Зашто Руси у све већем броју постају атеисти?

Руска православна црква посвећена светом Архангелу Михаилу, Москва.

Руска православна црква посвећена светом Архангелу Михаилу, Москва.

AFP
У последње четири године број атеиста у Русији је удвостручен. Ко се то и због чега у Русији одриче православља, и да ли је могуће зауставити тај процес?

Од протеста до свесног опредељења

За протекле четири године, од 2017. до 2021, број атеиста у Русији је удвостручен – скочио је са 7% на 14%, саопштава Сверуски центар за пручавање јавног мњења (ВЦИОМ).

Пролазник са заштитном маском на лицу испред руског православног храма на Црвеном тргу у центру Москве, 2. октобар 2020.

„Мене су родитељи крстили када сам имала три године. Нико ме није питао, а у том узрасту нисам ни била свесна шта се дешава. Како после тога ја могу за себе да кажем да сам православна хришћанка?“, каже Татјана Мељникова која је управо завршила средњу школу.

Према статистици ВЦИОМ-а, као атеисти се изјашњавају пре свега млади људи од 18 до 24 године (22%). Татјана спада у ту групу. На њена схватања утицала је првенствено вера њених родитеља и рани приступ друштвеним мрежама. Она је већ са 10 година дошла до закључка да не верује у Бога.

„Не сећам се шта сам тачно читала или гледала, али тај избор ми нико није наметнуо. И данас се још увек расправљам са родитељима поводом вере и свако остаје при своме“, каже Мељникова.

Према истраживању ВЦИОМ-а још 18% атеиста је у групи од 25 до 34 године старости.

„Кад сам имао 14 година прочитао сам целу Библију, чисто из знатижеље. Има сувише места која се не слажу. Читао сам одговоре на та питања на сајтовима цркава и патријаршије али су сви они недовољно убедљиви, све њихове догме су сувише застареле“, прича 32-годишњи правник Артјом Белотигров о томе како је постао атеиста.

Пролазник у шетњи дуж металне ограде којом је ограђен грађевински простор у близини Саборне џамије. Москва, 7. август 2019.

Артјом је после школе почео да се интересује за науку и потпуно је престао да верује у Бога. Истина, он још увек одлази у храмове али их доживљава само као архитектонске објекте.

Борис Сербјањин, 34-годишњи грађанин Русије, почео је да се интересује за атеизам још у школи и често је својој мајци, која је верница, постављао питања везана за религију.

„Родитељима је било драго што се ја интересујем, али када сам довео у питање хришћанске догме, на пример кад сам питао: ’Зашто ниједан човек још увек није васкрснуо?’ или ’Зашто Бог допушта ратове и глад, и страдање невиних људи?’, а касније сам им та питања постављао директно, они су били непријатно изненађени, што ми је дало повода да посумњам у постојање натприродних појава. Али до краја школовања мајка је за мене била ауторитет“, каже Сербјањин.

На универзитету је Борис почео да проучава филозофију, астрономију, физику и хемију, и у том периоду је дошао до готово потпуног убеђења да Бога нема. Мајка му је умрла 2011. године, а убрзо затим и бака, па је он неко време после њихове смрти одлазио у православне храмове, понекад и на богослужења, почео је и да обележава празнике и да се моли, али је сматрао да је све то реакција на тугу коју је осећао.

„И колико год се ја молио, њих нема. Колико год свећа да сам упалио, човек не може да се спасе од рака. Кад је туга мало попустила почео сам да читам књиге о колективној хипнози, шаманизму и циганском врачању, и схватио сам да Бог, ђаво, проклетства, шумски духови, душе и привиђења нису ништа друго до обичан фолклор“, закључује Сербјањин.

Храм светог Георгија Победоносца у позадини магистралног пута. Одинцово, Московска област.

Атеисти старији од 35 година такође објашњавају своја схватања свесним опредељењем, али појединци признају да је на њихову веру у Бога утицао живот у доба СССР-а, када је црква била потпуно одвојена од државе и у земљи је пропагиран научни атеизам.

„Атеизам ми се допадао још у доба СССР-а, а затим су током 1990-их, наравно, сви постали верници. Ја сам почео да проучавам историју и географију религија са научног гледишта. Постало ми је јасно да постоје само два дијаметрално супротна погледа на свет: научни и верски. Моји родитељи су католици, они би хтели да и ја будем верник, али у последњих неколико година ни они сами не одлазе на мису“, прича Александар Овсјаников, који држи онлајн курсеве страних језика, географије и биологије.

Љубов Фомина је такође атеиста. Она одсуство вере у Бога објашњава на следећи начин:

„Ја сам рођена 1977. године, у совјетско доба, тиме је све речено“.

Од атеизма ка Богу

За четири године, од 2017. до 2021, број православних Руса се смањио за 9%. Па ипак, има и оних који су, напротив, одбацили атеизам и почели да верују у Бога.

