацили су два последња слога тако да је у њиховом називу за Русију остао само слог Nga.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
