Како је изгледао свакодневни живот у совјетској Молдавији (ФОТОГРАФИЈЕ)

Историјска област у југоисточној Европи под називом Бесарабија била је од 19. века део Руске империје. После револуције 1917. године прогласила је независност под називом Молдавска Демократска Република, а затим се придружила суседној Румунији. Совјети су се наљутили, тврдећи да је Румунија незаконито окупирала дотичну територију. На помолу је био војни конфликт, али се Румунија добровољно одрекла те области, тако да се 1940. године цела Бесарабија придружила СССР-у и формирала Молдавску Совјетску Социјалистичку Републику.

Војници Црвене армије и деца на војној паради посвећеној придруживању Бесарабије и Северне Буковине СССР-у. Кишињов, 4. јул 1940.

Александар Грибовски, Дмитриј Чернов/TASS

Парада у Кишињову поводом придружења СССР-у, 1940.

Д. Чернов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Несовјетска Молдавија

Будући да се релативно касно придружила СССР-у, Молдавија се по начину живота грађана у почетку разликовала од осталих делова земље. Имала је ресторане, уличне свираче и специфичну архитектуру. Све то није много личило на типичан совјетски амбијент.

Ресторан Bessarabia Nova у Кишињову, 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Чајџиница „Париз“, 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Верглаш са папагајем на вашару у Черновицама, 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Имање спахије Штајнера, 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Зграда банке у Черновицама, 1940 (данас Черновци, територија Украјине).

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Незапослени житељ Кишињова, 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Сеоска свадба, оркестар. 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Сеоска свадба. Гозба у кући, 1940.

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Окупирана територија

Молдавија је 1940. године напустила Румунију и придружила се СССР-у, а већ у јуну 1941. године почео је Други светски рат. Румунија је била на страни Хитлерове Немачке, па је окупирала Молдавију. Румунске власти су цедиле из Молдавије све животне сокове, користећи сав њен индустријски потенцијал за потребе фронта, док су сељаци били принуђени да предају скоро све што су имали – жито, стоку и намирнице. Десетине хиљада житеља Молдавије Румуни су одвели у Немачку као бесплатну радну снагу. И на окупираној територији су их приморавали да раде бесплатно – да поправљају путеве и објекте инфраструктуре који су оштећени током рата. Поред тога, у Бесарабији је историјски било много Јевреја и Рома. Румуни су их масовно убијали у концентрационим логорима и гетоима. Совјетске трупе су ослободиле Молдавију 1944. године.

Румуни воде на зборно место партизане јеврејске националности и чланове њихових породица.

Немачки федерални архив

Ручак у кишињовском гетоу.

Немачки федерални архив

Подизање Заставе Победе над ослобођеним Кишињовом, 1944.

TASS

Земља доброг вина

Послератна ситуација у Молдавији је била веома тешка. Република је разорена, због одсуства лекова и лекара почеле су епидемије, незапосленост је била веома висока, наступила је глад. Совјетска власт је издвојила импресивну суму за обнављање индустрије и пољопривреде, и послала потребну опрему и сировине.

Водећа грана молдавске привреде је производња вина. Молдавско вино је било познато и цењено у целом Совјетском Савезу. Захваљујући топлој клими овде је у великим количинама гајено воће и поврће, а такође сунцокрет, шећерна репа, дуван и друге индустријске биљке.

На реци Дњестар је током 1950-их саграђена моћна Дубосарска хидроелектрана, покренута је производња конфекције и фрижидера.

Берба грожђа у молдавском селу, 1982.

Ј. Лизунов/Sputnik

Парадајз у Тираспољској фабрици конзерви „1. мај“, 1953.

Јаков Рјумкин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Пчелар Антон Лупулчук из колхоза (колективног газдинства) „Мајак“ у Дондјушанском рејону. Молдавска ССР, 1975.

И. Кибзиј/Sputnik

Шивара „40 година Комсомола (Свесавезног лењинског комунистичког савеза омладине)“, 1964.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Кишињовска фабрика фрижидера, 1970.

Јефим Драјшнер/TASS

Дубосарска хидроелектрана, 1980.

В. Седачов/Sputnik

Совјетски призори и свакодневица

Мирнодопски период је донео житељима Молдавије уобичајену совјетску свакодневицу – првомајске демонстрације посвећене Дану рада, пионирске свечаности и, наравно, породичне празнике.

Прослава Дана Победе на Тргу Победе у Кишињову, 1976.

И. Кибзиј/Sputnik

На демонстрацији у Тираспољу, 1964.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Молдавска певачица Олга Сорокина са пријатељима у свом стану у Кишињову, 1968.

Александар Макаров/Sputnik

Споменик ослободиоцима Кишињова, 1974.

Игор Виноградов/Sputnik

Кишињов, зграда Молдавског државног музичко-драмског театра „А. С. Пушкин“ на Лењиновом проспекту током 1960-их.

Јефим Драјшнер/TASS

Зграда Академије наука Молдавске ССР у Кишињову, 1966.

Јефим Драјшнер/TASS

Железничка станица и трг у Кишињову, 1967.

Наум Грановски/TASS

Биоскоп „Москова“ у Кишињову, 1968.

Јефим Драјшнер/TASS

Ресторан и хотел „Интурист“ у изградњи на Лењиновом проспекту у Кишињову, 1974.

Борис Кавашкин/Sputnik

Библиотека у Тираспољу, 1964.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru/Sputnik

Зграда Централног телеграфа у Кишињову, 1972.

Борис Круцко/Sputnik

Радници шиваре на викенду у природи, 1975.

Едуард Етингер/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Зграда главне поште у Кишињову, 1972.

Б. Круцко/Sputnik

Деца се играју зубара у обданишту, 1985.

Георгиј Розов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

На демонстрацији у Тираспољу, 1964.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Лица Молдавије

Већину становништва су чинили Молдављани, Украјинци и Руси. Постојала је и велика заједница Гагауза, туранског народа који се овде настанио од давнина, било је много Јевреја, Бугара и Рома. Људи из целог СССР-а су тежили да се преселе у топлу Молдавију или да дођу овамо на сезонски рад. Долазило је и много туриста.

Жена електроварилац, 1950-е.

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Чобани, 1989.

И. Зењин/Sputnik

Берба винограда у Молдавској ССР, 1972.

Б. Круцко/Sputnik

Молдавска металуршка фабрика у Рибници. Галина Фролова, старији контролор топионице, 1987.

И. Зењин/Sputnik

Молдавска ССР. Последње звоно у школи села Бердар у Котовском рејону, 1986.

И. Зењин/Sputnik

Молдавска ССР. Преља из села Бутучени близу града Стари Археј (15. век), 1985.

Александар Грашченков/Sputnik

Чланови културно-уметничког друштва „Молдаванеска“, 1975.

Борис Кавашкин/Sputnik

Радница колхоза „Лењинови завета“ Оља Григоренко на пољу сунцокрета, 1966.

Фред Гинберг/Sputnik

Певачица Софија Ротару, позната у целом СССР-у (и још увек популарна), по националности Молдавка, 1974.

Б. Криштул/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!