Јуриј Власов: Совјетски идол Арнолда Шварценегера (ФОТОГРАФИЈЕ)

Током снимања америчког филма „Црвено усијање“, глумац и бодибилдер Арнолд Шварценегер упознао је свог идола Јурија Власова. Московски спортски клуб „Атлетика“, фебруар 1988.

Током снимања америчког филма „Црвено усијање“, глумац и бодибилдер Арнолд Шварценегер упознао је свог идола Јурија Власова. Московски спортски клуб „Атлетика“, фебруар 1988.

Машатин/Sputnik
Јуриј Власов је био необичан и веома талентован човек. У своје време је био врхунски дизач тегова, а такође интелектуалац, писац, новинар, политичар, па чак и кандидат на председничким изборима у Русији. Пио је вотку са Јуријем Гагарином, подизао Фидела Кастра као мало дете и носио заставу Русије на олимпијским играма.

У фебруару 2021. године Арнолд Шварценегер је на Твитеру написао да је умро Јуриј Власов, човек који га је у младости инспирисао као дизач тегова. Арни је додао: „Управо због таквих људи као што је он ја не могу за себе рећи да сам све сам постигао“. Та изјава постаје много јаснија када боље упознамо Власовљев животни пут.

Младост

Јуриј Власов, 1963.

Јуриј Власов је рођен 1935. године у Макејевци, градићу у СССР-у (данас Украјина). Имао је тешко детињство, и због те чињенице његова достигнућа заслужују још веће дивљење. Он је, између осталог, поставио 31 светски рекорд у дизању тегова и написао 15 романа.

Власовљеви родитељи су сврставани међу интелектуалце. Мајка му је имала козачко порекло и била је шеф библиотеке у Макејевци. Отац, потомак вороњешких сељака, био је совјетски обавештајац и дипломата у Кини током Другог светског рата.

Јуриј Власов је током рата као дете евакуисан у Сибир заједно са мајком и братом. Тамо је био сведок ужасних призора рањеника и трпео је неподношљиву глад. Од недостатка хране је 1943. године као осмогодишњи дечак изгубио косу. То је описао у својој књизи „Стицај тешких околности“. Може се само замислити колико би касније у животу био јачи да у детињству није изложен таквом гладовању.

Супермен у спорту

Совјетски дизач тегова Јуриј Власов, око 1960.

По завршетку Другог светског рата Јуриј је уписао Суворовску војну школу у Саратову коју је похађао од 1946. до 1953. и у том периоду је повратио снагу. Као млади кадет почео је да се бави спортом заједно са вршњацима. Брзо се испоставило да он није ништа лошији од вршњака у рвању, склековима, згибовима и скоку у даљ.

После војне школе наставио је школовање на Војноваздухопловној инжењерској академији „Жуковски“ у Москви. Тамо је почео да се бави дизањем тегова, али се није одмах заљубио у ту врсту спорта. У својој књизи „Правичност власти“ Власов пише: „Није ме привлачило дизање руског звона. Шта има привлачно у монотоном набијању мишића! Какву памет човек мора да има па да му такве егоистичне вежбе пружају задовољство!“

СССР, Москва, 2. август 1960. Члан Председништва Врховног савета СССР-а Семен Михајлович Буђони и совјетски дизач тегова Јуриј Петрович Власов, добили су Лењинов орден, (с лева на десно) на церемонији доделе награда у Кремљу.

Па ипак је наставио да тренира: „Током првих месеци тренинга пажљиво сам посматрао шипку са теговима док сам стидљиво стајао испред ње. Почео сам да правим чучњеве без већег напора са двеста килограма на леђима. Могао сам да развијем мишиће ногу до било ког нивоа. Колико год да сам тренирао, никада нисам дошао до границе својих могућности“, написао је Власов.

Рекордер

Совјетски дизач тегова Јуриј Власов. Власов је био олимпијски првак у тешкој категорији 1960.године.

Власов је успешно завршио академију, а у телесном смислу је све више личио на „руског медведа“. Он је, као и Шварценегер, имао свог „идола“. Био је то амерички горостас Пол Андерсон, који је имао више килограма него центиметара висине. Млади Власов је 1955. године у Москви видео како Андерсон обара светске рекорде пред 12.000 гледалаца, подигавши укупно 518 килограма. Касније се сећао како су Американци тада у шали говорили: „Ви имате сателит, а ми имамо Андерсона!“

Годину дана после своје победе у Москви Андерсон је постао олимпијски шампион. Надахнут његовим примером, Власов је чврсто одлучио да обори Андерсонове рекорде. Нажалост, два горостаса никада нису одмерила снаге у директном надметању, јер је Андерсон напустио спорт убрзо после Олимпијских игара 1956. године.

