Зашто козаци и народи Кавказа носе ове пришивене детаље на грудима? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Житељ села Кули.

Кунсткамера/russiainphoto.ru

У масовној култури совјетског периода ови џепчићи су се доводили у везу са народном ношњом на Кавказу, иако је та ношња ретко коришћена, а такође са Балбесом, ликом из култне комедије „Кавкаска заробљеница“. У једној епизоди тог филма јунаци се преоблаче у псеудокавкаску ношњу, а Балбес, кога глуми Јуриј Никулин, држи у тим џепчићима цигаре и упаљач.

Сцена из филма „Кавкаска заробљеница или Нови Шурикови доживљаји“.

Леонид Гајдај/Мосфильм,1967.

Ти елементи ношње зову се „газири“. Газире су носили на грудима многи кавкаски народи, од Грузина, Чечена и Осетина до Кабардинаца и Адигејаца. Руси су такву ношњу први пут видели код Черкеса, и зато се кафтан са нашивеним детаљима на руском језику зове „черкеска“.

Черкес из Анапе (лево) и Кабардинац (десно).

Григориј Гагарин

Газири се на черкеске пришивало од 18. века, када се појавило ватрено оружје. У отворе од тканине или коже смештани су фишеци са потребном количином барута. То је у суштини био својеврстан реденик. Ту барут није могао да овлажи.

Руководиоци Планинске републике (Републике савеза народа Северног Кавказа).

Тапа Чермојев

У деловима који су ближи пазуху држан је луч за распаљивање пуњења, а касније специјална направа која се звала капсула. Са сваке стране је могло бити од 4 до 18 газира. У почетку, додуше, нису пришивани на груди, него су ношени у специјалним торбама „газирницама“ које су пребациване преко рамена или причвршћиване за појас.

Газирница, село Кубачи (Дагестан), 19. век. Сребро, дрво, кожа, ширит, изаткана трака, гравирање, црна гравура.

shakko (CC BY-SA 3.0)

Многи Кавкасци су ратовали на коњима и зато се главна функционална карактеристика газира састојала у томе што се пушка могла пунити у галопу.

Козак императорског конвоја.

Петар Веденисов/Архив Александра Николајевича Одинокова/russiainphoto.ru

Руска империја је у 19. веку почела да осваја територије Кавказа и тада је козачка војска преузела многе елементе одеће кавкаских народа – папахе (крзнене шубаре са равним врхом), бурке (дуге огртаче од чоје) и шашке (повијене козачке сабље са једном оштрицом), а такође черкеске са газирима.

Посебно су „гиздави“ били газири са сребрним дршкама. Узгред, и цар Николај II је волео да носи черкеску са газирима, али су они у његовом случају служили само за украс.

Император Николај II у униформи Лејб-гардијског хусарског пука.

russiainphoto.ru

Најпознатији козак са газирима био је барон Врангељ, генерал царске армије, а затим један од вођа антибољшевичког Белог покрета, у коме су козаци имали важну улогу. Врангељева свакодневна војна унформа био је црни кафтан са нашивеним газирима. Он је због таквог специфичног изгледа добио чак и надимак „црни барон“. Имао је и белу свечану униформу са газирима.

Петар Николајевич Врангељ.

Public domain

Козаци су служили и совјетској власти, а она је поштовала њихову традиционалну униформу. На Паради Победе 1945. године козаци су на грудима носили и газире и ордење.

Кубањски козаци на Паради Победе на Црвеном тргу 24. јуна 1945. у униформи из 1936. године (тамноплава черкеска са газирима, капа кубанка са црвеним врхом).

Александар Кијан (CC BY-SA 3.0)

Черкеска са газирима се данас често користи као извођачки костим у културно-уметничким друштвима.

Народни ансамбл песме и плеса наступа на свечаности посвећеној 10-годишњици признања независности Абхазије од стране Руске Федерације, Абхаско државно драмско позориште у Сухумију.

Томас Тхајцук/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!