Зашто су њујоршки хотели ускратили гостопримство великом писцу Максиму Горком?

Максим Горки, најпознатији совјетски писац који је опевао руску револуцију, допутовао је 1906. године у Америку, у пратњи даме коју је локална штампа у почетку представљала као његову супругу. Међутим, права „мисис Горка“ у то време се налазила у Русији и гледала тешко болесну ћерку, а пишчева сапутница је била глумица Московског уметничког театра Марија Андрејева. Због ње је Горки оставио жену и децу. Испоставило се да Американци у оно доба нису имали нимало разумевања за прељубника, чак иако је у питању познати Рус.

Зашто је Горки путовао у Америку?

The Washington times, 13. април 1906.

Библиотека Конгреса

Годину дана пре пишчеве посете царска војска је у Петербургу пуцала у раднике на мирним демонстрацијама. Тај 9. јануар је ушао у историју као „Крвава недеља“. То је био почетак прве руске револуције. Максим Горки је тада оштро искритиковао царев поступак залажући се за слободу демонстрација, због чега је ухапшен и затворен у Петропавловску тврђаву.

Пуштен је под притиском јавног мњења и читаве плејаде страних писаца. Затим је ступио у социјал-демократску радничку партију из које су касније потекли бољшевици. С обзиром на такву политичку активност могао је бити поново ухапшен. Да би то избегао одлучио је да напусти Русију.

По налогу партије и лично Владимира Лењина писац одлази у Америку да тамо прикупи новац за револуцију у Русији. У иностранству је било много симпатизера социјализма и бољшевика.

Ручак са Марком Твеном. Са леве стране Максима Горког је Зиновиј Пешков.

Библиотека Конгреса

Руски књижевник је прошао кроз целу Европу која га је познавала и славила. У Америци су његова дела била мање позната, али је загонетни руски гост изазвао велико интересовање репортера и књижевника. Тако се Горки, на пример, упознао са Марком Твеном.

Како је избио скандал?

Марија Андрејева и Максим Горки на палуби туристичког пароброда у Америци. Кадар из документарног филма „Марија Андрејева је пријатељица Максима Горког“.

Sputnik

Писац је са својом сапутницом одсео у хотелу Belleclaire на углу Бродвеја и 77. улице (узгред, тај хотел још увек постоји). Међутим, новинари су сазнали да мисис Пешкова (Пешков је право презиме Максима Горког) уопште није Пешкова него Андрејева. Сазнали су и то да се писац није званично развео од претходне жене.

Хотел Belleclaire, угао Бродвеја и 77. улице, Њујорк 1914.

Getty Images

О томе су новине The New York World написале цео чланак, после чега су Горки и његова пратиља одмах протерани из хотела! Штавише, ниједан хотел на Менхетну није желео да их прими.

Горки је једва пронашао уточиште у клубу младих писаца на Петој авенији. Касније се о њима побринуо имућни брачни пар Престон и Џон Мартин. Они су их сместили у своју вилу и путовали са њима по Америци.

Пета авенија, Њујорк 1907.

Getty Images

Пишчева морална репутација је била уништена, а што је још горе, све је то негативно утицало на посао због кога је Горки и дошао. Марк Твен је одбио да се поново види са руским писцем, иако се чинило да су се спријатељили. Многи социјалисти су одустали од спонзорисања руске револуције. Штавише, и Бела кућа је анулирала позив на пријем.

Како су медији сазнали за Андрејеву?

Колаж у новинама New York World. Горе: Максим Горки са женом и двоје деце. Десно: Марија Андрејева. Лево: Максим Горки.

Библиотека Конгреса

Горки је био у очајању. Писао је америчким новинама револтирана писма бранећи свој лични живот: „Обоје сматрамо да је испод нашег достојанства упуштати се у било каква објашњења по овом питању“.

Новине The Evening World навеле су речи Максима Горког о томе ко је могао издати њега и његову љубавницу: „Претпостављам да је сву ову прљавштину инспирисао неко од пријатеља руске владе“. Вероватно је циљ читаве акције био да се осујете планови финансирања радничке партије и пружања подршке револуцији у Русији.

Наслови у новинама.

Библиотека Конгреса

Горки и Андрејева су били изоловани од друштва током свих шест месеци, колико су боравили у Америци. Можда је овај непријатни инцидент доста утицао на утиске које је Горки понео из ове земље. У свом тексту „У Америци“ он каже за Њујорк да је то „град жутог ђавола“, да је пун прљавштине и сиромаштва, да има „мутно небо пуно гарежи“ и мрачне зграде, да је место бездушне доминације новца.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!