Ко је Нона Гаприндашвили и зашто се суди са Нетфликсом око серије „Дамин гамбит“?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У финалној епизоди „Даминог гамбита“ (The Queen's Gambit), најпопуларније Нетфликсове серије у 2020. години, шахисткиња Бет Хармон долази на турнир у Москву, у коме осим ње не учествује ниједна женска такмичарка. Глас у позадини на убиствен начин карактерише америчку шахисткињу: „Једино што је код ње заиста необично јесте њен пол, али ни то није јединствен случај у Русији“. После тога се помиње совјетско-грузијска шахисткиња: „Они имају Нону Гаприндашвили, али она је женски светски шампион и никада није играла против мушкараца“.

Бет Хармон је измишљена личност, као и сва њена борба у шаховском свету који је крајем 1960-их припадао искључиво мушкарцима. То није случај са поменутом Ноном Гаприндашвили. Она сада има 80 година и живи у Тбилисију. Управо је Гаприндашвилијева постала прва шахисткиња која је освојила титулу велемајстора међу мушкарцима. Радња у помеунтој епизоди се дешава 1968. године, и не да није тачно да Нона тада „никада није играла против мушкараца“, него је у то време већ одиграла преко 50 мечева са различитим шахистима мушког пола.

Када је чувена шахисткиња сазнала да су творци серије прецртали њене многобројне успехе, одлучила је да их тужи и као накнаду тражи пет милиона долара. У тужби пише да је Netflix „дрско и свесно лагао“ о њеним достигнућима „са јефтиним и циничним циљем да што више драматизује причу“. Једно је неоспорно: Нона Гаприндашвили има тако много достигнућа, да се о њима може снимити посебна серија.

Девојка која је изазвала „стампедо“

Меч за титулу светског првака у шаху између светске првакиње Елизавете Бикове и такмичарке Ноне Гаприндашвили (18. септембра - 17. октобра 1962), Москва.

Дмитриј Донској/Sputnik

Гаприндашвилијева је почела да учествује на шаховским турнирима још као 12-годишња девојчица, и већ тада се такмичила против шахиста супротног пола. Истина, на свој први турнир је доспела случајно. Браћа су је научила да игра шах, а сваки њен брат је својевремено био првак шаховских турнира у граду Зугдидију. А када један од њих због прехладе није могао да учествује у локалном Дому пионира, Нона је уместо њега села за шаховску таблу.

Брзо је матирала противника, иако је овај био пар година старији, и тако привукла пажњу тренера Вахтанга Карселадзеа, оснивача грузијске женске шаховске школе, најјаче у СССР-у (касније ће Гаприндашвилијева десет пута ући у женску олимпијску репрезентацију Совјетског Савеза и од тога ће два пута целу репрезентацију чинити грузијске шахисткиње).

Тренер је наговорио њене родитеље да пусте Нону на школовање у Тбилиси, тако да се она са 14 година преселила у главни град Грузије. А већ са 15 је доживела први тријумф – на такмичењима за одрасле млада девојка је победила све противнике једног за другим и постала шампионка Грузије.

Затим је 1962. године отишла на међународни турнир у Москви и постала пета светска шампионка у историји овог спорта. „Враћам се кући возом. Чим смо ушли у Грузију воз је морао да се задржи бар два минута дуже на свакој станици, чак и тамо где није требало да се зауставља. Свуда је било много људи и ја сам их поздрављала на перону. А када сам стигла у Тбилиси настао је хаос. Мој отац је у том стампеду на мом дочеку остао без ципела“, прича Гаприндашвилијева.

Нона Гаприндашвили у Тбилисију после победе на светском првенству у шаху 1962.

International Chess Federation

Освојивши титулу међународног велемајстора међу женама она је поставила себи циљ да победи и у такмичењима за мушкарце.

Мушкарци су чинили све да не постану чланови њеног клуба

Нона је тренирала по неколико часова, до најситнијих детаља проучавајући стратегију и тактику. Због тога се убраја међу универзалне шахисте, јер је била подједнако добра и у тактици и у маневарској позиционој игри.

