Масленица у руском сликарству (СЛИКЕ)

Масленица је народни празник који траје недељу дана у фебруару или марту. Тада Руси испраћају зиму и уједно поједу на тоне палачинки, јер је ово заправо Бела недеља, после које, од наредног понедељка, почиње Велики пост. У време поста многи православни Руси се уздржавају од овоземаљских задовољстава и то траје преко 40 дана. Поред тога што не једу мрсну храну, многи се труде да у овом периоду одбаце рђаве навике, на пример дуван. Посебно се труде да одбаце негативне мисли.

Од давнина је руски народ током ових седам дана ритуално конзумирао енормне количине палачинки и алкохола (да, и алкохола!), и све је то било праћено традиционалним народним играма. Руски сликари су крајем 19. и почетком 20. века обратили пажњу на обичан свет и сељаке, а посебно им је прирастао за срце овај омиљени народни празник. Све се то одразило у њиховим делима.

1. Василиј Суриков, „Заузимање снежног града“, 1891.

У „Заузимању снежног града“ великог руског сликара Василија Сурикова приказана је игра која је током Масленице била популарна међу сибирским козацима. На слици се види кулминација овог догађаја, када члан једне екипе коначно руши зид од снега. Суриков је видео овакве игре у селима близу родног града Краснојарска (где је такође посматрао и многе ритуале тамошњих старовераца, што је касније послужило као темељ његовог чувеног позног дела „Бољарка Морозова“).

2. Константин Маковски, „Масленица на Адмиралитетском тргу у Санкт Петербургу“, 1869.

Житељи градова нису заостајали за својим сународницима на селу. И они су током Масленице организовали масовне прославе. На централним трговима су постављане привремене позоришне даске, а на великим тржницама је нуђен хлеб и приређиване су циркуске представе. На све стране су биле огромне количине палачинки са различитим филом – од меда до кавијара, на све стране су били циркусанти и каскадери, па чак и медведи који пију вотку...

3. Петар Грузински, „Масленица“, 1889.

Трка чувених руских тројки била је посебно омиљена забава. Власници су унапред опремали коње и стављали им најбољу и најшаренију опрему.

4. Алексеј Третјаков, „На селу“, 1873.

На овој слици је приказана просидба, један од најважнијих ритуала током Масленице. Млади парови ће се активно састајати, боље упознавати и планирати свадбу на пролеће када прође Велики пост.

5. Фјодор Сичков, „Празнична забава“, 1910.

Сичков је рођен на селу и касније је током целе каријере приказивао живот сељака, и посебно њихове забаве о празнику – прављење снешка, љуљање, играње и, наравно, санкање!

6. Борис Кустодијев, „Масленица“, 1916.

Кустодијев је створио неколико слика посвећених Масленици и зимским празницима. Ово је једна од најпознатијих. Слика обилује уживањем и забавама које ће свакако заинтригирати посматрача јер се сви ми сећамо давне прошлости када су се житељи села и градова масовно окупљали на велики празник, а неки то чине и данас!

7. Константин Коровин, „Празнично весеље“ , 1930.

Најбољи начин да осетите дух Масленице је свакако да у овом периоду лично посетите Русију, поготово градове као што је Суздаљ (230 км од Москве). Ту се већина обичаја још увек поштује. Људи се на све стране веселе и једу палачинке у великим количинама. Такође можете погледати филм Никите Михалкова „Сибирски берберин“. У њему је приказана веома аутентична сцена весеља у старој Москви током Масленице.

8. Аполинариј Васњецов, „Спаљивање страшила Масленице“, 1920.

Један од најспектакуларнијих тренутака овог празника је спаљивање страшила Масленице. Ова креатура од сламе симболизује зиму, а њеним спаљивањем се симболично протерује хладноћа и мраз.

9. Семјон Кожин, „Масленица. Испраћање зиме“, 2001.

асленица спаљује у суботу и тако почиње завршна фаза празника. Управо тако савремени сликари приказују овај древни обичај.

10. Константин Крижановски, „Проштене покладе у сеоској породици“, 19. век

Када су све палачинке поједене, а Масленица спаљена, наступа време опраштања. Од свакога се моли опроштај за све. Онај од кога тражите опроштај треба да одговори: „Бог ће опростити“. На тај начин људи чисте своју савест, а затим се постом, послушањем, хришћанским смирењем и размишљањем о спасењу своје душе припремају за вечни живот.