Пет мрачних култова: Секте забрањене у Русији

Getty Images; Reuters; Freepik
Многим сектама које се третирају као екстремистичке Русија је забранила деловање на својој територији. У питању су разне заједнице, од злогласне терористичке организације из Јапана до присталица муфтије који је одлучио да у својој викенд-кући оснује мали „Исламски калифат“.

1. Аум Шинрикјо

Асахара Шоко у посети Москви 1992.

Јапанска деструктивна секта Аум Шинрикјо коју је основао Шоко Асахара 1984. године проповеда култ Смака света и добро је позната широм планете по језивом терористичком нападу у токијском метроу 1995. године када је помоћу сарина убијено најмање 12, а можда чак и пар десетина људи. Многи не знају да је секта Аум Шинрикјо пре тога доживела процват у Русији, где је била скоро исто толико велика као у Јапану.

Руски чланови покрета Аум Шинрикјо медитирају у марту 1995. године. Вођа покрета Шоко Асахара, чија слика виси на зиду, посетио је Русију три године раније и имао великог успеха у врбовању нових чланова. Касније, 1995. године, секта је извршила терористички напад у токијском метроу.

Русија памти успон јапанског култа крајем 1980-их и почетком 1990-их, пре поменутог терористичког напада, када је ова секта легално деловала у Јапану и целом свету. Тада је секта Аум Шинрикјо изгледала као угледна организација. Градоначелник Москве Јуриј Лушков чак се и руковао са Асахаром када је овај 1992. посетио Москву. Агенција РИА „Новости“ пише да је секта имала 10.000 присталица у Русији, где је куповала и оружје за будуће нападе.

После терористичког напада у Токију, када су Асахара и његови саучесници ухваћени и осуђени на смрт, руски суд је забранио овај култ, али све до 2016. године није укључио Аум Шинрикјо у федерални списак терористичких организација.

2. Јеховини сведоци

Јеховини сведоци у Ростову на Дону.

У Русији је било око 160.000 Јеховиних сведока када је 2017. године ова хришћанска секта забрањена. Одлука о забрани је била велико изненађење. Јеховини сведоци нису били познати по примени насиља, али је Врховни суд РФ ипак пресудио да је у питању екстремистичка организација и забранио деловање ове секте у Русији.

Јеховини сведоци се разликују од већине хришћана. Они не верују у Свету Тројицу, очекују скори смак света и почеткак последње битке између Бога и сатане. Живе по строгим правилима. На пример, забрањују служење војног рока и трансфузију. И поред тога, многи сумњају да је овај култ заиста екстремистички. На пример, председник Русије Владимир Путин је у децембру 2018. године овако прокоментарисао одлуку суда: „То је ноторна глупост. То треба детаљно испитати“. И поред тога, све заједнице Јеховиних сведока су у Русији и даље забрањене.

Ми имамо и прилог о Јеховиним сведоцима и њиховој забрани у Русији 2017. године – слободно прочитајте.

3. Староруска инглистичка црква – Црква православних старовераца Инглинга

Коловрат Патер Диј Хињевич Александар Јурјевич

Поред секти познатих у целом свету, које броје стотине хиљада присталица, у Русији се на листи екстремистичких организација налазе и далеко егзотичније организације. Једна од њих су Инглинзи. У њиховом називу се помињу речи „староруски“, „православни“ и „староверци“, али они нису ништа од тога. Ова неопаганска секта је основана 1992. године у граду Омску (2.700 км источно од Москве). Оснивач је уфолог Александар Хињевич.

Нема сумње да је Хињевич преузео много тога из свог ранијег хобија када је писао своју „Библију“, тј. књигу „Словенско-аријске веде“. Књига представља смешу идеја о боговима који су дошли из свемира да управљају Земљом, древних скандинавских сага (на пример, Хињевичеве присталице верују да је Ас Гард, град богова, био на месту где се данас налази град Омск), словенских легенди и неких елемената доброг старог расизма. На пример, Инглинзи забрањују мешање раса и сматрају да су белци виша раса.

Управо због тога руска држава није била фасцинирана инглизмом и забранила га је 2004. године због „распиривања мржње“. Поред тога, Врховни суд је 2015. године уврстио „Словенско-аријске веде“ у списак екстремистичке литературе. По свему судећи, Хињевич је током протеклих 15 година више контактирао са полицијом него са космичким божанствима.

4. Nobilis Ordo Diaboli

Кузњецов, вођа руског култа Судњег дана држи виле док полиција стоји испред његове куће у Никољском.

Ова организација („Благородни ђаволов орден“) је минијатурна сатанистичка секта из Саранска (640 км источно од Москве) коју је основао 25-годишњи Александар Казаков, студент тамошњег универзитета. Казаков се у слободно време поклањао сатани и саблажњавао чланице своје секте. Организација је имала 30-50 чланова и вршила уобичајене сатанистичке обреде као што су потписивања сопственом крвљу уговора о продаји душе и масовне оргије. Били су активни све до 2009. године, када је полиција ухапсила њиховог вођу а суд му изрекао 20 месеци затвора. Тако је ђаво побеђен у Саранску.

5. Покрет фајзрахманиста

Житељ муслиманске верске заједнице „фајзрахманиста“ у насељу Торфјаној.

Многи исламистички покрети су забрањени у Русији као екстремистички. Али чак и у тако упадљивом друштву издваја се фајзрахманистичка секта. Њен оснивач је Фајзрахман Сатаров, некадашњи муфтија из Татарстана који је још током 1980-их доживљавао себе као Алаховог посланика Расула. Напустио је традиционални ислам, купио кућу и у њој основао секту.

Након пар деценија фајзрахманистички покрет је бројао 64 члана, од тога 27 деце. Сви су живели као затворена заједница „отшелника“ у кући са осам подземних просторија. Био је то Фајзрахманов минијатурни „Исламски калифат“. Они нису испољавали агресивност, али су свакако сами себе доводили у опасну ситуацију будући да им је лидер забранио одлазак из куће и могућност коришћења било каквих медицинских услуга или образовања. Деци није било дозвољено да читају ништа осим Сатаровљевих текстова и Корана.

Када се 2012. године сазнало за ову секту, власти су евакуисале 19 деце којима је била потребна лекарска помоћ, а остали су били приморани да напусте кућу. Четири особе су оптужене за окрутно опхођење са децом и осуђене на казну затвора. Држава је 2013. године забранила овај покрет као екстремистички.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“