„Увек је добро проверити себе у присуству јаких противника. Због тога сам и почела да играм против мушкараца“, говорила је она. „У почетку су сви хтели да играју са мном до краја, нису прихватали реми, па су партије према тадашњем правилнику одлагане и настављане ујутро“.

Нона Гаприндашвили са својим тренерима Александром Константинополским (десно) и Ајварсом Гипслисом, 1974. Грузијска ССР, Тбилиси.

Александар Сааков/TASS

Али није се ту радило само о спортској страсти: „Чак и реми против жене вређао је самољубље мојих противника, због тога су се борили до последњег даха“, сматра она. То потврђује и судија прве категорије, мајстор Светске шаховске федерације (FIDE) Марија Фомкина: „Постојао је, на пример, појам ’Клуб Ноне Гаприндашвили’. Чланови тог ’клуба’ били су мушкарци које је она победила. Због тога су шахисти чинили све да буду сврстани у тај клуб, и управо у партијама против жене давали су све од себе. Све остало су могли да изгубе, само не партију против жене“.

Додуше, Нона је и сама довршавала све партије, чак и када јој је прво место на турниру било гарантовано. Радила је то из принципа. Када је освојила своје прво светско првенство, одмах је позвана на међународни шаховски турнир у Хејстингсу. После тога није могла да се одбрани од многобројних позива на турнире. Свој циљ је постигла 1977. године на светском првенству САД у Лоун Пајну. Тада је Нона Гаприндашвили постала прва жена која је добила титулу међународног велемајстора међу мушкарцима.

Суперзвезда без новца

Чувена је фотографија на којој Нона Гаприндашвили игра против 28 шахиста, све самих мушкараца, у симултанци у Дорсету. Било је то 1965. године.

Грузијска шахисткиња Нона Гаприндашвили, светска шампионка у шаху за жене је 11. јануара 1965. играла против 28 мушкараца у Дорсету у Великој Британији.

Getty Images

Али био је чак и један занимљивији случај. У Грузији је на таквој сеанси једном приликом одиграла симултанку против 38 играча (стандардна симултанка има највише 20 табли). „Видим, седи 38 младића, и питам се: ’Шта је ово?’ Тридесет осам! Замислите колико километара само ту треба прећи? Али шта сам могла? Нисам могла да кажем: ’Устаните, нећу са вама да играм’. Није ми било тешко, брзо сам почела да их побеђујем и да ослобађам табле“.

Тако је Нона Гаприндашвили постала шаховска суперзвезда. У родној Грузији је током 1960-их дошло до великог процвата женског шаха. Три деценије су Грузинке доминирале у светском шаху. Само Нона је 16 година носила шаховску круну и постала је прва добитница женског „Шаховског Оскара“. Од 1963. до 1986. је са репрезентацијом СССР-а однела десет победа на шаховским олипијадама широм света.

Па ипак, чак ни такве победе нису јој омогућиле да живи на високој нози. За победу на последњем турниру за титулу светске шампионке Гаприндашвилијева је добила 900 рубаља (657 долара по тадашњем курсу): „Ми смо примали плате са којима смо једва састављали крај с крајем. А ако бисмо нешто и добили за победе у иностранству, половину суме смо морали да вратимо [држави]. Ја својевремено нисам могла да зарадим ни за стан, све док ми га држава није доделила“. Правила на путовањима у иностранство су такође била строго прописана. Њој, актуелној светској шампионки, било је дозвољено да излази из земље највише два пута годишње, а она је редовно добијала позиве из других земаља.

Међународни шаховски велемајстор Гари Каспаров разматра партију Карпова и Каспарова (II меч за титулу светског првака у шаху 1985) са грузијским шахисткињама Мајом Чибурданидзе, Наном Александријом и Ноном Гаприндашвили (слева надесно). Стоји велемајстор Едуард Е. Гуфељд.

Борис Кауфман/Sputnik

После распада СССР-а Нона је почела да игра за Грузију, и још увек игра. У њену част је саграђена шаховска дворана у Тбилисију. „Мој шаховски живот није завршен. Са задовољством прихватам позиве на различите турнире, али сада већ углавном за ветеране. Не вреди се у мојим годинама надметати са младима, природу човек не може преварити“, каже она.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!