Да ли је „руска душа“ заиста толико посебна?

Жена у традиционалној руској ношњи са кокошником на глави за трпезом на којој се налази празнични хлеб.

Жена у традиционалној руској ношњи са кокошником на глави за трпезом на којој се налази празнични хлеб.

Getty Images
Широка, загонетна, све подноси... Да ли је све баш тако? Ко је смислио појам „руска душа“ и по чему се она разликује од било које друге „душе“?

„Загонетна руска душа“ се често помиње у чланцима и туристичким водичима посвећеним Русији. Многи аутори предлажу читаоцу да се прошета по неком древном руском граду где има старинских тврђава и храмова са куполама у облику луковице, где вас домаћини дочекују у народној ношњи и нуде палачинке са кавијаром.

Али шта ће остати ако одбацимо те идиличне слике? Постоји ли заиста специфична „руска душа“ или је то још један у низу стереотипа везаних за Русију?

Ко је први говорио о „руској души“?

Фолклорни празник у старом селу Суднозеро, Карелска АССР, 1991.

Овај појам је постао познат у иностранству захваљујући класичној руској књижевности. Можда га је први поменуо највећи руски песник Александар Пушкин (главна јунакиња његовог романа у стиховима „Евгеније Оњегин“ је Татјана „са руском душом“). Фјодор Достојевски га је такође два пута поменуо („Руска душа је помрчина“, „Идиот“), а филозоф Николај Берђајев је дао своје тумачење овог појма („У души руског народа има иста таква необухватност, безграничност, устремљеност у бесконачност, као и у руској равници“, „Руска идеја“). Размишљања о руској души можете пронаћи код најбољих руских писаца. О њој су писали Иван Тургењев, Лав Тостој, Николај Гогољ и Антон Чехов, тј. фактички сваки писац „златног века“ руске књижевности.

Скупљање сена, село Баженово, Омска област, 2016.

Највећа бујица интересовања за „руску душу“ запљуснула је свет у совјетском периоду, када се на карти света појавила нова земља и многи су покушавали да схвате људе који у њој живе. Послератна гвоздена завеса и изолација од „капиталистичког Запада“ изнедрила је огроман број невероватно претенциозних митова. Наводно, у Русији сви пију вотку и свирају балалајку, а по улицама се шетају дивљи медведи (додуше, медведи то понекад стварно раде). По свему судећи, руске туристичке агенције су и саме биле заинтересоване да што више „русификују“ путовање странаца овом огромном земљом. Туристима је показивана архитектура Златног прстена, луксузни дворци Санкт Петербурга и православни храмови Москве са куполама у облику луковице. У ресторанима су им нуђене палачинке и боршч, а забављали су их руски народни извођачи. Тадашњи житељи СССР-а запамтили су само оно што им је било дозвољено да виде и што им је приказивано, између осталог и у вези са „руском душом“. Тај израз је постао нека врста руског бренда. Што уопште није ни тако лоше.

Шта мисле наши читаоци?

Питали смо наше читаоце верују ли они у специфичност руске душе.

Навијачица руског тима пре утакмице осмине финала Светског првенства у фудбалу између екипа Шпаније и Русије, 2018.

Испоставило се да већина њих верује. Као аргумент у прилог њеног постојања најчешће се наводи руска класична књижевност. Поред тога, заиста је занимљиво видети како наши читаоци цитирају велике руске писце!

„Свако ко познаје Достојевског зна и за загонетну руску душу. Мислим да су ’Браћа Карамазови’ најбољи увод у познавање руске душе“, пише Кунал Гангули. „За мене је то оличење везе са другима коју Рус осећа. То је заједничка историја, митологија и књижевност – све то повезује сваку руску душу једну са другом. То је нешто попут финоће Соње и Љевина, али са невиношћу кнеза Мишкина и помало тајанствености као код старца Зосиме“.

Дефиле у позоришним костимима јунака из руских бајки на фестивалу „Сибирска масленица“ у алтајском селу Новотиришкину, 2018.

„Руска душа, обавијена велом тајне, поседује следеће особине: она воли, брижна је, хумана, пуна поштовања према другима, нежна је и необична, помало сујеверна, добрео образована, витешка, загонетна, помало суморна, даржљива, способна за јака осећања и склона експериментисању“, каже Мохамед Рафи.

Пети Стефанов каже да су Руси максималисти. „Ви све радите екстремно добро, најбоље, идеално, или екстремно лоше, али сва та дела су у равнотежи, и то ми се свиђа“, пише он. „Ја то доживљавам као руски дух“.

Сандра Васић описује руску душу као „топлоту и доброту према ближњима, која не тражи ништа заузврат, плус необјашњива тајна“.

Наравно, међу одговорима је било различитих мишљења, па и оних који кажу да „руска душа не постоји“ и да су „тајанствене душе свуда око нас“.

Да ли је душа искључиво руска?

Данас има све више странаца који сматрају да је „загонетна руска душа“ обичан стереотип. Такав став они поткрепљују пре свега чињеницом да су сви људи различити и да у Русији не живе само Руси него 200 различитих етноса.

Русија, Омска област, 28. септембар 2016. Свакодневица у селу Корољенко Седељниковског рејона.

Један од њих је немачки писац Јенс Зигерт који скоро 30 година живи у Москви и искрено воли Русију. „Сви причају о ’загонетној руској души’, али то не постоји! Исто тако бисмо могли говорити о немачкој души, француској души, итд. Људи у свакој земљи имају своје националне особине и различит менталитет. Термин ’руска душа’ нивелише сву сложеност и разноврсност руског народа. То је исто као када би се износила само просечна температура током године без крајњих вредности“.

С њим се слаже британски новинар Олифант Роланд и истиче да је Русија „несхватљиво велика земља“ где живе врло различити људи у врло различитим географским, културним и социјалним условима.

„Највећи проблем са концепцијом руске душе је у томе да није могуће рећи на кога се она конкретно односи“, пише он. Све у свему, он сматра да ће кроз пар деценија овај термин застарети и нестати.

А шта ви мислите?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“