„Сваке године 31. децембра ја и моји пријатељи идемо у парно купатило (бању)...“ – тако главни јунак филма Јевгениј Лукашин почиње надугачко да објашњава како се у новогодишњој ноћи обрео у Лењинграду, а не у родној Москви.
Совјетске стамбене вишеспратнице толико личе једна на другу да после неколико чашица он није ни приметио да је доспео у погрешан град... Новогодишња ноћ му се претвара у хаос, али му се после те грешке живот из корена мења.
Већина грађана Русије у свакој новогодишњој ноћи гледа овај филм. Оно што је и иначе карактеристично за добре филмове (као што је овај) је да сваки пут приликом прегледа човек примети и сагледа нешто ново. Ова комедија је заправо посвећена дубокој и озбиљној теми нашег живота и превртљивости судбине.
Радници Дома културе припремају новогодишњи програм али њихов шеф не одобрава већину наступа. Он жели да претвори вече у званичну и досадну манифестацију док млади службеници једноставно желе да се провеселе. Они се удружују са циљем да надмудре шефа и не дозволе му да им поквари празник.
Ово је био најгледанији совјетски новогодишњи филм пре него што се појавила „Иронија судбине“. То је редитељски деби Ељдара Рјазанова, редитеља који је касније снимио „Иронију судбине“. У „Карневалској ноћи“ се прославила млада глумица Људмила Гурченко.
Млада и лепа девојка Настењка пати јер је мучи чангризава маћеха. Настењка ради по кући, цепа дрва, доноси воду, кува, али ништа не може да задовољи стару и љутиту маћеху коју једино брине како да организује свадбу и уда своју ружну ћерку. У остварењу плана јој се нехотице испречила лепа Настењка.
Филм је интерпретација народне бајке „Морозко“. По радњи подсећа на „Пепељугу“ али у руском зимском „руху“. Уместо добре виле овде Морозко на чаробан начин утиче на живот добрих људи, а он не воли када се неко жали да му је хладно.
Васпитач у обданишту је ангажован у тајној операцији. Испоставило се да он невероватно личи на бандита кога јури полиција па је замољен да одигра улогу тог бандита тако што ће доспети у затвор и припремити бекство са групом других криминалаца. Циљ полицајаца је да пронађу украдени експонат – шлем Александра Македонског.
Добри васпитач се свим силама труди да се понаша као брутални криминалац. Филм је био невероватно популаран откако се појавио, а цитати из њега су свим Русима још увек добро познати.
Аљона је вештица која ради у Совјетском научноистраживачком институту за магију. Шефица сумња да је Аљона у вези са њеним вољеним и баца чари на главну јунакињу тако да јој се срце охлади. Од тог тренутка Аљона постаје сурова и немилосрдна вештица због чега је њен младић несрећан. Он покушава да скине чари и врати вољену Аљону у претходно стање.
Ово је одлична музичка комедија која је донела неколико зимских музичких хитова. Сценарио су написала браћа Стругацки, писци фантастичних романа, тако да је ово велика сатира на тему совјетских научноистраживачких института и питања која они истражују.
Ковач по имену Вакула из украјинског села заљубљен је у хировиту девојку Оксану. Она смишља начин како да провери његову оданост и даје му задатак да јој донесе царичине ципеле и да ће тек тада она бити његова. Уочи Божића се дешавају чуда и све је могуће, па је и Вакула оседлао ђавола и полетео у Петербург.
Овај филм је познат и под називом „Вечери у сеоцету крај Дикањке“. То је екранизација класичног дела Николаја Гогоља. Филм је врло смешан и пријатан за гледање.
Стара девојка живи са болесном мајком, врло је скромна, цео живот се само бринула о мајци. Недељу дана пре нове године мајка саопштава да ће ускоро умрети и вајка се што је њена ћерка проживела тако досадан живот. Интересује се да ли је ћерка некада имала мушкарца. Да не би насекирала мајку ћерка припрема новогодишње славље и моли случајног пролазника да се представи као да су они одавно у тајној интимној вези.
Филм је заснован на савременој драми руске „Док је она умирала“ списатељице Надежде Птушкине. Адаптиран је и за неколико позоришних представа широм Русије.
Млада учитељица живи сама у селу и спрема се да се ускоро уда. Мајка јој је недавно умрла, а оца никада није упознала. Једино што зна о њему је пуно име и совјетски санаторијум у ком се он упознао са мајком. Због тога шаље неколико писама потенцијалним очевима. Уочи Нове године тројица долазе да је посете... Али који је од њих прави?
„Казањско сироче“ је израз за дете без оба родитеља. У филму играју познати глумци: Олег Табаков, Валентин Гафт и Лав Дуров. Ово је лепа новогодишња комедија која преноси атмосферу руског села.
Три стара пријатеља се срећу у служби хитне помоћи уочи Нове године. Они не очекују да ће им дочек Нове године у болници донети посебно задовољство и припремају се за досадну ноћ. Али у хитну долази човек са сломљеном ногом. Он је генерал и одмах почиње да издаје наредбе везане за прославу Нове године у болници, и одмах све постаје занимљивије. Филм је пун изванредног хумора и аутентичне атмосфере из 1990-их у Русији. То је наставак филма „Особине националног лова“ („Особенности национальной охоты“) истог редитеља Александра Рогошкина, невероватно популарног у Русији.
Девојчици у дому за незбринуту децу се сви подсмевају јер она мисли да је председник Русије њен отац. Уочи Нове године треба да се догоди чудо и она се нада да ће у својој новогодишњој честитки председник њој послати тајну поруку са екрана.
„Јелке“ су најпознатија савремена новогодишња франшиза која има већ осам филмова. Продуцент је Тимур Бекмамбетов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
