Седам нових архитектонских споменика Москве (ФОТОГРАФИЈЕ)

Јевгениј Бијатов/Sputnik
Хиљаде старинских зграда, вила, бивших фабричких хала и храмова у Москви добиле су статус културног наслеђа и под заштитом су државе. Сваке године се на ову посебну листу додају нови објекти. Изабрали смо неколико најупечатљивијих „нових“ споменика културног наслеђа.

1. Ришка железничка станица

Москва има неколико железничких станица и свака је ремек-дело архитектуре. Архитектонски ансамбл Ришке железничке станице направљен је у неоруском стилу. Подсећа на староруски дворац са високим крововима у облику „кокошника“ и изрезбареним прозорским окнима у стилу сецесије. Аутор пројекта је архитекта Станислав Бржозовски. Он је пројектовао и невероватно лепу модернистичку Витепску железничку станицу у Санкт Петербургу.

Ришка станица је саграђена 1899. године ради успостављања железничке везе са Балтичким земљама, али је данашњи назив добила тек 1946. Пре тога се звала Виндавска, по имену летонског лучког града (савремени Вентспилс) на другом крају пруге.

У ентеријеру нема ничег сувишног. Он је осмишљен као мешавина архитектонских стилова ампира и сецесије.

2. Зграда са каријатидама и грифонима

Зграда са становима за издавање припадала је трговцу Камзолкину. Налази се на Проспекту мира. Саграђена је крајем 19. века, а након неколико година је обновљена због пожара. Архитекта је био Василиј Загорски који је касније саградио Московски конзерваторијум. На првом спрату се налазила велика трговачка сала, а на два горња спрата станови који су издавани.

Зграда је специфична по декору фасаде који чини мноштво стубова, каријатида и маскарона. Аутор овог декора је био млади вајар Сергеј Коњенков, који ће се касније прославити и чак добити епитет „руски Роден“.

3. Рогошка амбуланта

Здање је направљено 1903. године по наруџбини Московске градске управе. Пројектовано је у модерном неоруском стилу, као и Ришка железничка станица. Аутор пројекта је архитекта Николај Благовешченски. Поред овога он је пројектовао још десетак храмова у Москви, седишта јавних установа и зграда са становима за издавање.

Музеј кулинарске уметности

Овде се од 1903. до 1960-их налазила градска болница која је добила назив „Рогошка амбуланта“. Касније је здање оронуло и напуштено је, али је већ током 1970-их обновљено и ту је отворена продавница „Кулинарија“, а такође Музеј кулинарске уметности који се још увек налази на том месту.

4. Зграда са становима за издавање коју красе жар-птице

Зграда са становима за издавање припадала је Ј. К. Калиновској. Пројектована је у стилу касне сецесије. Ова четвороспратница је саграђена 1911. године према пројекту Ернста Нирнзеа, који је у центру Москве подигао мноштво зграда са становима за издавање. По његовим пројектима су изграђени први московски „небодери“, тј. зграде са преко 7 спратова. Поред висине, ова зграда у Четвртој Тверско-Јамској улици специфична је по керамичким прозорским оквирима украшеним шарама на којима су приказане жар-птице и необично растиње чији је аутор сликар Александар Головин.

Зграда је украшена истуреним прозорима (еркерима) различитог облика и висине, тако да је фасада асиметрична. Током 1990-их је дограђен лифт који је мало покварио спољни изглед здања.

5. Зграда са Хермесовим маскама на Кузњецком мосту

Ова зграда у улици Кузњецки Мост позната је као „Конторско здање“. Откако је 1901. године подигнута, у њој су се у приземљу и на оба спрата налазиле продавнице и пословне просторије. Пројекат у стилу еклектицизма направио је архитекта Митрофан Арсењев. Узгред, ово је једна од малобројних зграда која је практично у потпуности очувала свој првобитни изглед.

Најпрепознатљивији детаљ на овој згради је фасада украшена „хермама“ – рељефним стубовима са бистама античких жена. Поред тога, између првог и другог спрата стоје четири медаљона са Хермесовим маскама. У старогрчкој митологији бог Хермес је био покровитељ трговине. У овом објекту се и сада налазе продавнице.

6. Вила Зинаиде Морозове

Велики покровитељ уметности и индустријалац Сава Морозов поклонио је ову лепу вилу у улици Спиридоновка својој жени Зинаиди. Здање је пројектовао чувени архитекта Фјодор Шехтељ са елементима ране сецесије и неоготике. Унутрашњост је осмислио сликар Михаил Врубељ.

После мужевљеве смрти Зинаида је продала вилу другом познатом индустријалцу Михаилу Рјабушинском. Михаил је био колекционер уметничких слика. Он је у овој вили сабрао колекцију великих руских и страних сликара: Карла Брујлова, Валентина Серова, Михаила Рјепина, а такође Пјера Реноара, Камила Писароа, Едгара Деге и многих других. После револуције многе слике је поклонио Третјаковској галерији, а затим је емигрирао. Током 1920-их у овом здању је пронађена ризница где је између осталог било и мноштво слика великих мајстора.

У доба СССР-а здање је предато Министарству спољних послова. У њему се и сада одржавају свечани пријеми.

7. Дрвена кућа трговца Виноградова

Ова кућа у улици Други Крутицки Переулок саграђена је 1880. године и припадала је трговцу Дмитрију Виноградову, власнику оближње ливнице гвожђа. Кућа од дрвета је реткост за Москву. Одлично је очувана.

То је образац дрвене архитектуре 19. века са фронтоном у облику кокошника, кровним венцем са изрезбареним зубцима, и са занимљивим баџама на крову. Улазна врата имају изрезбарен оквир. После револуције 1917. године овде су се налазили станови, а сада је то пословни простор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“