10 најређих језика којима се говори у Русији

1. Алеутски

Један од најмалобројнијих народа Русије (данас броји око 300 припадника) живи на удаљеном Беринговом острву код Камчатке. Мада они одржавају везе са америчким Алеутима на Аљасци, практично у Русији више нема носилаца њиховог језика. На острву живи само један човек који течно говори алеутски, као и неколико људи који су језик научили као одрасли и помажу другима у томе: организују објављивање уџбеника, курсеве, предавања. Руски Алеути, за разлику од америчких, као писмо користе ћирилицу, али се једни и други у разговору, наравно, међусобно разумеју.

О томе како на „крају света“ живе руски Алеути можете сазнати у нашем чланку.

2. Гинушки

Овим језиком говоре Гинухци, становници планинског села Гинух у Дагестану. Неки научници сматрају овај етнос делом Авараца, највећег народа у Дагестану. Ипак, њихови језици се потпуно разликују. Гинушки језик је у опасности од нестајања: док је 2002. године на њему говорило преко 500 људи, према попису из 2010. године остало је само 5 носилаца. Он нема своје писмо, али старије генерације су бележиле свакодневну комуникацију на аварском, с тим што ове белешке нису сачуване.

3. Кетски

У усамљеним насељима Краснодарског краја дуж обале реке Јенисеј некада је заједнички живело 6 народа и сваки од њих је имао свој језик. Временом ови народи су се асимиловали, и данас се може чути само још кетски језик којим говоре Кети. У Русији живи око 1.200 Кета, али њиховим језиком говори само њих око 200. У совјетско доба Кети су писали како латиницом тако и ћирилицом, а данас користе само ћирилицу. У савременом кетском језику има 39 слова и он се пре свега користи у образовању.

4. Аљуторски (Ољуторски)

Аљуторци су староседеоци Камчатке, који насељавају Ољуторски  рејон на северу Камчатског краја, Народ, као и њихов језик, на ивици су опстанка. Према подацима пописа из 2010. године, остало је само 25 носилаца аљутурског језика у Русији. Притом се у локалним новинама „Абориген Камчатки“ понекад објављују странице на аљутурском и њему сродном корјачком језику.

5. Енецки

На полуострву Тајмир (на северу Краснојарског краја) живи преко 200 представника староседелачког народа Енаца, од којих њих око 40 као матерњи језик говори енецки. Мада Енци немају своје писмо, у Русији је објављено неколико руско-енецких речника на основу ћирилице. Такође се у листу „Тајмир“ повремено објављују кратки текстови на енецком.

6. Чулимски

Ово је језик староседелачког народа Сибира. Чулимци (који се понекад називају чулимски Татари) су туркијски народ који насељава обале реке Чулим у Краснојарском крају и Томској области. Од 355 припадника овог народа само њих 44 говори чулимски. Донедавно он се сматрао искључиво варбалним језиком, али почетком 2000-их лингвисти су се заинтересовали за њега и објавили први руско-чулимски речник. Његова азбука на основу ћирилице има 40 слова. 2019. године објављена је прва књига на чулимском: Јеванђеље по Марку.  

7. Орочки (Уљта)

Орочким језиком говори народ Уљта на острву Сахалин, при чему од 295 људи само њих 47 користи језик предака, углавном људи старије генерације. У насељима Уљта за децу се организују почетни курсеви орочког језика. Треба рећи да је језик Уљта доста сложен и слабо проучен. Први алфабет предложен је тек 90-их, а речник састављен тек 2008.

8. Водски

У рејону града Кингисепа у Лењинградској области живи око 60 припадника локалног староседелачког народа Вод. Носилаца водског језика остало је буквално 6-10, али ентузијасти одржавају курсеве језике за све заинтересоване (у музеју у селу Лужици) и фестивале водске културе. Водски језик је најближи естонском.

9. Ителменски

Кажу да је ителменски народ камчатски рођак Индијанаца. Данас их има око 3.000, али само њих 80 влада ителменским језиком. Некада је овај народ имао три језика, који су изумрли пре почетка 19. века. Ителменски језик такође спада међу језике који изумиру. Данас сви носиоци ителменског такође добро говоре руски, а неки још и корјачки, на којем могу да комуницирају са суседима. Једна занимљивост: ителменске речи могу имати и до 7 сугласника у низу.  

На нашем сајту можете наћи дужи чланак о животу Ителмена. 

10. Тофаларски

У непроходној тајги Источних Сајанских планина од давнина су живели номади Тофалари. Данас од 800 припадника овог народа око 90 њих себе сматра за носиоце тофаларског језика (према другим подацима, највише њих 30). Алфабет за овај језик направили су совјетски лингвисти тек крајем 80-их и он досад није заживео. У најновијој редакцији тофаларски има 41 слово. Културу и фолклор овог народа претежно чувају локални ентузијасти.

Сазнајте више:  Тофалари, узгајивачи ирваса из сибирске тајге