Зашто се пуца из топа у Санкт Петербургу тачно у подне?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Санкт Петербург ужива статус северне и културне престонице и веома се поноси својом прошлошћу. Овде људи са великом пажњом чувају историјски центар града и обичаје који потичу још из царског периода.

„Петербуршка традиција је подневни пуцањ из сигналног топа са Наришкиновог бастиона Петропавловске тврђаве“ – тако гласи Закон града Санкт-Петербурга усвојен 1998. године. Туристи који то не знају могу мало и да се уплаше када у 12 сати пролазе поред Петропавловске тврђаве. Пуцањ се чује и на Невском проспекту, а када нема ветра чак и 5-10 километара од тврђаве.

Како се појавио овај обичај?

Када је Петербург грађен 1703. године по наредби Петра I топовским пуцњем из Петропавловске тврђаве сваког дана је означаван почетак и крај рада, као и пауза за ручак. После Петрове смрти овај обичај се угасио.

Артиљерац пуца у подне из топа Петропавловске тврђаве, 1970.

Борис Лосин/Sputnik

Данашњи обичај се појавио у руској морнарици. Наиме, адмирал Александар Грејг је 1819. наредио да се у Севастопољу, у бази Црноморске флоте, свакога дана пуца из топа. Циљ овог пуцња била је синхронизација свих часовника – на бродовима, у луци, па чак и у црквама. Грејг је био син шкотског морнаричког официра, у Енглеској је завршио поморску војну школу и врло је могуће да је тамо дошао у додир са оваквим обичајем.

Касније се почело пуцати и у другим лучним градовима, на пример у Владивостоку. У Санкт Петербургу је по одлуци Поморског министарства први подневни пуцањ изведен 1865. године, и то из бродског топа тешког 27 кг који се налазио у дворишту зграде Адмиралитета. Седам година касније топ је премештен у Петропавловску тврђаву где се и данас свакодневно пуца.

Зар се од тада пуца непрекидно?

Подневни хитац из топа са Петропавловске тврђаве у Санкт Петербургу.

Алексеј Даничев/Sputnik

После револуције и грађанског рата из топа се пуцало само повремено, поводом посебних догађаја. Совјетска власт је 1934. године укинула подневни топовски пуцањ сматрајући да је то буржоаски обичај.

Затим је 1957. године одлучено да се овај обичај поново уведе. Те године је прослављена 250. годишњица оснивања Петербурга, додуше са 4 године закашњења. Требало је, наиме, да јубилеј буде обележен 1953, али је те године умро Јосиф Стаљин, а касније је власт имала пуне руке посла везаног за раскринкавање култа Стаљинове личности.

Топ у Петропавловској тврђави поново је опалио 23. јуна 1957. и од тада пуца сваки дан.

Угледним гостима из иностранства се указује част да они опале из топа.

Амерички адмирал на Петропавловској тврђави.

Public Domain

И Владимир Путин је 7. јануара 2017. године опалио из овог топа поводом божићних празника.

Владимир Путин изводи традиционални подневни хитац из топа на Петропавловској тврђави.

kremlin.ru

Како изгледа пуцањ?

Увек „дежурају“ два топа. Из једног се пуца а други служи као резерва. Ови топови су од 1957. године неколико пута мењани. Тренутно се пуца из два топа калибра 122 милиметра. Један је марке Д-30 из 1968. године, а други Д-30а из 1978.

Истовремена паљба из два топа са Петропавловске тврђаве у част оснивања Санктпетербуршког универзитета, 8. фебруар 2020.

Vogal (CC BY-SA 4.0)

Понекад се чују и два пуцња јер се пуца из оба топа. То се дешава у посебним случајевима: о државном празнику, или, на пример, на дан оснивања Петербуршког универзитета. Свечаним двоструким пуцњем обележено је и рођење петомилионитог становника града 1988, као и наступање новог миленијума у новогодишњој ноћи 2001. године. А 1987, када се крстарица Аурора вратила са ремонта, топови су је дочекали 21 пуцњем.

Тачно у 11:00 дежурни официр проверава часовник и укључује одбројавање. После тога на сцену излазе тобџије, тј. два пензионисана официра или радника Музеја историје Петербурга у морнарској униформи. Муниција се доноси из складишта Наришкиновог бастиона где стоје топови. За ову прилику се користе школски пројектили који садрже смешу двеју врста барута – једног који не прави дим и другог који прави, да би призор био што ефектнији.

Тобџије заузимају своја места поред топа 15 минута пре пуцња, независно од временских прилика. Истовремено пуне оба топа за случај да први не опали.

Шта још треба знати о подневном пуцњу?

Још од доба Петра I пуцањ из топа је за војнике и чиновнике био сигнал да почиње „адмиралски час“. То је шаљив израз који се односи на касни доручак или рани ручак уз који се може попити чашица жестоког пића. У Русији се још увек сматра да је „непристојно“ пити пре 12:00, а после 12:00 већ може јер почиње „адмиралски час“.

Данас се поред Петербурга у подне пуца из топа и у суседном Кронштату, а такође у Севастопољу и Владивостоку – приморским градовима са богатом ратном историјом.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!