Пет заборављених обичаја Масленице

Карикатуре: Дмитриј Дивин

Карикатуре: Дмитриј Дивин

О јавном купатилу, палачинкама у плетеници и другим древним обичајима Масленице који се на срећу, или нажалост, данас више не практикују.

Масленица као словенски празник води порекло из древног паганског периода. Подудара се са Сиропусном седмицом у Православној цркви (последња седмица пред почетак Великог поста). Масленица се 2016. године обележава од 7. до 13. марта. Као и у древна времена, данас у Русији симбол овог празника представљају палачинке (на руском „блины”) у свим могућим варијацијама. Замолили смо директора Центра руске културе и уметности Владимира Девјатова, који се бави руским фолклором, да нам исприча нешто више о помало чудним обичајима који су некада давно упражњавани на народним весељима током ове недеље.

Као од мајке рођени

У селима на реци Тавди у Свердловској области (2.200 км источно од Москве – „Руска реч”) житељи су пародирали обред очишћења од зле коби тако што су имитирали купање у руској „бањи” (парном купатилу). Скидали су сву одећу и тако наги су напољу пред свима правили покрете као да су у парном купатилу, измотавајући се и певајући поскочице. Занимљиво је да се сличан „стриптиз” још увек може срести у поменутом крају.

Палачинка на глави

У Вологодској области (450 км северно од Москве) до самог краја 19. века девојке су украшавале фризуру тако што су уплитале палачинке у плетенице. Веровало се да на тај начин оне себе штите од злих духова и да својом вештином привлаче просце. У појединим селима се поступало хуманије – тамо су палачинке стављане на „кокошник”, староруски украс који су жене носиле на глави.

Погребне поворке

Последњег дана, на покладе, по традицији се спаљује лутка Масленице направљена од сламе. Сада је то већ устаљени обред. Тако људи испраћају зиму и говоре да је отоплило и да је дошло пролеће. У средњем појасу Русије вршен је тај обред, а у неким другим областима је прављена пародија на погребну поворку. У поворци је кроз село ношено страшило у кориту, колевци или посебном „мртвачком” сандуку. У улози „попа” у поворци је била девојка у „одеждама” од цица са налепљеном брадом од кудеље или вуне. Поворка је имала и „ђакона” и „црквењака”, а на њеном крају је ишла група нарикача.

Пољубац за свакога

Током Масленице је приређивано својеврсно „гледање младенаца”. Млада и младожења су стајали поред капије и морали су да се љубе пред свима. Затим би их „закопавали” у снег или засипали снегом, а када су пролазили на санкама кроз село, народ их је заустављао и бацао на њих старе плетене опанке или сламу. Понекад су организовали „љубљење са сваким”, тј. свако из села је могао доћи у кућу младог брачног пара и пољубити мужа или жену.

Зима прође, ја се не ожених

Са друге стране, кажњавани су младићи и девојке који нису ступили у брак током протекле године (тј. нису испунили своју животну мисију). За ноге или око врата су им везиване тешке кладе, комад дрвета, грана или даска, и они су то морали да носе током целе недеље. Ако је неко хтео да се ослободи терета, морао је да се откупи новцем или чашћавањем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: