Глумци „Чернобиља“ и стварни актери трагичног догађаја (ФОТОГРАФИЈЕ)

Многи руски гледаоци су изненађени колико глумци телевизијске серије HBO личе на стварне учеснике трагичних догађаја из 1986. године.

Серија телевизије HBO „Чернобиљ“ дочекана је са великим интересовањем у Русији и другим постсовјетским републикама, где је изазвала бурне реакције. Људи пажљиво гледају сваку епизоду и одмах журе да на друштвеним мрежама размотре уметничку вредност, баланс митова и истине и аутентичност приказане совјетске свакодневице.

Али сви се слажу да је глумачка екипа добро одабрана.

(ПАЖЊА: СПОЈЛЕРИ!)

Валериј Легасов – Џаред Харис

Хемичар, први заменик директора Института за нуклеарну енергију „Курчатов“. Одмах после несреће послат је у Чернобиљ да учествује у отклањању последица хаварије. Он је донео одлуку да се запаљени реактор заспе смешом бора и песка. Извршио је самоубиство две године након трагедије, оставивши аудио-снимке раније непознатих детаља истраге и операције отклањања последица.

Више о Легасову прочитајте у нашем чланку. 

Људмила Игнатенко – Џеси Бакли

Жена ватрогасца који је гасио пожар. Била је трудна, али је ипак посетила мужа у московској болници где је пребачен и била је уз њега током последњх дана његовог живота, не знајући да је то опасно. Дете јој је умрло убрзо по рођењу. Људмила још увек живи у Кијеву. У међувремену је родила још једно, здраво дете.

Занимљиво је да је глумица Џеси Бакли недавно играла руску аристократкињу Марију Болконску у Би-би-сијевој екранизацији „Рата и мира“.

Василиј Игнатенко – Адам Нагајтис

Људмилин муж је узео слободан дан 26. априла 1986. Планирали су да оду на пикник у природу, али је те кобне ноћи позван да гаси пожар у Чернобиљу и више се није вратио кући. Људмила је на сахрани носила мужевљеве ципеле јер нису могле да се назују на његове отекле ноге.

Борис Шчербина – Стелан Скарсгорд

Када је дошло до чернобиљске катастрофе Шчербина је био заменик председника совјетске владе и у том својству је послат да учествује у отклањању последица хаварије. Он је организовао евакуацију људи из града Припјата и много других акција, од гашења пожара до деконтаминације терена.

Шчербина је у Другом светском рату руководио снабдевањем армије путем железнице, да би убрзо затим направио крупан корак у каријери - постављен је за руководиоца Комунистичке партије у Сибиру, где му је поверена изградња брана у Иркутску и Братску, изградња читавих градова у региону и многи други задаци.

После Чернобиља је руководио и операцијом отклањања последица снажног земљотреса који је задесио Арменију 1988. Умро ј 1990. године.

Анатолиј Дјатлов – Пол Ритер

Према званичној истрази и одлуци суда, заменик главног инжењера Чернобиљске нуклеарне електране Анатолиј Дјатлов био је један од криваца за чернобиљску трагедију, јер је спроводио тестирања која нису била безбедна. Осуђен је на десет година затвора, али је ослобођен раније због радијацијског синдрома и многобројних писама бораца за људска права, међу којима је био и Андреј Сахаров. Дјатлов је умро 1995. године.

Виктор Брјуханов – Кон О'Нил

Људи који су били непосредни сведоци хаварије критикују серију зато што је Брјуханов у њој приказан једнострано, тачније речено као „мекушац“. Прави Брјуханов није схватао размере трагедије. То је била прва нуклеарна катастрофа у совјетској историји и нико није знао шта треба да се ради. Поред тога, Брјуханов се очигледно плашио да саопшти руководству право стање у вези са трагедијом, јер би одмах остао без посла.

Заједно са Дјатловом је осуђен на десет година затвора. Сада живи у Кијеву.

Николај Фомин – Адријан Ролинс

По речима једног радника коју ми је био подређен, главни инжењер Фомин уопште није био „лопов“ (како је приказан у серији). Он је такође осуђен на 10 година затвора, као Дјатлов и Брјуханов. У току истраге је држан у истражном затвору, где је, како пишу медији, покушао да изврши самоубиство.

Он је још жив, али се не појављује у јавности. Медији су често користили један његов цитат: „Раније сам мислио да су машине најважнији део у раду фабрике. Али изгледа да су ипак људи најважнији. Потценио сам њихову вредност“.

Леонид Топунов – Роберт Емс

Овај старији инжењер за контролу реактора био је у командној соби када је прва експлозија уздрмала објекат. Управо се он успротивио наставку Дјатловљевих експеримената јер реактор није био спреман. У покушају да поново укључи доток напојне воде у реактор изложио се смртоносној дози радијације и умро неколико недеља после хаварије у једној московској болници.

Михаил Горбачов – Давид Денсик

У руским медијима је највише критике посвећено начину на који је Горбачов приказан у серији. Кажу да је приказан једнострано и гротескно. Поједини коментатори су написали да он у серији више личи на Стаљина, иако се са њим не може поредити (подсећамо да се Чернобиљска катастрофа догодила уочи периода „гласности“, тј. слободе говора и перестројке коју је иницирао Горбачов).

Горбачов је први признао да је чернобиљска трагедија један од узрока распада СССР-а. Он је медијима рекао да ће погледати серију и изнети своје мишљење о томе, али то још није учинио.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“