Зашто ова девојка странцима објашњава совјетске филмове? 

YouTube Soviet Movies Explained
Ко су „блатније“? Зашто је жена из кесе извукла пиле и свима прича о њему? Зашто скоро 40-годишњи људи живе са родитељима и то никога не изненађује? Јутјуб-блогерка тумачи совјетске филмове онима који не познају живот у СССР-у. 

„36-годишњи нежења се напије на новогодишње вече и грешком упадне у стан једне жене, упропаштавајући њен романтични састанак са вереником! Да ли очекујемо потресну драму или психолошки трилер? Никако! Ово је заплет омиљене новогодишње комедије!“ – из офа се чује Јекатеринин глас, док на екрану промичу кадрови из чувеног совјетског филма „Иронија судбине“, на којима видимо како главни јунак очајнички покушава да уђе кроз врата. 

Пре годину дана она је направила канал Soviet Movies Explained, где на енглеском странцима објашњава совјетске филмове. Неким остварењима посвећене су чак две или три објаве. Да, совјетски филм није сасвим једноставан за разумевање, сматра она, и зато нуди детаљна објашњења културног контекста. 

Нико не разуме совјетске филмове  

Јекатерина већ шест година живи у Берлину, откако јој је муж тамо нашао посао у IT сфери. Она је архитекта из Москве и „дете позне совјетске епохе“.

„Чим смо се преселили имала сам идеју да направим канал о разликама између живота у Русији и Немачкој на енглеском језику. Али у Русији се тада све веома брзо мењало, нисам успевала да промовишем канал и он је пропао. Ипак, остала ми је жеља да снимим један новогодишњи прилог о 'Иронији судбине'. Чула сам од познаника из Берлина који имају везе са Русима много жалби: Гледали смо Иронију судбине и ништа нисмо разумели! А тема културних разлика ме је одувек привлачила“, каже она. 

Јекатерина је снимила овај прилог и схватила да то уопште није једини филм чији контекст и шале могу бити неразумљиви странцима. Фактички сваком совјетском филму су потребна нека објашњења. 

„Не препричавам заплет, него користим неке фрагменте како бих говорила о свакодневници тог периода. Приметила сам да у средини која говори енглески постоји за интересовање за Русију као за нешто егзотично, али и даље је присутна гомила стереотипа због потпуног несхватања како смо живели и зашто смо се тако понашали.“

Несташица свега и вечити живот са родитељима

Јекатерина има свој списак ствари које изазивају највише недоумица код странаца. То су: несташица робе, типска изградња и породични односи у СССР-у. 

„У филму 'Вољена жена механичара Гаврилова' постоји један фрагмент, где елегантно обучена јунакиња шета улицом. Одједном испред ње неко изгура кутију са великим натписом Made in Japan. Истог тренутка око кутије се окупи гомила, мада нико не зна шта је унутра. Она такође стаје у ред, људи се гурају и вичу. Када добије робу, скида папир, а тамо је обичан метални лавор. У вечерњој хаљини, на штиклама, али сада са тим лавором, она наставља даље“, каже Јекатерина. 

Ова епизода добро илуструје шта значи дефицит, сматра она. У совјетско доба нисте могли просто да одете у продавницу и купите шта вам треба. „То је стварало посебно психолошко стање код читаве нације: људи су били сналажљиви, предузимљиви, знали су шта, где и како да набаве, али истовремено је то било врло заморно.“

Кључна забуна у „Иронији судбине“ везана је за још једну карактеристику совјетских градова: свуда, ма у којем делу земље се налазили, могли сте да видите потпуно идентичне зграде и идентичне називе улица. Јунак Жења, после вечери у јавном купатилу, одлази авионом у други град и упада у оно што он сматра својим станом. „Странци не могу да схвате како се може помешати зграда и ући у погрешну, исту такву, чак у другом граду. Али тада је била планска економија, било је потребно брзо изградити станове и они су просто штанцовани и склапани као од коцки“, објашњава она. 

Ипак, станова није било довољно и нисте могли просто да их купите за новац. Зато јунак филма са својих 36 година и даље живи са мајком и то је друштвено прихватљиво. 

Може ли се преко филмова упознати менталитет нације? 

Није случајно Роналд Реган пре сусрета са Михаилом Горбачовом неколико пута гледао филм „Москва сузама не верује“. Хтео је да докучи тајанствену руску душу, али је ипак није разумео. Мада је то један од најбољих филмова за разумевање Руса, сматра Јекатерина. 

„Тамо се говори о жељи да се 'освоји Москва', и о стамбеним проблемима. Све те ствари су актуелне и данас“, каже Јекатерина. „Зато совјетска кинематографија говори о савременим становницима Русије.“

Али совјетски филмови су у сваком случају занимљиви, и то не само као антрополошке скице, тврди блогерка. Само су мало друкчији. 

„Совјетска кинематографија је без сумње квалитетна. Она је специфична због цензуре (ма како то чудно звучало) и због тога што није била комерцијална. У то време на Западу филмови су се борили да привуку гледаоце и морали су да буду атрактивни или скандалозни, док се код нас све радило 'ради уметности' или по партијској дужности. Погледајте комедије Леонида Гајдара и Ељдара Рјазанова. Оне су изванредне, јер је тамо интелигентан хумор без простаклука. То је најбољи доказ да Руси умеју да се смеју и да су духовити.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“