Ко се бори против англицизама у руском језику?

Russia Beyond, Freepik
У Русији постоје читаве заједнице људи који се противе коришћењу страних речи у руском језику. Колико им полази за руком да било шта измене у том погледу?

Нико није избројао англицизме у руском језику, али је чињеница да се просечан Рус свакодневно среће са њима. Власници руских фирми, кафића и ресторана све чешће дају својим установама и производима називе на енглеском. У канцеларијама се данас свакодневно користе речи „пофиксить“ (исправити), „репорт“ (извештај) и „ресерч“ (истраживање), а руски интернет врви од англицизама: „мессенджер“, „фолловер“, „лайк“, итд. Како време пролази, језик младих поприма нове англицизме, а они затим постају део свакодневице и поп-културе. Многи Руси и не знају шта значе речи „краш“, „рофл“ или „флекс“, а оне су у говору младих увелико присутне. Како се поменуте интернет-заједнице боре против ове појаве?

Руски без руског

„Као ђак сам имао Даљев речник руског језика. Читајући га приметио сам да се значење позајмљенице брже и боље схвата помоћу руског синонима. Тако сам почео да се бавим превођењем скоро сваке позајмљенице коју бих чуо, па сам на тај начин брже усвајао нове информације, пуне различитих научних термина. Та моја активност је, наравно, обухватила и англицизме“, прича један од тројице администратора групе „Чисторечие“ (чист говор), незапослени 27-годишњак Леонид Маршев.

„Нужонка“ – кованица од речи „нужно“ (потребно, неопходно).

Он је 2015. године на руској друштвеној мрежи „ВКонтакте“ пронашао групу „Родноречие“ („говор рода“) која има 8.500 чланова и где се нуде руски еквиваленти за речи позајмљене из енглеског и других страних језика. Најпре је неко време пратио дешавања, а затим је почео да пише своје поруке у групу, да би временом уз дозволу тадашњих руководилаца постао један од администратора овог друштва.

„Зодчий“ – неимар.

Администратори се залажу за активно коришћење руских еквивалената у свакодневном говору, инсистирају на томе да се све енглеске речи пишу ћирилицом (на пример „Јутјуб“ и „Гугл“) и да се забране страни називи руских компанија и производа, као што су, рецимо, „Москва Сити“ и робот „Фјодор“ (име робота је заправо скраћеница: FEDOR – Final Experimental Demonstration Object Research).

„Пролётка“ – фијакер.

„Кад човек види толико англицизама, постане свестан да енглески полако заузима место руског језика. Позајмљеница је природна појава у сваком језику, али када се позајмљује више него што се производи сопствених речи, онда језик губи своју самобитност. Увођењем англицизама руски језик губи свој руски идентитет, а то је већ национална криза, то значи да се земља не развија самостално. Треба развијати руски језик, а не енглески у руском“, сматра Маршев.

Игра против англицизама

Против англицизама се бори и 36-годишњи Ким Сушичев, који је психолог по образовању, али ради као чистач. Ни он није обраћао пажњу на англицизме у руском говору све док није случајно набасао на поменуте инернет-групе.

„Междусетье“ – кованица: у слободном преводу „међумрежје“.

„Ја сам то доживљавао као некакву језичку и мисаону игру, док се нисам упознао са групом ’Родноречие’. Привукло ме је оно чиме се ти људи баве. Њихови погледи на руски језик и позајмљенице су ме заинтересовали, тако да сам и ја постао један од њих“, прича Ким.

Генадиј Урјадов је 37-годишњи инжењер. Он је учесник „Чисторечија“, али не тежи потпуном одбацивању позајмљеница. Са проблемом англицизама се суочио тек када је приметио да их његова рођена деца сувише често користе.

„Привальница“ – кованица: место за одмор, одмориште

„Треба рећи да ја нисам против позајмљеница, нисам фанатик. Али ми је тешко да памтим речи које не разумем, јер сам учио немачки. Речи ’шерить’ (делити) и ’кейс’ (случај) не могу лако да сварим. Са друге стране, волим реч ’хајп’ (у слободном преводу: „дизање прашине“ на друштвеним мрежама). Али опет, ако се за њу пронађе одговарајући руски синоним, ја ћу то поздравити“, каже Урјадов.

То не може да се изговори

Високи руски званичници се такође често изјашњавају против коришћења англицизама. Тако је у новембру 2019. године председник Државне думе (доњег дома руског парламента) Вјачеслав Володин за време посете Саратову искритиковао рекламне натписе на енглеском језику.

„Тако ћемо остати без земље. Људи стичу богатство овде, а хоће да буду Енглези и да проводе јутро у пабу. Ево, погледајте: ’чикен макнаггетс’. То не може да се изговори!“ – тако је Володин прокоментарисао натпис на једном билборду.

Председник комисије Савета Федерације (горњег дома руског парламента) Алексеј Пушков је у марту 2019. године објавио на Твитеру списак англицизама помоћу којих се, по његовом мишљењу, руски језик претвара у „наказног мутанта“. Међу њима су речи „коучинг“, тимбилдинг“ и „фарминжиниринг“.

Блогер и лингвиста под псеудонимом Микитко Син Алексејев тврди да нема смисла тражити или измишљати руске изразе који би заменили англицизме јер они упућују на старе контексте и асоцијације.

„Вишевековна пракса показује да код нас то једноставно не функционише. У најбољем случају се у језику од 1.000 измишљених речи сачувају једна или две, и то најчешће у неком крајње ретком случају, када је, рецимо, веома позната личност почела да користи неки израз у специфичном контексту“, објашњава Алексејев.

„Брадобрейня“ – реч изведена од старинске речи „брадобрей“ (брица).

По његовом мишљењу, руском језику одговарају све позајмљенице које означавају нову појаву или предмет, или нешто што раније није било актуелно. Такве су, на пример, речи „синтипоп“, „мессенджер“, „андроид“, „эмодзи“ и „бан“.

Позајмљенице и англицизми заиста утичу на менталитет, али позитивно, јер доприносе глобализацији свести, уверен је Дмитриј Петров, предавач Московског лингвистичког универзитета. Њихово коришћење, под условом да се матерњи језик сачува као основа, може да обогати руски језик, сматра Петров.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“