Његови еротски стрипови доносе много новца и изазивају одушевљење и мржњу

Андреј Тарусов
Сликар Андреј Тарусов је мајстор пинап уметности који свој таленат користи како у Русији тако и у САД.

„Ваше име ће остати записано у историји еротске уметности“, са ентузијазмом говори 34-годишњи Андреј Тарусов својим потенцијалним донаторима на видео-презентацији стрипова за одрасле које он објављује на порталу Patreon.

Прва књига из серије „Swinging Island“ је графички еротски роман о доживљајима двоје неискусних нудиста који желе да истраже своју сексуалност на атрактивном туристичком острву које личи на рај. Тај стрип је проширио круг Тарусовљевих поклоника и инспирисао га да напише наставак: ‘Swinging Island: Pleasure Land’.

Тренутно мајстор пинап уметности ради са највећим филмским студијима у Америци, сарађује са руским комерцијалним и државним корпорација и планира да у будућности примени свој таленат у „великој уметности“.

Тарусов је 2015. године послушао жену и преселио се у Лос Анђелес. „Ја сам прилично мобилан и допала ми се идеја да живим на другом месту“. У САД је схватио да се Американци разликују од Руса по томе што другачије доживљавају пинап уметност.

„У Русији често преовлађује патријархални однос према пинап уметности. Руси користе пинап за рекламу и помоћу еротских слика стимулишу продају. Американци цене фан арт заснован на познатим филмовима и ређе га користе у комерцијалне сврхе јер одбацују сексуализацију [као комерцијално средство]. Они [Американци] радије одвајају приватни живот од јавног“, каже Тарусов.

Убрзо по пресељењу сликар је схватио да мора стварати много више како би опстао финансијски. „У САД не може да се живи опуштено као у Русији. У Русији је било довољно да испуним поједине наруџбине, а у САД сам морао да покренем мноштво пратећих пројеката: стрипове, Kickstarter пројекте, књиге, индивидуалне шпилове карата, итд. И онда је све кренуло. У Америци сам достигао виши ниво продуктивности и схватио сам да могу да постигнем много више, отуд и резултат“, хвали се Тарусов.

Уметник је брзо схватио шта се тражи у САД. „Американци су ме добро прихватили. Многи су и раније знали за моја остварења. Учествовао сам у фестивалима стрипа. Брзо сам схватио да Американци воле Марвелове јунаке и Дизнијеве принцезе. Почео сам да цртам оно што им се свиђа и за кратко време сам достигао одређени ниво популарности“.

У Русији је све било потпуно другачије у погледу укуса и захтева аудиторијума. „Моја каријера [у Русији] почела је од наручених календара. Сваке године радим много таквих пројеката за разне фирме и институције. У том смислу сам тражен у Русији. У Америци људи цене другу страну моје делатности, траже фан арт. Та врста уметности је веома популарна у САД, за разлику од Русије. У Русији друштвено значајна уметност често изазива много бурнију реакцију“.

Уметнички инстинкт је обезбедио Тарусову неколико пројеката са крупним часописима као што су Playboy, Maxim и други, а такође са филмским студијима у САД. Два његова пројекта са студијима 20th Century Fox и Walt Disney подразумевала су сарадњу са екипом Тима Бартона у циљу промовисања филмова „Дом госпођице Перегрин за чудновату децу“ („Miss Peregrine's Home for Peculiar Children“) и „Алиса у земљи чуда“ („Alice in Wonderland“).

И поред тога што су теме које Тарусов у свом стваралаштву истражује углавном прилично слободне, уметник често налази инспирацију у далеко озбиљнијим и дубљим изворима. „Допада ми се стари Холивуд и европски филм из 1970-их. Налазим инспирацију и у класичној уметности, у музејима и сликама. Једноставно ми се допада да упијам информације и да се ослањам на њих“, каже сликар.

Понекад Тарасов понире у теме које су далеко озбиљније него што се на први поглед може учинити (с обзиром на његов уметнички стил). Недавно је креирао уметничка дела везана за протесте у САД, Русији и Белорусији. „Ево како ја изражавам свој грађански став. Ја цртам оно што мене узнемирава. Да нисам био у САД за време покрета Black Lives Matter не бих то схватио. Када довољно дуго о нечему размишљам, почињем да тражим начине како да то [уметнички] изразим”.

Тарусов каже да је увек учествовао у великим протестним акцијама у Русији пре него што се на дужи период свесно удаљио од дневних новости и политике. Тада сам схватио да је немогуће остати у вакууму и не изражавати своје политичке ставове“, каже уметник који понекад своја дела посвећује акутним друштвеним темама.

Што се тиче радње графичког романа „Swinging Island“ који је на платформи Kickstarter прикупио 30.000 долара када је покренут, Тарусов каже да то није пројекција његовог начина живота. „Природно је да сам ја у свом животу имао различита искуства, али то је више моја стваралачка уобразиља. Поред тога, моји читаоци у коментарима доста често предлажу нове линије радње. Ја увек питам читаоце којим правцем би они желели да се радња настави“, каже уметник.

Тарусовљеве провокативне теме понекад привлаче пажњу пуритански настројених критичара који изражавају незадовољство претераном слободом у његовим радовима. „Ваши дизнијевски пинапови су језиви и веома лошег укуса. Мени су као мајци и баки они заиста одвратни. Контактираћу са корпорацијом Disney и замолити да контактирам са вама лично“, пише у једном коментару.

Уметник се, међутим, ни мало не узбуђује. „Пинап не служи за мастурбацију. То је мало занимљивије [од порнографије]. То није тако примитивно [као порнографија]. Осим тога, многи људи, а међу њима и уметници цене начин на који су моји радови насликани. Имам чак и онлајн школу где учим људе да сликају не само пинап него и друге стилове. Пинап није тако лако нацртати како се можда чини. Многи покушавају али је мало оних који постижу успех. Порет тога, [пинап се цени зато што] можете нацртати оно што никада не можете имати у стварном животу. Тешко је објаснити [зашто људи воле пинап], али то је тако“, каже он.

Најоштрије критике Тарусов чува у фасцикли коју је иронично назвао „Срамота“ и понекад их ишчитава, чисто да се насмеје.

Он планира да у будућности слика уљем на платну. „Дошло је време да се посветим озбиљном сликарству“, каже уметник.

Овде погледајте чланак о човеку који је у чамцу препловио Тихи океан да би се вратио својој породици. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“