Како је изгледао свакодневни живот у совјетској Молдавији (ФОТОГРАФИЈЕ)

Историјска област у југоисточној Европи под називом Бесарабија била је од 19. века део Руске империје. После револуције 1917. године прогласила је независност под називом Молдавска Демократска Република, а затим се придружила суседној Румунији. Совјети су се наљутили, тврдећи да је Румунија незаконито окупирала дотичну територију. На помолу је био војни конфликт, али се Румунија добровољно одрекла те области, тако да се 1940. године цела Бесарабија придружила СССР-у и формирала Молдавску Совјетску Социјалистичку Републику.

Несовјетска Молдавија

Будући да се релативно касно придружила СССР-у, Молдавија се по начину живота грађана у почетку разликовала од осталих делова земље. Имала је ресторане, уличне свираче и специфичну архитектуру. Све то није много личило на типичан совјетски амбијент.

Окупирана територија

Молдавија је 1940. године напустила Румунију и придружила се СССР-у, а већ у јуну 1941. године почео је Други светски рат. Румунија је била на страни Хитлерове Немачке, па је окупирала Молдавију. Румунске власти су цедиле из Молдавије све животне сокове, користећи сав њен индустријски потенцијал за потребе фронта, док су сељаци били принуђени да предају скоро све што су имали – жито, стоку и намирнице. Десетине хиљада житеља Молдавије Румуни су одвели у Немачку као бесплатну радну снагу. И на окупираној територији су их приморавали да раде бесплатно – да поправљају путеве и објекте инфраструктуре који су оштећени током рата. Поред тога, у Бесарабији је историјски било много Јевреја и Рома. Румуни су их масовно убијали у концентрационим логорима и гетоима. Совјетске трупе су ослободиле Молдавију 1944. године.

Земља доброг вина

Послератна ситуација у Молдавији је била веома тешка. Република је разорена, због одсуства лекова и лекара почеле су епидемије, незапосленост је била веома висока, наступила је глад. Совјетска власт је издвојила импресивну суму за обнављање индустрије и пољопривреде, и послала потребну опрему и сировине.

Водећа грана молдавске привреде је производња вина. Молдавско вино је било познато и цењено у целом Совјетском Савезу. Захваљујући топлој клими овде је у великим количинама гајено воће и поврће, а такође сунцокрет, шећерна репа, дуван и друге индустријске биљке.

На реци Дњестар је током 1950-их саграђена моћна Дубосарска хидроелектрана, покренута је производња конфекције и фрижидера.

Совјетски призори и свакодневица

Мирнодопски период је донео житељима Молдавије уобичајену совјетску свакодневицу – првомајске демонстрације посвећене Дану рада, пионирске свечаности и, наравно, породичне празнике.

Лица Молдавије

Већину становништва су чинили Молдављани, Украјинци и Руси. Постојала је и велика заједница Гагауза, туранског народа који се овде настанио од давнина, било је много Јевреја, Бугара и Рома. Људи из целог СССР-а су тежили да се преселе у топлу Молдавију или да дођу овамо на сезонски рад. Долазило је и много туриста.