Како се у Русији негује словенска традиција

Перунов дан је мушки празник, празник војника. Сматра се да су мушкарци Перуну некада на жртву приносили петла или бика и њиховом крвљу прали оружје. Данас се не ради ништа слично, објашњава Јелизавета Тимошкина, један од оснивача клуба „Бели леопард” који се бави војноисторијским реконструкцијама словенске традиције 9-11. века.

Данас се на Перунов дан пале велике ватре, каже она. Мушкарци организују двобоје у којима се боре голим рукама. Победник добија амајлију (значку од месинга, бакра или сребра, која се прави по моделу нађеном приликом ископавања кургана). Кад падне мрак, сви мушкарци стану укруг око ватре и почну брзо да трче један за другим, држећи се за руке. Они треба да трче што брже, а да притом не падну у ватру. Тако показују своју снагу и спретност.

„Ако бисмо хтели да наведемо 5 словенских празника који су данас најпопуларнији, на првом месту би се нашла Масленица. Тог дана сви једу ’руске палачинке’ (рус. блины), опраштају се од зиме и дозивају пролеће. Словени су Масленицу славили око 20. марта”, објашњава Тимошкина. „Дан Ивана Купале (24. јун) је празник летње дугодневице, Карачун је дан зимске краткодневице (обележава се између 19. до 22. децембра), Перунов дан (20. јул) је празник средине лета, а Велесов дан (11. фебруар) средине зиме”.

Показивање снаге

Приликом реконструкције словенских празника организују се народне игре и надметања по угледу на стара времена. Како је објаснио стручњак за историју рвања Алексеј Лешачков, Словени нису имали систем борилачких вештина, барем о томе нема речи у писменим споменицима. Према његовим речима, постојала је само борба прса у прса. Суштина оваквих борби била је да дечаци од најранијег узраста науче да се боре кроз игру која се зове „зид на зид” (учесници се поделе у две групе и покушавају једни друге да истисну са одређене територије) или „цар планина” (неко заузме место на узвишењу и брани га од оних који покушавају  да се попну).

У неким школама у Русији деца тренирају „руску борилачку вештину”. „Ову борилачку вештину школе представљају као традиционално словенску, али то је маркетиншки трик”, објашњава Лешачков. „Она је створена тек крајем 20. века”. Према његовим речима, у руској борилачкој вештини боксерска техника се комбинује са самбоом и каратеом.

Руско нарицање

Идеја обнове словенске традиције нашла је израз и у савременој примењеној психологији. Тиме се, измађу осталог, бави и центар за тренинге „Ладога”. Један од руководилаца центра Олга Кољада изјавила је да традиционална народна култура крије знање како човек може срећно да живи.

„Ми проучавамо како су живели наши преци. На пример, негујемо старо певање, али не на академски начин. Словени су кроз глас умели да изразе тугу, на пример, постојало је нарицање на сахранама. Ми користимо ове методе како бисмо данас помогли људима да кроз глас изразе и превазиђу тешке личне трауме”, објашњава она.

Кољада такође тврди да традиционални поглед на свет људима помаже да се излече од депресије. „У старој Русији пролеће је било време за сањарење, планирање и припрему за стварање, лето је било време за делање и преузимање ризика, јесен за скупљање плодова, а зима за унутрашњи рад”, објаснила је она. „Када људи то знају и почну да живе у складу са ритмовима природе, а не према распореду годишњих одмора, многи проблеми у њиховом животима се решавају”.

По мишљењу професора факултета социолошких наука универзитета „Висока школа економије” Алексеја Левинсона, неговање древних обичаја је последњих неколико година постало модерно у Русији. „То је светски тренд, слични процеси се догађају и у Енглеској, Шкотској и у скандинавским земљама”, истакао је социолог. „Друштву су неопходни симболички ресурси како би могло да очува сопствени идентитет”.

По мишљењу овог социолога, окретање према словенској култури у широким круговима је површно. Само појединци се тиме озбиљно баве. „Сада је у моди патриотизам, окретање ка древној култури људима омогућава да буду у тренду. Млади, осим тога, воле да носе словенску ношњу, зато што је то лепо и необично”, додао је Левинсон.

Прочитајте још: Масленица, седмица Јарилових палачинки

Росијскаја газета. Сва права задржана.