У којим земљама се данас чува благо царске Русије?

Hillwood Museum, Washington, DC; Raphael/ Andrew W. Mellon Collection/National Gallery of Art; Колекција краљице Велике Британије Елизабете II
После револуције 1917. године совјетска власт је покушавала да подигне економију и уједно да се ослободи свежих и упечатљивих сећања на стари режим. Због тога су тоне јединствених драгоцености царске породице, икона и уметничких дела завршиле у иностранству. Много тога је продато будзашто.

Револуција је привремено изазвала хаос у земљи. Ништа није било кажњиво, па је и обичан народ почео да пљачка и руши храмове, царске дворце, племићке виле и имања. Нова власт је зауставила вандализам тако што је „национализовала“ црквену, царску и племићку имовину, тј. бољшевици су за трен ока постали власници небројеног блага (само царски брилијанти су према евиденцији имали укупно 51.479,38 карата). Убрзо је одлучено да се један део тог богатства прода.

Службеници „Гохрана“ (Државног фонда драгоцених метала и драгог камења) са драгуљима Руске круне. Москва. 1923.

„Американци имају фин термин за ту појаву: deaccession. Они сматрају да је то нормална процедура. У Русији се то зове распродаја, и проклињу се сви који су је допустили, како пре Револуције, тако и после ње“, пише Михаил Пиотровски, директор музеја „Ермитаж“, у новом издању књиге „Продате ризнице Русије“ (Selling Russia’s Treasures), и додаје да се „deaccession“ у Русији третира као национална трагедија. Где се сада могу видети ризнице Романових и руског племства?

САД

Огроман број предмета из Царске Русије купила је 1933-1937. у московском комисиону Марџори Пост, жена америчког амбасадора у СССР-у. Она је 1968. године своју огромну колекцију антиквитета транспортовала на своје имање Хилвуд код Вашингтона. Сада се тамо налази један од највећих музеја руских старина у САД.

У колекцији овог музеја налази се, на пример, драгоцени пехар из 1791. и пар ваза Императорске порцеланске фабрике из 1836.

Марџори Пост је 1966. године на аукцији куће „Сотби“ купила императорску круну Романових од сребра која је коришћена за интронизације, а такође брилијанте и баршун из 1884. Пре него што ће доспети у Хилвуд, ове драгоцености су биле у поседу других власника. Круна је 1926. године продата антиквару Норману Вејсу, а наредне године на аукцији куће „Кристи“ купио ју је антиквар Фаунс за галерију Wartski.

Њујоршкој јавној библиотеци продат је „Портрет Њихових императорских величанстава“ из издања „Опис свештеног крунисања Њихових императорских величанстава, императора целе Русије Александра Другог и императорке Марије Александровне“ (1856), који је чуван у библиотеци Александра II.

Драгоцена васкршња јаја фирме „Фаберже“ распродата су на разне стране. Десет јаја је продато галерији браће Хамер у Њујорку, међу њима и јаје са минијатурама које се окрећу, приказано на доњој фотографији. Њега је 1945. године купила Лилијан Томас Прат, која поседује једну од највећих колекција Фабержеових јаја. Своје ризнице она је поклонила Музеју ликовних уметности у Вирџинији, где се оне и сада чувају.

Мноштво слика из колекције Ермитажа купио је амерички државни чиновник Ендрју Мелон. Касније су оне послужиле као језгро Националне галерије уметности у Вашингтону, чије оснивање је Мелон иницирао и био њен главни инвеститор. Тако се у вашингтонској галерији сада чува „Поклоњење мудраца“ Сандра Ботичелија (почетак 1480-их).

Тамо се чува и „Мадона Алба“ Рафаела Сантија (око 1510). Њу су бољшевици продали за више од 1,7 милиона долара, што је за оно време била рекордна сума.

Национализоване су и велике приватне колекције руских трговаца и покровитеља уметности, који су својевремено куповали дела западне уметности у стилу импресионизма и авангарде. Стивен Кларк је из збирке Морозових преко галерије Knoedler купио „Ноћни кафе“ Винсента Ван Гога и касније поклонио ту слику Уметничкој галерији Универзитета Јејл.

Велика Британија

Фабержеова васкршња јаја „Мозаик“ и „Корпа са цвећем“ продата су Виндзорима током 1930-их и од тада се, као и друге царске драгоценсти, налазе у колекцији краљице Велике Британије Елизабете II.

