Виле од којих застаје дах: 7 најраскошнијих здања у Москви из 19. века

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Кућа Левенсона, Трјохпрудни сокак 9

Кућу је према пројекту архитекте Фјодора Шехтеља 1900. године саградио Александар Левенсон, власник чувене московске штампарије.

Зграда је имала простор за штампарске машине, као и стамбене просторије. Најлепши део грађевине је фасцинантна латерна на крову (мали торањ са прозорима кроз које улази светлост).

Здање је недавно рестаурирано и сада дато на продају. За 1.000 квадратних метара власник тражи 1,1 милијарду рубаља (око 14,4 милиона долара). 

Кућа Зимина, Дегтјарни сокак 8/3

Оно што споља изгледа као обична зграда изнутра је једна од најраскошнијих вила из 19. века у Москви. Подигао ју је Николај Зимин, трговац дуваном.

Саграђена 1896. године на основу пројекта Едмунда Јудицког, кућа и данас чува оригинални ентеријер.  Љубитељи руске кинематографије можда ће је препознати из филма Алексеја Балабанова „Брат 2ˮ.

Данас се у згради налази Агенција за управљање и коришћење историјских и културних споменика Министарства културе Русије. У њој раде неки од највећих стручњака за очување културне баштине у земљи.

Кућа Игумнова, Улица Бољшаја Јакиманка 43

Ова кућа налик на дворац из руске бајке подигнута је 1895. године према пројекту архитекте Николаја Поздњејева, а по наруџбини Николаја Игумнова, текстилног магната из Јарославља.

Цигле су довезене чак из Холандије, док је фасцинантне керамичке плочице за фасаду специјално наменски израдила Кузњецовљева фабрика порцелана, најпознатија у Русији у то доба.

Цена изградње наводно је била око милион рубаља (у то време солидна годишња плата износила је око 150 рубаља). Што се тиче ентеријера, 40 соба у кући декорисано је у различитим стиловима, од традиционалног руског „бољарскогˮ стила до сецесије.

Данас  је у Кући Игумнова резиденција француског амбасадора у Русији.

Кућа Морозове, Улица Спиридоновка 17

Још један пројекат Фјодора Шехтеља, звезде московске сецесије, наручила је Зинаида Морозова, супруга Саве Морозова, успешног произвођача текстила.

Унутрашњи дизајн је осмислио чувени сликар Михаил Врубељ, који је израдио и неколико мурала надахнутих витешком естетиком средњовековне Европе, што кореспондира са неоготским стилом грађевине.

1938. године Кућа Морозове је стављена на располагање Министарству спољних послова и до данас се користи као простор за организовање дипломатских пријема.

Вила Второва (Спасо-хаус), Спасопесковски трг

Ова вила текстилног индустријалца Николаја Второва подигнута је 1913. године. Њено енглеско име Спасо-хаус потиче од Спасопесковског трга на којем се налази.

Пројекат је израђен у неокласицистичком стилу и представља преосмишљену градску вилу с почетка 19. века са паладијанским прозорима и савршено симетричним унутрашњим распоредом.

Второвљева породица је у кући становала само 4 године до Октобарске револуције, када ју је преузела совјетска власт.

1933. године постала је резиденција првог америчког амбасадора у Совјетском Савезу Вилијама Булита, а отада и свих наредних америчких амбасадора.

Председници Двајт Ајзенхауер, Ричард Никсон и Роналд Реган били су приликом посета Москви смештени у овом здању.

Вила Рјабушинског, Улица Мала Никитинска 6/2

Још један пројекат Фјодора Шехтеља, овога пута за милионера Степана Рјабушинског, реализован је 1900-1902. и вероватно је најпознатије дело овог архитекте у Москви. Осим запањујућег ентеријера у стилу сецесије и чувеног степеништа са лампом у облику медузе, ова вила такође поседује тајну капелу.

Наиме, Рјабушински су били староверци, верска скупина прогањана до 1905. године. „Верујем да у читавој Европи не постоји кућа налик на овуˮ, рекао је Рјабушински када је зграда завршена.

После 1917. године, када је породица Рјабушински напустила Русију, кућа је прешла у власништво државе и 1931. године у њу се уселио Максим Горки са породицом. Горком се кућа није допадала, говорио је да је „чудна, али барем добра за радˮ. После његове смрти у њу је смештен музеј Максима Горког, што је допринело да њен јединствени ентеријер остане сачуван до данас.

Бергова градска вила, Дењежни сокак 5/1

Подигнута је 1897. године према пројекту Петра Бојцова за бизнисмена Сергеја Берга. Комбинује различите стилове: готику, барок и сецесију. Бергова кућа је једна од првих у Москви која је имала електрично осветљење и електрично звоно.

Вила, која је задржала оригинални ентеријер, реновирана је 2016. године. Данас се у њој налази резиденција Амбасаде Италије у Русији.