Соларис
Андреј Тарковски/„Мосфильм“, 1972.„Спутњик“
Јегор Абраменко/Филмска компанија «Водород»; Art Pictures Studio, 2020.Овај узбудљиви научнофантастични хорор филм недавно је премијерно приказан и већ добија одушевљене рецензије широм света. Радња се дешава 1983. године и почиње трагичном и необјашњивом хаваријом у свемиру и принудним повратком двојице космонаута на Земљу. Један није преживео повратак, а други се не сећа ничега у вези са принудним повратком. Гледаоци врло брзо схвате да у преживелом космонауту расте ужасно ванземаљско биће...
Филм је доступан на Amazon Prime Video.
Још увек нисте сигурни да треба погледати филм „Спутњик“? Ево пет додатних разлога!
„Писма покојника“
Константин Лопушански/Филмски студио «Ленфильм»,1986.Филм „Писма покојника“ је емотивно сагледавање последица нуклеарног Армагедона. Главни јунак је угледни научник чији је надимак „Професор“. Он мора да се помири са смрћу жене и сина, и са чињеницом да је наступио крај света. Скривајући се у подруму музеја окружен је трагичном мешавином деморалисаних људи на измаку снага. Многи од њих су, попут његове жене, толико били изложени радијацији да су већ на издисају. Међу њима је и група болесне деце. Када је дошло време да се здрави евакуишу у централно склониште, Професор одлучује да остане са децом. Брига о њима јача је од потребе за личним спасењем.
Филм је доступан на Russian Film Hub.
„Планета ветрова“ (оригинал „Планета бурь“)
П. Клушанцев/Лењинградски филмски студио научнопопуларних филмова,1962.„Планета ветрова“ Павла Клушанцева је класика научнофантастичног жанра. Овај филм се често губи из вида, иако је утицао на читаве генерације студената академија драмских уметности широм света. На пример, када је Џорџ Лукас, редитељ „Ратова звезда“ посетио Русију 1988. године, специјално је замолио да се упозна са Клушанцевом који га је инспирисао да направи серију „Звездани ратови“.
Штавише, „Планета ветрова“ има и летећу капсулу која се користи за обилазак планете, и робота-компањона у стилу C-3PO, и све то као да је стигло директно из „Звезданих ратова“. Све у свему, ако одгледате „Планету ветрова“ сигурно ћете стећи бољу представу о пореклу многих необичних научнофантастичних светова које данас често виђамо на екрану. Филм можете погледати овде, на Russian Film Hub.
„Кин-Џа-Џа“ („Кин-Дза-Дза“)
Георгиј Данелија/Филмски студио «Мосфильм»,1986.Ова култна научнофантастична класика истражује поједине гротескне аспекте човечанства. То је прича о двојици совјетских грађана који су се обрели на далекој планети по имену Пљук када су случајно дотакли ванземаљски уређај за телепортацију.
„Кин-Џа-Џа!“ обилује црним хумором и јетким коментарима на тему односа у друштву. Филм приказује технички развијено друштво које је у етичком смислу по многим питањима заостало, истражује мрачни свет антиутопије и обилује упечатљивим апсурдним сценама којима се гледалац гласно смеје. Незаборавне утиске ће оставити на вас гледање овог филма на Russian Film Hub.
„Соларис“
Андреј Тарковски/Мосфильм, 1972.„Соларис“ је после „Сталкера“ најпознатији филм чувеног редитеља Андреја Тарковског. Снимљен је по истоименом научнофантастичном роману пољског писца Станислава Лема. То је прича о психологу Крису Келвину који лети у космос да истражи проблем са совјетском посадом на космичкој станици у орбити океанске планете Соларис. Убрзо постаје јасно да нека необјашњива појава код свих људи на станици изазива менталне поремећаје и бескрајне халуцинације. Стварност постаје непоуздана у том непрекидном лету око планете Соларис. Чудне појаве немају рационално и логичко објашњење.
Овај изванредан филм можете погледати на Russian Film Hub и Amazon Prime Video.
„Иван Васиљевич мења професију“
Леонид Гайдај/ Мосфильм, 1973.Ова класична комедија са путовањем кроз време је остварење Леонида Гајдаја, најпопуларнијег руског редитеља свих времена.
У филму проналазач конструише времеплов који спаја 1970-е године и 16. век у Москви. У једној ситуацији он случајно шаље знатижељног председника кућног савета у прошлост, а уместо њега у садашњост враћа његовог двојника, охолог цара Ивана Грозног. Следи заплет са несвакидашњим комичним ситуацијама. На пример, цар Иван Грозни се збуњује када наилази на копију чувене слике Иље Рјепина где је приказан цар Иван Грозни после убиства сопственог сина. Ову забавну историјску научнофантастичну класику можете погледати на Russian Film Hub.
„Човек-амфибија“
Геннадиј Казански/Ленфильм, 1962.Филм „Човек-амфибија“ је својевремено био невероватно популаран у Совјетском Савезу. То је потресна прича у стилу „Мале сирене“. Радња се дешава у Аргентини, где младић по имену Ихтиандар има ајкулине шкрге, које му је пресадио сопствени отац, хирург-особењак, како би му спасао живот. Ихтиандар углавном живи у мору јер не може дуго да остане изван воде. Међутим, заинтересовао се за спољни свет откако је спасао лепотицу која се умало није удавила и заљубио се у њу. У спољном свету долази до конфликта у коме се Ихтиандру супротстављају брутални локални ловци на бисере. Нажалост, љубав за којом чезне Ихтиандар остаје његова неостварена жеља.
„Човека амфибију“ можете погледати на Russian Film Hub.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу