Како је изгледао свакодневни живот у совјетској Молдавији (ФОТОГРАФИЈЕ)

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Овај јужни крај чувен је по добром вину. Молдавија се последња придружила СССР-у, што јој је помогло да очува свој идентитет и колорит.

Историјска област у југоисточној Европи под називом Бесарабија била је од 19. века део Руске империје. После револуције 1917. године прогласила је независност под називом Молдавска Демократска Република, а затим се придружила суседној Румунији. Совјети су се наљутили, тврдећи да је Румунија незаконито окупирала дотичну територију. На помолу је био војни конфликт, али се Румунија добровољно одрекла те области, тако да се 1940. године цела Бесарабија придружила СССР-у и формирала Молдавску Совјетску Социјалистичку Републику.

Војници Црвене армије и деца на војној паради посвећеној придруживању Бесарабије и Северне Буковине СССР-у. Кишињов, 4. јул 1940.

Парада у Кишињову поводом придружења СССР-у, 1940.

Несовјетска Молдавија

Будући да се релативно касно придружила СССР-у, Молдавија се по начину живота грађана у почетку разликовала од осталих делова земље. Имала је ресторане, уличне свираче и специфичну архитектуру. Све то није много личило на типичан совјетски амбијент.

Ресторан Bessarabia Nova у Кишињову, 1940.

Верглаш са папагајем на вашару у Черновицама, 1940.

Имање спахије Штајнера, 1940.

Зграда банке у Черновицама, 1940 (данас Черновци, територија Украјине).

Незапослени житељ Кишињова, 1940.

Сеоска свадба, оркестар. 1940.

Сеоска свадба. Гозба у кући, 1940.

Окупирана територија

Молдавија је 1940. године напустила Румунију и придружила се СССР-у, а већ у јуну 1941. године почео је Други светски рат. Румунија је била на страни Хитлерове Немачке, па је окупирала Молдавију. Румунске власти су цедиле из Молдавије све животне сокове, користећи сав њен индустријски потенцијал за потребе фронта, док су сељаци били принуђени да предају скоро све што су имали – жито, стоку и намирнице. Десетине хиљада житеља Молдавије Румуни су одвели у Немачку као бесплатну радну снагу. И на окупираној територији су их приморавали да раде бесплатно – да поправљају путеве и објекте инфраструктуре који су оштећени током рата. Поред тога, у Бесарабији је историјски било много Јевреја и Рома. Румуни су их масовно убијали у концентрационим логорима и гетоима. Совјетске трупе су ослободиле Молдавију 1944. године.

Румуни воде на зборно место партизане јеврејске националности и чланове њихових породица.

Ручак у кишињовском гетоу.

Подизање Заставе Победе над ослобођеним Кишињовом, 1944.

Земља доброг вина

Послератна ситуација у Молдавији је била веома тешка. Република је разорена, због одсуства лекова и лекара почеле су епидемије, незапосленост је била веома висока, наступила је глад. Совјетска власт је издвојила импресивну суму за обнављање индустрије и пољопривреде, и послала потребну опрему и сировине.

Водећа грана молдавске привреде је производња вина. Молдавско вино је било познато и цењено у целом Совјетском Савезу. Захваљујући топлој клими овде је у великим количинама гајено воће и поврће, а такође сунцокрет, шећерна репа, дуван и друге индустријске биљке.

На реци Дњестар је током 1950-их саграђена моћна Дубосарска хидроелектрана, покренута је производња конфекције и фрижидера.

Берба грожђа у молдавском селу, 1982.

Парадајз у Тираспољској фабрици конзерви „1. мај“, 1953.

Пчелар Антон Лупулчук из колхоза (колективног газдинства) „Мајак“ у Дондјушанском рејону. Молдавска ССР, 1975.

Шивара „40 година Комсомола (Свесавезног лењинског комунистичког савеза омладине)“, 1964.

Кишињовска фабрика фрижидера, 1970.

Дубосарска хидроелектрана, 1980.

Совјетски призори и свакодневица

Мирнодопски период је донео житељима Молдавије уобичајену совјетску свакодневицу – првомајске демонстрације посвећене Дану рада, пионирске свечаности и, наравно, породичне празнике.

Прослава Дана Победе на Тргу Победе у Кишињову, 1976.

На демонстрацији у Тираспољу, 1964.

Молдавска певачица Олга Сорокина са пријатељима у свом стану у Кишињову, 1968.

Споменик ослободиоцима Кишињова, 1974.

Кишињов, зграда Молдавског државног музичко-драмског театра „А. С. Пушкин“ на Лењиновом проспекту током 1960-их.

Зграда Академије наука Молдавске ССР у Кишињову, 1966.

Железничка станица и трг у Кишињову, 1967.

Биоскоп „Москова“ у Кишињову, 1968.

Ресторан и хотел „Интурист“ у изградњи на Лењиновом проспекту у Кишињову, 1974.

Библиотека у Тираспољу, 1964.

Зграда Централног телеграфа у Кишињову, 1972.

Радници шиваре на викенду у природи, 1975.

Зграда главне поште у Кишињову, 1972.

Деца се играју зубара у обданишту, 1985.

На демонстрацији у Тираспољу, 1964.

Лица Молдавије

Већину становништва су чинили Молдављани, Украјинци и Руси. Постојала је и велика заједница Гагауза, туранског народа који се овде настанио од давнина, било је много Јевреја, Бугара и Рома. Људи из целог СССР-а су тежили да се преселе у топлу Молдавију или да дођу овамо на сезонски рад. Долазило је и много туриста.

Жена електроварилац, 1950-е.

Чобани, 1989.

Берба винограда у Молдавској ССР, 1972.

Молдавска металуршка фабрика у Рибници. Галина Фролова, старији контролор топионице, 1987.

Молдавска ССР. Последње звоно у школи села Бердар у Котовском рејону, 1986.

Молдавска ССР. Преља из села Бутучени близу града Стари Археј (15. век), 1985.

Чланови културно-уметничког друштва „Молдаванеска“, 1975.

Радница колхоза „Лењинови завета“ Оља Григоренко на пољу сунцокрета, 1966.

Певачица Софија Ротару, позната у целом СССР-у (и још увек популарна), по националности Молдавка, 1974.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“