У Москви отворена велика Саборна џамија

Коммерсант
Дан уочи муслиманског празника Курбан-Бајрама (празник приношења жртве), 23. септембра 2015. године, у Москви је после 10 година реконструкције отворена главна џамија Русије – московска Саборна џамија. Приликом реконструкције укупна површина храма повећана је готово 20 пута и сада се у њему истовремено може молити 10.000 верника.

Нова грађевина најпознатије џамије у Русији има пет спратова, куполу високу 46 метара и минарет висок 72 метра. У центру композиције је позлаћена купола, обавијена натписима из Курана. Џамија има седам лифтова, клима-уређаје и доступна је особама с инвалидитетом.  

Уметнички узори

1902. године парцелу у Виползовом сокаку, где се данас налази московска Саборна џамија, купили су татарски трговци специјално за изградњу муслиманског храма. Храм је саграђен 1904. године, а 2004. је свечано обележена стогодишњица његовог постојања. Тада је такође одлучено да храм буде реконстуисан, што су подржали председник РФ Владимир Путин и градске власти Москве. 

„Шеик Равиљ Гајнудин, председник Савета муфтија Русије, упутио је Владимиру Путину писмо у којем је објаснио зашто је реконструкција неопходна”, каже за „Руску реч” први заменик председника Савета муфтија Русије Рушан Абјасов. „Наша џамија није имала чак ни стабилне темеље. Њена конструкција није одговарала потребама савременог храма. Председник је дао своју политичку подршку овом пројекту”.

Расписан је конкурс за идејно решење. Уметници и дизајнери из Турске, Марока и Узбекистана послали су своје нацрте за фасаду и ентеријере. Изабран је рад народног уметника Републике Татарстан Фирината Халикова, коме је поверена реализација новог архитектонског решења.

Храм је обложен мермером и малахитом. У коначном изгледу преовлађују златна и тиркизна боја. За декорацију зидова коришћен је орнамент уобичајен за татарске џамије. Њега су ручно израдили мајстори који су специјално због тога дошли из Турске: калиграфи под руководством Хусеина Култуа осликали су куполу, михраб и витраже на прозорима, стварајући комплетно дело декоративне уметности. Куле Московског и Казањског кремља послужиле су као архитектонски узори за главне минарете.  

Реакција јавности

Радови на реконструкцији почели су 2005. године, а већ 2011. стара зграда џамије је срушена, што је изазвало бурно негодовање јавности и заштитника културног наслеђа престонице. Друштвени покрет „Архнадзор”, чије је ставове у јавности заступао координатор ове организације Рустам Рахматулин, назвао је рушење грађевине „варварским чином који је омогућила административна самовоља”. По његовом мишљењу, стара грађевина је имала јединствену културно-историјску и меморијалну вредност не само за муслимане, него и за Москву у целини.

Низ организација и исламских лидера такође је осудио рушење зграде, оптужујући Савет муфтија за незаконито деловање и „уништавање историјског блага”. Одговарајући на примедбе, Савет муфтија је саопштио да је рушење старе грађевине било неопходно. Савет је своју одлуку аргументовао лошим стањем грађевине, наводећи да, с обзиром да је већ била делимично урушена, представља опасност за вернике. Копредседник Савета муфтија Мукадас Бибарсов је у интервјуу за муслиманске сајтове објаснио да „у џамији која се реконструише није било могуће одржавање намаза на адекватан начин, она је била скучена и оронула”. Према његовим речима, џамија као култна грађевина у исламу нема сакрални значај: „Џамије су и раније реконструисане, тако је било и тако ће увек бити”.

Треба истаћи да је реконструкцију џамије пратио низ судских процеса који су привукли велику медијску пажњу. Архитекте које су учествовале у пројекту тражиле су да њихова ауторска права буду препозната и да им буде исплаћена надокнада, јер су били искључени из пројекта. Говорило се о кршењу грађевинских норми, као и о ненаменском трошењу добровољних прилога сакупљених за реконструкцију. Део ових судских процеса је завршен споразумно.  

Сви заједно

Подизање нове зграде џамије финансирали су искључиво сами верници. Од самог почетка реконструкције муслимани су донирали средства, желећи да дају свој допринос подизању храма. Највећи донатор био је члан Савета Федерације из Дагестана Сулејман Керимов, који је донирао преко 100 милиона долара, што је покрило највећи део трошкова изградње.

„Такође смо као поклон од Турске добили минбер и уједно михраб”, изјавио је Рушан Абјасов. „Свој допринос је дао и Казахстан. Председник Палестине Махмуд Абас је у име деце Палестине донирао 25 хиљада долара.”

Абјасов је истакао да међу људима који су дали прилоге нису само муслимани: „Ми у Русији имамо јединствен обичај да у изградњи храмова учествују људи свих вероисповести.”

Отворено питање

Нова џамија ће бити једна од највећих у земљи, али то неће решити проблем недовољног броја муслиманских храмова у руској престоници. На прославама поводом великих празника, када се, према различитим проценама, на молитви у Саборној џамији Москве окупи од 60 до 100 хиљада верника, муслимани ће, као и раније, попунити све улице и јавне просторе око џамије.

„Петком се на молитви редовно окупи од 6 до 10 хиљада муслимана”, каж Рушан Абјасов. „То значи да ће нова Саборна џамија бити пуна одмах после отварања. Наравно, проблем недовољног броја џамија у Москви и даље је актуелан, али надамо се да ћемо ово питање размотрити заједно са градским властима”.

„Драго ми је што ће Москва добити велику савремену џамију”, изјавио је у интервјуу за „Руску реч” 39-годишњи Албир Шарафудинов. „Али, по мом мишљењу, било би боље да су та средства уместо у изградњу једне велике џамије, уложена у подизање барем две-три мање џамије у другим градским четвртима. Јер, потребно је од сат до сат и по времена да се из стамбене четврти Москве стигне до Саборне џамије”.

Мост између Истока и Запада

На свечаној церемонији отварања нове зграде московске Саборне џамије присуствовали су председници Турске, Казахстана, Палестине и других земаља. Догађај је посетио и председник Русије Владимир Путин. Његова посета је „значајан сигнал упућен арапско-исламском свету”, сматра Рушан Абјасов. „То показује да су муслимани у Русији неодвојиви део наше земље и исламског света”.

„Русија се данас појављује као својеврстан мост између Истока и Запада. Она и на Блиском истоку игра важну улогу у помирењу”, истиче Рушан Абјасов. „Ми интензивно развијамо односе са муслиманским земљама и надамо се да ће нова џамија допринети развоју и јачању тих односа”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“