„Тек сам се породила када је муж остао без посла. Нисмо знали како даље да живимо и како детету да обезбедимо све што је неопходно за нормалан живот. У једном тренутку је свекрва инсистирала да ја одем у један храм у Санкт Петербургу и помолим се светима. Чим сам прешла преко прага цркве као да сам изгубила унутрашњи глас. Чак нисам могла ни о чему ни да размишљам, сузе су ми саме навирале“, прича 38-годишња домаћица Јулија Ларјова.

Жена на молитви у цркви Светог Петра и Павла у Казању.

Убрзо после те посете храму муж је добио добар посао са одличном платом, а затим је Јулија почела да чита Свето Писмо и да одлази на сва богослужења.

„Ми нимало не сумњамо да је то била помоћ светитеља. Сада муж и ја чекамо принову. Сви смо веома задовољни и за све благодаримо Господу“, са радошћу прича Ларјова.

Сергеј Рогошкин има 35 година. Он као дете није нарочито веровао у Бога, али се уверио у његово постојање још као ђак. Он прича како су његови вршњаци „јурили женске“, а другари се интересовали за теорије порекла васионе, док је њему лично најлогичнија била верзија по којој је Бог створио свет.

„Младалачки максимализам и неправда у реалном животу доприносе јачању вере“, сматра Рогошкин. „Ја сам чак и маму натерао да научи напамет Оче наш и Символ вере, али тату нисам ни убеђивао зато што је он совјетски атеиста и од детињства је научен да буде против вере“.

Верници Руске православне цркве у литији на Врбицу  21. априла 2019. године. Исакијевски храм, Санкт Петербург.

Анжелика Прасова из Великог Новгорода има 50 година. Она није веровала у Бога од детињства. Први пут је отишла у храм током 1990-их, кад је желела да остане у другом стању.

„Дете је рођено седам година касније, али сам ја после мужевљеве смрти одлучила да редовно идем на богослужења. Истина, на то ме није подстакла туга, него ослобођење од несрећног брака. И данас ме Господ подржава, трпи ме, уразумљује и открива друге стране живота и нова осећања. То је нови и веома занимљив период узрастања“, објашњава Праслова.

По њеном мишљењу, атеисти уопште не постоје. „То нису атеисти него обичне будале“, каже она.

Технологија и корупција

Увећању броја атеиста у Русији доприноси пре свега развој науке и технологија, уверен је стручњак за религијске студије Денис Батарчук.

„Према статистици, што је више научних институција у земљи, или чак у граду, мањи је проценат посећивања црквених богослужења. Мислим да је ствар у томе што наука функционише, а религија само обећава. Наука једноставно даје конкретније одговоре на питања, а омладини се то допада“, прича Батарчук у интервјуу за ТВ канал „360“.

У Русији постоји једно регистровано друштво атеиста које се тако и зове: „Атеисти Русије“. Заменик овог друштва Рушан Тактаров каже да Руска православна црква сувише снажно усађује обичним људима своју религију, што код једног броја грађана Русије изазива одбојност.

Људи шетају крај Музеја Великог отаџбинског рата на Поклоној гори у Москви, 30. октобар 2020.

„Све се то дешава на очиглед обичних грађана. Гради се превише храмова, а Руска православна црква покушава да утиче на световни карактер државе. На пример, предлаже да се забране абортуси. Поред тога, не треба заборавити да ми живимо у информационо доба и људима су доступне све информације, отуд и такви резултати“, расуђује Тактаров.

Стручњак за религијске студије Вјачеслав Терехов сматра да увећање броја атеиста није критично и није показатељ распада иституције Цркве.

„Младима је увек својствено да траже себе. Својствено им је да мењају схватања чешће него старији људи. <...> Касније се то може променити. Могуће да ће кроз 10 година један број младих атеиста другачије размишљати“, уверен је Терехов.

Са друге стране, он сматра да савремена Православна црква има негативан имиџ и многи Руси не желе да се доводе у везу са тим имиџем.

„Медији често приказују цркву само у негативном контексту, а можда је Црква изложена притисцима власти која жели да од православља направи део државне идеологије, а руски грађани из редова опозиције то виде и не желе да имају ништа заједничко са црквом“, сматра Терехов.

Свештеник Николај Бапкин се слаже да сада има више атеиста, али по његовом мишљењу, то је само мода са којом је могуће борити се ако се више прича о унутрашњем животу цркве.

„Ми треба да просвећујемо и информишемо људе о ономе чиме се Руска православна црква бави. То није једноставно али треба променити шаблонско мишљење да се људи у цркви само моле и чудно облаче, да су тамо златне куполе и несхватљиво појање на несхватљивом језику. Такве представе се формирају на основу филмова, и то углавном западних“, уверен је свештеник.

Портал Russia Beyond је упутио Руској православној цркви питање у вези са овом темом, али одговор није стигао до тренутка објављивања текста.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“