Десет најбољих совјетских спортиста свих времена (ФОТОГРАФИЈЕ)

Legion media; Валентин Кузмин, Вјачеслав Ун Да-син/ТАСС
Ови спортисти су већином били живе легенде, а поједини међу њима су препородили спорт којим су се бавили.

1. Владислав Третјак (хокеј на леду)

Владислав Третјак, голман хокејашке репрезентације СССР-а

Легендарни совјетски хокејаш је био веома чувен са обе стране „гвоздене завесе“. Био је голман у репрезентацији СССР-а.

Третјак је почео да тренира релативно касно, 1963. када је имао 11 година. Па ипак, почетком 1970-их већ је постао познат у СССР-у јер је играо за легендарни ЦСКА и за совјетску репрезентацију која је на Зимским олимпијским играма 1972. године освојила злато.

Током своје каријере Третјак је стекао невероватну славу. Освојио је четири олимпијске медаље и неколико шампионата и светских купова. Међутим, на међународном нивоу је постао чувен када је задивио навијаче са оне стране „гвоздене завесе“ својим наступом у Супер серији „СССР-Канада“ 1972. године када су Совјети играли 8 утакмица против Канађана. Третјак је рано престао да игра за „Зборнују“ (имао је само 32 године) и никада није играо у НХЛ, али многи експерти у Русији и иностранству сматрају да је он један од најбољих хокејаша 20. века.

2. Лав Јашин (фудбал)

Совјетски голман Лав Јашин.

Овај легендарни совјетски голман је направио читаву револуцију у фудбалу и постао узор за све голмане који ће доћи после њега. Пре него што се појавио Јашин уобичајена пракса свих голмана је била да пасивно стоје на голу. Лав Јашин је то заувек променио својим активним присуством на терену и организацијом одбране. Он је увео праксу да голман трчи у сусрет нападачком играчу и та пракса је већ одавно постала стандард у фудбалу.

Јашин је освојио злато на Летњим олимпијским играма у Мелбурну 1956. године. У својој професионалној каријери одбранио је преко 150 казнених удараца и због тога је проглашен за најпоузданијег голмана у историји фудбала. Због његове црне униформе и иновативног стила добио је надимке „Црни пантер“, „Црни паук“ и „Црна хоботница“.

3. Сергеј Бупка (скок с мотком)

Велика спортска арена Централног стадиона „В. И. Лењин“. Лака атлетика. Скокови с мотком. Сергеј Бубка (СССР) пре скока.

Овај совјетски спортиста је ушао у историју као први скакач с мотком који је савладао висину од 6,0 и 6,10 метара. Победио је на шест светских првенстава заредом и освојио олимпијско злато 1988. Бупка је 35 пута оборио светски рекорд у скоку с мотком за мушкарце.

Бупкин рекорд је 2020. године побио шведски спортиста Арманд Диплатис, али је Сергеј Бупка остао легенда овог спорта и један од малобројних спортиста који су примљени у „Кућу славних“ Међународне асоцијације атлетских федерација. После распада Совјетског Савеза 1991. године Бупка је као рођени Украјинац постао држављанин те земље.

4. Ирина Родњина (уметничко клизање)

Ирина Роднина и Александар Зајцев, светски и европски шампиони у уметничком клизању у пару, 1974.

Легендарна совјетска спортисткиња случајно је почела да тренира уметничко клизање. У детињству је Родњина 11 пута боловала од упале плућа још у предшколском узрасту. Са жељом да спрече нападе болести у будућности родитељи су је довели на клизалиште у Москви, и та одлука је била судбоносна.

Почетком 1970-их Родњина је постала једина клизачица у историји овог спорта која је победила на десет светских првенстава заредом и освојила три олимпијска злата заредом – 1972, 1976. и 1980. године. Када се повукла из спорта Родњина се посветила политици и 2007. године је постала посланик руског парламента.

5. Гари Каспаров (шах)

Добитник Шаховског Оскара 1982, најбољи велемајстор године из Бакуа, Гари Каспаров током четвртфиналног меча кандидата за светског првака у шаху са велемајстором  Александром Бељавским.

Гари Каспаров је рођен у Азербејџану од мајке Јерменке и оца Јеврејина. Каспаров је једном приликом рекао да се осећа као Рус, а играо је под совјетском заставом јер је Азербејџан до 1991. године био део Совјетског Савеза.

