Пет нових руских филмова заснованих на истинитим причама које не треба пропустити

Максим Бриус/Киностудия им. М. Горького, 2020
У години пред нама биоскопску публику очекује руски одговор на британско-америчку серију „Чернобиљ“ приказану на каналу HBO, повест о трагичној судбини прослављене совјетске хероине из Другог светског рата, као и дирљива прича о оданом „совјетском Хачику“.

„Зоја“

У новембру 1941. године, у јеку борби за Москву у селима у близини главног града које је заузео непријатељ послате су совјетске диверзантско-извиђачке групе. Њихов задатак био је да спале насељена места која су Немци планирали да искористе за смештај у зимском периоду. Једна од диверзанткиња била је 18-годишња Зоја Космодемјанска, дојучерашња ученица која је као добровољац отишла на фронт.

Пре него што је откривена и ухваћена Kосмодемјанска је са друговима успела да запали три куће у селу Петришчево. Иако је била подвргнута ужасном мучењу и батинама, ову младу жену нису успели да сломе. И док су је водили на вешала она није посустајала, позивајуће окупљене сељане на борбу против непријатеља.

У совјетско доба Зоја Космодемјанска је важила за једну од најславнијих хероина Другог светског рата. Посвећене су јој десетине песама, филмова, прича и поема. После распада СССР-а њен лик бивао је изложен и критикама. Говорило се да је Космодемјанска боловала од шизофреније и да је паљењем кућа осуђивала људе на окупираним територијама на смрт по мразу.

Како би стало на пут прекрајању историје Руско војно-историјско друштво покренуло је иницијативу за снимање новог филма о чувеној диверзанткињи под називом „Зоја“. Руско војно-историјско друштво, његови сараднци и бројни житељи наше земље знају за Зоју Космодемјанску и њен херојски подвиг. Нажалост, приметили смо да у последње време многи то не знају и не памте, и да се кренуло чак и са нападима и оптужбама. Као млада жена она је у одређеном тренутку стала у одбрану Отаџбине, мира и наше реалности. Сматрамо да смо данас дужни да је заштитимо од напада, фалсификовања и блаћења, рекла је Надежда Усманова руководилац одељења за информациону политику РВИД-а.

„Чернобиљ“

Непосредно по појави „Чернобиља“, серије која је забележила невероватан успех на каналу HBO, у Русији је почело снимање филма о нуклеарној трагедији. У улози редитеља и главног глумца у филму „Чернобиљ“ нашао се Данила Козловски, ван грфаница Русије познат по тумачењу Кнеза Олега у финалној сезони серије Викинзи.

Млади ватрогасац Алексеј пријављује се као волонтер у бригаду за уклањање последица катастрофе у зони хаварије. Заједно са њим у епицентар страшне катастрофе крећу и његови другови, инжењер Валериј и ронилац Борис.

„Наш филм није буквално фокусиран на уклањање последица чернобиљске катастрофе, он није покушај свеобухватне анализе фактора који су довели до онога што се десило 1986. године, већ лична прича о породици, јунаку, детету, њиховим међусобним односима, животним променама, о томе како се са њима људе носе“, рекао је Козловски у интервјуу за Форбс.

„О томе како се катастрофа зарива у уобичајену егзистенцију људи и мења их, како они бивају принуђени да се са тим суоче, на који начин пролазе кроз тешкоће или се сламају под њиховим теретом, како се понашају у сусрету са једном од најстрашнијих техногених катастрофа. У принципу за нас је то било важније него било који политички или неки други аспект“.

Филм је сниман у Москви, Мађарској и Хрватској. Међутим, главна локација била је Курска нуклеарка изгледом идентична Чернобиљској.

„Палма”

Година је 1977. Игор Пољски одлази авионом у иностранство, али не успева да са собом поведе пса по имену Палма, јер нема одговарајућу медицинску потврду. Избачен директно на писту пас расе овчар налази уточиште на аеродрому, свакодневно дочекујући авионе и не губећи наду да ће се у неком од њих једног дана наћи газда.

Филм је заснован на истинитој причи која је седамдесетих година прошлог века потресла цео Совјетски Савез. Хиљаде људи путем писама и телеграмима изражавали су жељу да узму пса остављеног на аеродрому Внуково. На крају је, после дужег времена, пас, ипак, припао породици доцента Педагошког института Вере Котљаревске која је живела у Кијеву.
Како је прича о Палми слична оној о псу Хачико, за Јапан је направљена дужа верзија филма. Биће додате сцене снимљене у префектури Акита на острву Хоншу уз учешће руских и локалних глумаца, а зваће се „Прича о Акити и Палми“.

„Пилот“

У зиму 1941. године Николај Комљев оборен је изнад шумске забити. Пилот успева да преживи али најгoре тек предстоји. Како би дошао до својих мораће да савлада хладноћу и глад и спасе се од чопора вукова и одреда немачких војника.

Његова прича је врло слична ономе што се стварно догодило пилоту Алексеју Маресјеву. Оборен у априлу 1942. године он се, оријентишући се према сунцу, 18 дана пробијао кроз шуме и мочваре до људи, док га на крају нису спасли. Без обзира на то што су му обе ноге ампутиране, Маресјев се вратио у авијацију и тамо ратовао скоро до самог краја рата.

Иако се филм без сумње слаже са подвигом Алексеја Марасјева, реч је о збирном лику, будући да је у совјетској војсци таквих као он било осморица, истиче редитељ Ренат Давлетјаров.

По његовим речима један од главних задатака у раду на „Пилоту“ било је истраживање људске судбине у нарочитим околностима.

Велики отаџбински рат за наш народ има сакрална својства. Светачки и узбудељив однос према рату трајаће још дуго, будући да је био толико страшан. Уопште узевши не верујем да ће се икада изгубити. А за уметничко трагање увек је важна сама могућност истраживања људске судбине, рекао је Давлетарјев.

„Светски првак“

На Филипинима је 1978. године одржан један од најпознатијих мечева у историји шаха. За шампионску титулу борили су се актуелни првак совјетски велемајстор Анатолиј Карпов и изазивач Виктор Корчној. Дозу сензационализма догађају је дала чињеница да је две године пре тога Корчној побегао из СССР-а затраживши азил у Холандији. Многи су на овај меч гледали као на оличење конфронтације социјалистичког блока и земаља Запада.

Меч Корчноја и Карпова обиловао је скандалима. Изазивач је одбио да пружи руку совјетском шахисти, за време меча није скидао наочаре за сунце и демонстративно остао да седи док је интонирана Интернационала коју су Филипинци грешком пустили уместо совјетске химне. Осим тога тражио је и да се из првих редова измести совјетски психолог Зухар који га је, како је Корчној тврдио, непрестано гледао.

Због епидемије новог вируса корона снимање филма „Светски првак“ о напетом спортском дуелу неколико пута је прекидано и одлагано. Како се очекује премијера ће бити одржана крајем 2021. године. „Отворићемо нову страницу у филмовима о шаху“, амбициозно је најавио редитељ Алексеј Сидоров.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“