Иглу за косу у облику гранчице са цвећем из 1960-70-их чак су и совјетске власти окарактерисале као „једно од најлепших дела 18. века“. Она је продата на аукцији куће „Кристи“ 16. марта 1927. године. Сада се и тај украс за косу, као и две игле за косу из 18. века са смарагдима, налазе у колекцији С. Џ. Филипса у Лондону.

У Британској бибилиотеци се чува Синајска Библија (Codex Sinaiticus) из 4. века. Њу је грчки манастир Свете Катарине 1859. године поклонио императору Александру II.

Француска

Велики број слика из колекције Ермитажа завршио је у Лувру. У париски музеј су их доносили француски колекционари из „Друштва пријатеља Лувра“ који су откупљивали руско богатство од бољшевика. Тако је у Лувр доспео и Рембрантов „Пејзаж са замком“ који је купио Жорж Вилденстајн.

Друштво пријатеља Лувра је за овај музеј купило и нараменик (у црквеним одеждама – омофор) са сценом „Васкрсења Христовог“. Израђен је у Лотарингији око 1170-1180. и пре револуције се налазио у ризници Успенског храма у граду Владимиру.

Немачка

Бољшевици су после револуције покренули интензивну борбу против религије и зато су конфисковали све вредне црквене предмете од драгоцених метала, претапали су звона и распродавали иконе. Тако је икона Пресвете Богородице са малим Христом из 15. века (лево) крајем 1920-их доспела у Брисел, у колекцију брачног пара О’Меара, а затим ју је купио руски емигрант Александар Попов и однео у Париз, где је и сам живео. Древна икона је 1966. године завршила у Музеју икона у немачком граду Реклингхаузену. На истом месту је завршила и икона из 1500. године „Свети цар Константи и његова мајка Јелена, света Агата“.

Шведска

У колекцији Националног музеја у Стокхолму нашле су се иконе са приказом апостола Петра и непознате великомученице с краја 13 – почетка 14. века. Њих је током 1930-их купио шведски изасланик у Москви Вилхелм Асарсон.

Националном музеју у Стокхолму велики број слика је поклонио банкар Олоф Ашберг. Он је од самог почетка био симпатизер бољшевика и помагао им да оснују „Руску комерцијалну банку“. Уз одобрење и посредовање совјетске власти Ашберг је крајем 1920-их извезао из земље око 250 икона (!). Међу њима су биле и иконе Пресвете Богородице и светог Јована Претече из 17. века.

Норвешка

Икону „Увођење Пресвете Богородице у храм“ из 16. века купио је норвешки комерцијални саветник Дик Зајнер-Хенриксен да би затим 1957. године она била предата Националном музеју уметности, архитектуре и дизајна у Ослу.

Холандија

Мноштво слика холандских мајстора из Ермитажеве колекције „враћено“ је у отаџбину. Купио их је Рајксмузеум у Амстердаму. Међу њима је и неколико Рембрантових радова, између осталог слике из 1660-их: „Одрицање светог Петра“ (на фотографији) и „Портрет апостола Тита у мантији фрањевачког монаха“.

Швајцарска

Из Државне јавне библиотеке (данас Руска државна библиотека) у периоду између 1928-1931. године продата је јединствена Гутенбергова Библија с почетка 1450-их. Данас се она чува у швајцарском Фонду Мартина Бодмера.

Гутенбергова библија у две свеске, 1454. Мајнц. Чува се и излаже у Фонду Мартина Бодмера, Швајцарска.

Португалија

Велика збирка царских драгоцености чува се у Музеју Калуста Гулбенкиана у Лисабону. Овај нафташ јерменског порекла купио је 1929-1930. велики број слика из Ермитажа, међу којима су Рубенсов „Портрет Јелене Фурман“, Рембрантова „Атина Палада“ и „Портрет старца у црвеном“, „Благовештење“ Дирка Баутса, „Сеча дрва у Версаjу (Зелени тепих)“ Хуберта Робера (на фотографији) и још много тога.

У збирци овог колекционара завршила је и мермерна скулптура „Диана“ Жана Антуана Гудона, висока два метра.

Гулбенкиан је у неколико наврата преговарао са совјетском влашћу и на крају купио колекцију сервиса из доба Луја XVI, које су француски мајстори правили по наруџбини руског двора.

Аустралија

У Мелбурн је 1933. године бродом стигло ремек-дело „Клеопатрин пир“ (1743–1744) Ђованија Батиста Тијепола. Ову слику, коју је Катарина Друга купила за Ермитаж, откупио је фонд аустралијског покровитеља уметности Алфреда Фелтона за Националну галерију Викторије, где се она и сада чува.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“