Зашто козаци и народи Кавказа носе ове пришивене детаље на грудима? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Томас Тхајцук/Sputnik
Специјални џепчићи на грудима били су карактеристични за народну ношњу многих кавкаских народа, и за козачку униформу. Чему су они служили?

Житељ села Кули.

У масовној култури совјетског периода ови џепчићи су се доводили у везу са народном ношњом на Кавказу, иако је та ношња ретко коришћена, а такође са Балбесом, ликом из култне комедије „Кавкаска заробљеница“. У једној епизоди тог филма јунаци се преоблаче у псеудокавкаску ношњу, а Балбес, кога глуми Јуриј Никулин, држи у тим џепчићима цигаре и упаљач.

Сцена из филма „Кавкаска заробљеница или Нови Шурикови доживљаји“.

Ти елементи ношње зову се „газири“. Газире су носили на грудима многи кавкаски народи, од Грузина, Чечена и Осетина до Кабардинаца и Адигејаца. Руси су такву ношњу први пут видели код Черкеса, и зато се кафтан са нашивеним детаљима на руском језику зове „черкеска“.

Черкес из Анапе (лево) и Кабардинац (десно).

Газири се на черкеске пришивало од 18. века, када се појавило ватрено оружје. У отворе од тканине или коже смештани су фишеци са потребном количином барута. То је у суштини био својеврстан реденик. Ту барут није могао да овлажи.

Руководиоци Планинске републике (Републике савеза народа Северног Кавказа).

У деловима који су ближи пазуху држан је луч за распаљивање пуњења, а касније специјална направа која се звала капсула. Са сваке стране је могло бити од 4 до 18 газира. У почетку, додуше, нису пришивани на груди, него су ношени у специјалним торбама „газирницама“ које су пребациване преко рамена или причвршћиване за појас.

Газирница, село Кубачи (Дагестан), 19. век. Сребро, дрво, кожа, ширит, изаткана трака, гравирање, црна гравура.

Многи Кавкасци су ратовали на коњима и зато се главна функционална карактеристика газира састојала у томе што се пушка могла пунити у галопу.

Руска империја је у 19. веку почела да осваја територије Кавказа и тада је козачка војска преузела многе елементе одеће кавкаских народа – папахе (крзнене шубаре са равним врхом), бурке (дуге огртаче од чоје) и шашке (повијене козачке сабље са једном оштрицом), а такође черкеске са газирима.

Посебно су „гиздави“ били газири са сребрним дршкама. Узгред, и цар Николај II је волео да носи черкеску са газирима, али су они у његовом случају служили само за украс.

Император Николај II у униформи Лејб-гардијског хусарског пука.

Најпознатији козак са газирима био је барон Врангељ, генерал царске армије, а затим један од вођа антибољшевичког Белог покрета, у коме су козаци имали важну улогу. Врангељева свакодневна војна унформа био је црни кафтан са нашивеним газирима. Он је због таквог специфичног изгледа добио чак и надимак „црни барон“. Имао је и белу свечану униформу са газирима.

Петар Николајевич Врангељ.

Козаци су служили и совјетској власти, а она је поштовала њихову традиционалну униформу. На Паради Победе 1945. године козаци су на грудима носили и газире и ордење.

Кубањски козаци на Паради Победе на Црвеном тргу 24. јуна 1945. у униформи из 1936. године (тамноплава черкеска са газирима, капа кубанка са црвеним врхом).

Черкеска са газирима се данас често користи као извођачки костим у културно-уметничким друштвима.

Народни ансамбл песме и плеса наступа на свечаности посвећеној 10-годишњици признања независности Абхазије од стране Руске Федерације, Абхаско државно драмско позориште у Сухумију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“