Да ли је Русија и муслиманска земља?

Муслимани на јутарњој молитви у Москви у част Курбан Бајрама (Еид ал-Адха), празника жртвовања.

Муслимани на јутарњој молитви у Москви у част Курбан Бајрама (Еид ал-Адха), празника жртвовања.

AFP
То на први поглед није очигледно, али ислам је једна од најважнијих религија у Русији, где има највише присталица после православног хришћанства.

Један од најугледнијих муслиманских званичника у Русији је Равиљ Гајнутдин, шеф руског савета муфтија. Он је у марту 2019. године изазвао много полемика изјавом да ће у Русији број људи који се обраћају у ислам бити у порасту током наредних неколико деценија.

„Према проценама стручњака чија компетенција се не доводи у сумњу, кроз 15 година ће око 30% становништва Русије бити муслимани“, рекао је он.

Према последњим анкетама Фонда „Јавно мњење“, сада муслимана има око 7% (што је око 10 милиона људи), али поједине муслиманске организације критикују овакве процене тврдећи да се број муслиманских верника у њима намерно смањује. С обзиром на такве бројке, прогноза раста до 30% код многих изазива недоумице. Са друге стране, један свештеник православне цркве подржао је Гајнутдиново мишљење.

Сумњиве прогнозе

Из птичје перспективе. Муслимани погружени у молитву на улицама око московске Саборне џамије на празник Курбан-Бајрама.

„Отприлике је тако. Муслимани рађају више деце него православни... Чечени и Ингуши [претежно муслимански народи Северног Кавказа] имају у просеку осморо деце у породици“, рекао је Дмитриј Смирнов, шеф Патријаршијске комисије за питања породице, мајке и детета. „Руси ће нестати 2050. године. Овде ће живети сасвим други народи: Чечени, Ингуши и Арапи“, предвиђа он.

Научници, међутим, не подржавају апокалиптично мишљење Дмитрија Смирнова по овом питању. Борис Денисов, демограф са Московског државног универзитета рекао је за ТВ канал 360: „Та прогноза је смешна. Руси не рађају из истог разлога из ког не рађају сви други народи. До 2050. године ће се променити и Чечени и Ингуши, и они ће рађати мање. То је глобална тенденција“.

Било како било, муслимани који живе у Русији нису некакви нежељени дошљаци чији је циљ да потисну локално становништво. Хронолошки гледано, ислам се појавио на територији неколико региона у Русији отприлике у исто време када и хришћанство.

Бурна историја ислама

Верник на молитви у џамији у Казању.

Дербент се налази у Дагестану (1.900 км јужно од Москве). То је најјужнији град Русије и један од најдревнијих. Основан је у 6. веку пре наше ере и први је муслимански град на територији савремене Русије. Арапи су заузели Дербент у 8. веку и одмах су направили од њега центар ислама на Северном Кавказу. То се догодило далеко пре него што су дошли Руси, који су у то време живели далеко на северу и примили су православље 988. године.

Тада је Русија носила назив Рус (Русь) и морала је да коегзистира са својим муслиманским суседима што није увек било једноставно. Златна хорда, држава коју су основали потомци Џингис кана, приморала је већину руских кнежевина да јој плаћају данак од 1260-их до 1480-их. Исламизирана је у 14. веку. Касније, када су први цареви уједињавали Русију, они су ратовали против муслиманских држава насталих после распада Златне хорде. Тада је Русија стекла своје прво муслиманско становништво.

Наиме, цар Иван IV је 1552. године заузео Казањ, престоницу Татара, који су и данас најбројнији муслимански народ у Руској Федерацији. Од 16. до 18. века Русија је освајала претежно муслиманске територије – дуж Волге, на Кавказу, на Криму, и касније у Средњој Азији. Власти су често наступале прилично оштро.

Иван Грозни заузима Казањ, 2. октобар 1552.

„Руски губернатори, заједно са православним јерарсима, били су чврсти у одлуци да искорене ислам, срушили су многе џамије и побили много мула “, пише сајт „Кавкаски чвор“ („Кавказский Узел“). Тачно је да је у том периоду свака власт дејствовала на исти начин и покушавала да наметне своју религију на новим територијама.

Тек је Катарина Велика током 1780-их основала званични државни орган за равноправну комуникацију са муслиманима у Руској империји, и дозволила им да постану законити део друштва. Муслимани су прошли кроз исте фазе као и друге неправославне хришћанске верске заједнице у Русији, тј. кроз кратак период верске слободе после револуције 1905. Касније у совјетском периоду 1924-1991. гоњени су представници свих религија. У новоформираној Руској Федерацији је однос према свим религијама прилично либералан.

Разноврстан и умерен

За разлику од хришћана, муслимани у Русији немају централну управу. То је општа одлика ове религије, где сваки довољно образовани човек који познаје Куран и Суну (летопис живота пророка Мухамеда) може постати проповедник и основати сопствену школу.

„Руски муслимани се деле у три групе. Једна су Татари и Башкири. Они су компактно настањени у регионима Поволжја и на Уралу. Другу групу чине муслимани Северног Кавказа, а трећу муслиманске мањине широм Русије, укључујући и мигранте из Средње Азије, Азербејџана и Северног Кавказа“, каже Алексеј Малашенко, научни руководилац Центра за дијалог цивилизација. „Те групе се међусобно разликују и етнички, и културно, па чак и у верском смислу“.

Муслимани на молитви у џамији Кул-Шариф на празник Ураза-Бајрам (Еид ал-Фитр) у Казањском кремљу.

Па ипак, све ове групе користе руски као језик комуникације, често и у џамијама (поред традиционалног арапског). Заједнички језик је мост између различитих исламских група и уједињује их у посебан „руски ислам“ у оквиру кога имају неколико заједничких црта.

По речима Игора Загарина, експерта за питања религије и доцента Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) при председнику РФ, руски муслимани се углавном придржавају сунитског огранка ислама и претежно га интерпретирају умереније од крајњих конзервативаца какви су, на пример, житељи Саудијске Арабије.

Вишевековна коегзистенција са немуслиманском већином утицала је на ислам у Русији да постане потпуно толерантан. То је и разумљиво у претежно православној земљи, где има поред муслимана и домаћих аутохтоних будиста (Калмика и Бурјата), као и представника других религија. То је земља у којој су сви верници упућени једни на друге и навикнути на заједнички живот.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“