Рекордер СССР-а, првак Москве у тешкој категорији, дизач тегова Јуриј Власов, 1957.

Само годину дана касније, када је имао 22 године, још увек непознати Власов оборио је све рекорде у трзају и избачају. Његова достигнућа су убрзо затим била превазиђена, али је постало очигледно да се појавио нови велики дизач тегова.

У једном интервјуу Власов је рекао да је његов тренер „жудио за новим рекордима“. И он га није разочарао. Наиме, у наредним годинама Јуриј је четири пута постао првак света, поставио је 31 светски рекорд и освојио 11 златних олимпијских медаља. Цена тешких тренинга и великих победа била је доживотна повреда кичме, која га је умало коштала и живота за време операције 1986. године.

Суперзвезда

На светском првенству у Бечу 1961. године Власову је стидљиво пришао мршави дечак док се спортиста одмарао између сетова. Руском дизачу тегова се није допало што га млади навијач омета за време такмичења. „Али поразговарали смо, испоставило се да је он надахнут“, рекао је Власов. Јурију би се допала прича о томе како је сувоњави дечак затим дизао тегове чак и викендом – кад је теретана била затворена, тако што је прислањао мердевине уза зид и кроз прозор улазио да тренира. Звао се Арнолд Алојз Шварценегер.

Током снимања америчког филма „Црвено усијање“, глумац и бодибилдер Арнолд Шварценегер упознао је свог идола Јурија Власова. Московски спортски клуб „Атлетика“, фебруар 1988.

Када се Шварценегер припремао да дође у Русију ради снимања филма „Црвено усијање“ („Red Heat“) 1988. године, хтео је да уради две ствари: да купи бунду својој жени и да стегне руку човеку који га је инспирисао да стигне до Холивуда.

Арни није био једина „супезвезда“ којој су се путеви укрстили са Власовљевим. Председник Хрушчов је 1961. године позвао Власова у Кремљ на прославу Нове године. Изненада се на прослави појавио и његов имењак, Јуриј Гагарин, који је био још већа звезда. Он приђе Власову носећи флашу вотке и рече: „Јура, ја ћу са тобом да попијем коју“. Сви су били пренеражени! Цео дочек смо провели заједно, седећи и пијуцкајући“, сећао се касније Власов.

Још један упечатљив сусрет се одиграо када је Фидел Кастро примио совјетску делегацију у којој је био и Власов. Кастро је збијао шале над њим, док овај није ухватио испод рамена Кастра тешког 90 кг, подигао га као мало дете и преместио на друго место. „Ел Команданте“ се увредио и за време вечере је рекао да Јурију није довољно колико год хране му ставе у тањир, и да му треба камион да га повуче, јер само тако може да се креће.

Новинарство и политика

Светски рекордер, олимпијски шампион, дизач тегова Јуриј Власов пише књигу, 1968.

Приче о Јурију Власову су толико бројне да би се на основу њих могле писати књиге. И Власов је заиста написао те књиге. Он је био познат као спортиста, али и као интелектуалац и стваралац. Сматрао је да је књижевност најлепша ствар на свету. У интервјуу датом 2021. године његова ћерка је изјавила: „Он је много писао. [...] Тата је и иначе више хтео да буде писац него спортиста“. Власов је објавио 15 романа, мноштво прича и новинарских чланака. Између осталог, проучавао је архиве и дневнике свога покојног оца и на основу тога објавио књигу.

Вишеструки светски рекордер у тешкој категорији (тегови), председник Федерације за дизање тегова СССР-а, члан Савеза писаца СССР-а, Јуриј Власов, 1986.

Поврх свега, Власов је био и кандидат на председничким изборима 1996. године, као противкандидат Борису Јељцину. Касније је у интервјуу рекао да су његове чувене победе у спорту омогућиле ту кандидатуру, али је он, с обзиром на одређене „околности“, био свестан да никада не може победити на изборима.

Депутат Државне думе Руске Федерације Јуриј Петрович Власов, 1994.

Јуриј Петрович Власов је умро од старости 13. фебруара 2021. године, у 87. години живота. Када му је било 70 година још увек је могао да подигне 185 килограма. Иза себе је оставио рекорде у дизању тегова, али и нешто много више од тога: оставио је књиге и мисли које и даље инспиришу људе широм света.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“