У својој 19. години Каспаров је на шаховској ранг-листи био други на свету. Испред њега је био совјетски шахиста Анатолиј Карпов. Њихово ривалство је добро познато у историји шаха. Каспаров је имао 22 године када је 1985. победио актуелног шампиона и постао најмлађи неоспорни првак света у шаху. Од тада је Каспаров био „број један“ на светској шаховској ранг-листи и у том статусу је провео рекордних 255 месеци.

После повлачења из спорта Каспаров се посветио руској политици придржавајући се оштрих критичких ставова према руководству земље. Данас он живи у Њујорку.

6. Валериј Харламов (хокеј на леду)

Играч хокејашке репрезентације СССР-а В. Харламов,1972.

Нападач Валериј Харламов је био жива легенда за милионе совјетских љубитеља хокеја. Доминирао је у совјетском и међународном хокеју од краја 1960-их до своје превремене смрти 1981. године када му је било само 33 године.

И поред тога што није био довољно корпулентан, Харламов је доминирао на терену захваљујући огромној брзини и мајсторству. У репрезентацији СССР-а је освојио две златне олимпијске медаље 1972. и 1976. и једну сребрну 1980. године. Данас, када је прошло много година од његове смрти, Харламов се и даље сматра за једног од најбољих хокејаша свих времена, а 2005. године је примљен у Хокејашку „Кућу славних“.

7. Јуриј Вардањан (дизање тегова)

Совјетски дизач тегова Јуриј Вардањан освојио је златну медаљу на Светском првенству у Палати спорта „Измајлово“.

Овај совјетски Јерменин ушао је у историју овог спорта као човек који је поставио неколико светских рекорда. Вардањан је између осталог први дизач тегова који је подигао укупно 400 кг у тежинској категорији 82,5 кг.

Вардањан је четири пута био првак СССР-а и то је било 1977, 1979, 1981. и 1982. године, и пет пута првак Европе – 1977, 1978, 1980, 1981. и 1983. Освојио је и злато на Летњим олимпијским играма 1980. у Москви.

После распада СССР-а Вардањан је наставио каријеру у јерменској политици.

8. Лидија Скобљикова (брзо клизање)

Светска првакиња у брзом клизању Лидија Скобликова.

Ова совјетска спортисткиња се побринула да Совјетски Савез доминира у овом споту на Олимпијским играма 1960. године. Скобљикова је прва у свету освојила укупно 6 златних медаља на Зимским олимпијским играма. Она је 1964. године прва освојила 4 златне медаље на једној Зимској олимпијади. Током своје каријере Скобљикова је освојила 25 златних медаља на светским првенствима и 15 златних медаља на националним првенствима СССР-а.

9. Лариса Латињина (гимнастика)

Лариса Латињина, олимпијска шампионка у гимнастици.

Ова совјетска спортисткиња је рођена у Украјини када је то био део Совјетског Савеза. Почела је каријеру са 19 година и брзо стекла међународну славу. Латињиној се често приписује највећа заслуга за то што је Совјетски Савез постао доминантна сила у овом спорту.

Од 1956. до 1964. године Латињина је освојила 14 олимпијских медаља у појединачном и 4 у екипном такмичењу. На XIV светском првенству у спортској гимнастици у Москви учествовала је иако је била у четвртом месецу трудноће и освојила 5 од укупно 6 титула.

10. Олег Блохин (фудбал)

Олег Блохин, Светско првенство у Мексику 1986. године.

Овај легендарни совјетски фудбалер рођен је у Кијеву у Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици. Блохин је 1952. године играо за кијевски „Динамо“ и репрезентацију СССР-а. Током своје каријере постигао је 42 гола за „Зборнују“ и стекао звање најбољег голгетера свих времена у историји совјетске репрезентације.

Више од 100 пута је учествовао у совјетским такмичењима, а за репрезентацију СССР-а на олимпијским играма наступао је 1972. и 1976. године. Учествовао је и на Светском првенству у фудбалу 1986. Добитник је престижне награде „Златна лопта“, а 1975. је проглашен за европског фудбалера године. Све у свему, Блохин се с правом сматра једним од највећих фудбалера свих времена. Када је Украјина постала независна држава бивши фудбалер и тренер је у два мандата изабран за посланика украјинског парламента.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“