Три најбоља руска историјска филма према оцени корисника IMDB

Sputnik, Sergei Bodrov/CTB Film Company, 2007
Ова три руска филма нашла су се међу 250 најбољих историјских филмова према избору најпопуларнијих и најугледнијих светских извора за филмске и телевизијске садржаје.

Андреј Рубљов (1966)

Ова историјска драма у режији Андреја Тарковског у осам епизода приказује живот у 15. и 16. веку у Русији коју раздиру упади Монгола и сукоби између руских кнежева. Централни јунак филма је Андреј Рубљов, један од највећих руских иконописаца. С обзиром да је његов живот непознат историчарима, приказани лик је у потпуности уметничка творевина.

Филм је снимљен на оригиналним локацијама архитектонских споменика из 14. и 15. века у староруским градовима као што су Новгород, Псков и Изборск. Неке сцене такође су снимљене у Андрониковом манастиру у Москву, где је Рубљов провео последње дане живота.

Идеја за филм потекла је од глумца Василија Ливанова (који је касније креирао једну од најбољих верзија Шерлока Холмса у совјетској кинематографији). Ливанов је желео да глуми Рубљова, али Тарковски је то одбио. То је довело до жучне расправе између редитеља и увређеног глумца у једном московском ресторану.

Након што је филм „Страдање по Андреју” (оригинални назив) завршен, совјетска цензура га је одмах забранила, описујући као га као „антинародно” и „антипатриотско” дело, у којем је руски народ приказан као хорда дивљака. Право на приказивање филма откупио је француски бизнисмен руског порекла и упркос совјетским протестима приказао га на Канском фестивалу 1969. године, где је топло примљен. У Совјетском Савезу филм је под измењеним називом „Андреј Рубљов” 1971. године добио право на ограничено приказивање, а тек 1987. године са њега су скинута сва ограничења.

Оклопњача Потемкин (1925)

Признат као један од најбољих филмова светске кинематографије, „Оклопњача Потемкин” Сергеја Ејзенштајна приказује побуну морнара са чувеног борбеног брода 1905. године. Првобитно је снимљен као неми филм, а 1930. озвучен, да би 1950. био ремастерован и поновно озвучен.

„Оклопњача Потемкин” је снимљена у црно-белој техници. Међутим, у њој се налази и једна епизода у колору. Редитељ Сергеј Ејзенштајн је, наиме, својеручно четкицом обојио црвену заставу коју подижу револуционари.

Филм је високо оцењен чак и од стране совјетских идеолошких противника. Министар пропаганде нацистичке Немачке Јозеф Гебелс рекао је о овом остварењу: „Изванредан филм без пандана у кинематографији... свако ко нема чврста политичка убеђења после гледања овог филма могао би да постане бољшевик.”

„Оклопњача Потемкин” се данас сматра за култни филм и небројено пута је цитирана током историје кинематографије. Посебно је чувена сцена масакра на степеништу у Одеси са бебом у колицима која јуре низбрдо. Омаж овој сцени присутан је у многим филмовима, на пример у „Куму” Френсиса Форда Кополе и у „Недодирљивима” Брајана де Палме.  Чак је и сцена из „Ратова звезда – епизода III: Освета Сита” у којој војска клонова маршира ка храму Џедаја директан цитат из Ејзенштајновог ремек-дела.

Монгол (2007)

Филм је руско-казахстанско-немачка копродукција и приповеда о првим годинама живота Темуџина, пре него што је постао Џингис-кан и пре његових великих освајања. 2007. године филм је био номинован за Оскара у категорији Најбољи страни филм као остварење из Казахстана, први пут у историји ове земље.

„Монгол” је сниман у Казахстану и кинеском региону Унутрашња Монголија. Неке локације биле су толико неприступачне и дивље да је било потребно изградити путеве за пребацивање филмске опреме.

Пре почетка пројекта редитељ Сергеј Бодров је посетио главног монголског шамана у Улан-Батору и тражио од њега дозволу за снимање фима о Џингис-кану. Изненађени шаман је рекао да је то први пут у животу да му се неко обратио са таквом молбом.

У снимању је учествовало више десетина народа: Кинези, Руси, Немци, Казаси, Украјинци, Монголи, Јапанци итд. Из тог разлога на сету је непрекидно било присутно око 30 преводилаца. 

Бодров је првобитно планирао да сними трилогију, с тим што би други део носио назив „Велики кан”. Међутим, преко десет година тај пројекат је био замрзнут и тек 2019. године најављена је могућност да се он активира.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“