Вођа Револуције 1917. Владимир Лењин сматрао је да је филм „најважнија од свих уметности“. Наравно да је имао своје циљеве када је то говорио - и наравно биоскоп је био одлично пропагандно средство за неписмене масе. Међутим, рана авангардна руска кинематографија била је сама по себи револуционарна и развијала се прилично брзо. Совјети су изградили биоскопе широм земље како би свима омогућили приступ филмовима.
Ово су неки од величанствених филмских постера из раног 20. века, који су сами по себи уметничка дела.
Овај експериментални филм се данас сматра класиком који се мора погледати. Он је заиста донео нови поглед на кинематографију – на самом почетку филма, већ најавна шпица указује на „биоскопску комуникацију визуелних феномена“ без титлова, сценарија или позоришта. Оба постера играју се са главном метафором филма – камером као „филмским оком“ која је у центру свега.
Филм је заснован на краткој причи совјетског писца Иље Еренбурга и бави се темом која је Совјетима била веома важна – борба нижих слојева за слободу. Ово је прича о животу париског зидара Луја током француске комуне и опсаде Париза 1870. и проглашења Треће републике. За дизајн постера послужила је Лујева лула – његов верни пратилац. На постеру се може видети да уместо дима, из луле излазе догађаји из тих револуционарних времена (и филмски кадрови).
Гаља је изгубила мужа током грађанског рата у Русији, али му је током година остала верна, иако упознаје новог и доброг човека. Овај филм је резултат сексуалне револуције тог времена и нове визије брака.
У питању је документарац о изградњи Туркестанско-Сибирске железнице – познате као Турксиб. Ово је био веома важан пројекат који је требало да обезбеди памук из Централне Азије у Совјетски Савез. Невероватни снимци показују воз како јури кроз пустињу...
Јосиф Посељски је био прави мајстор совјетских документараца. Његови пропагандни радови величали су Црвену армију, Први мај, совјетску омладину, металургију... Филм је химна Спартакијаде, социјалистичке спортске екстраваганције, и комунистичка верзија Олимпијских игара, на којима СССР није учествовао, сматрајући их капиталистичким догађајем.
Прву верзију филма забранили су цензори јер се сматрала превише сатиричном у свом приказу совјетске бирократије. Редитељ је прерадио материјал и фокусирао се на „разбијање“, „диверзионистичких акција“ и „контрареволуционарну саботажу“ – ствари које су биле важне совјетским властима.
Непосредно пре емиграције у САД и холивудске каријере, Ана Стен је била водећа глумица у совјетским филмовима, а међу њима је и овај. Комедија говори о младој, елегантној жени из Москве која помаже младом, провинцијском студенту да пронађе стан у великом непознатом граду... На постеру (лево) духовито пише: „Где је (нестао) човек? Отишао је да види девојку са кутијом за шешире“.
Назив овог филма познат је и као „Пет минута који су шокирали свет“. Реч је о дану када је умро Владимир Лењин, када су целокупан рад и производња широм света (како филм приказује) стали на пет минута.
Овај златни класик совјетске кинематографије, и дан данас славе филмски критичари. Снимљен 1925. године, означава прву руску револуцију 1905. и побуну посаде бојног брода Потемкин.
Још једно ванвременско Ајзенштајново ремек-дело посвећено је догађајима из бољшевичке револуције из октобра 1917. На постеру (горе лево) пише: „Десет дана који су потресли свет“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
