Необична судбина руске ћерке суоснивача кинеске комунистичке партије

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

„Одакле је ова Кинескињица?“ – то питање је често постављано Јелизавети Кишкиној током 1930-их на улицама Москве. Тада се девојчица, наравно, није ни питала да ли је она Кинескиња или Рускиња.

Мајка из Русије, отац из Кине

Ли Лисан са женом и ћерком Ином.

Public domain

Инина мајка Јелизавета рођена је у Саратову, у спахијској породици. Њен отац није могао да поднесе револуцију 1917. године и извршио је самоубиство. Целог живота се она стидела свога порекла и скривала га, јер је у Совјетском Савезу оно било извор многих непријатности.

Инин отац Ли Лисан потицао је из имућне кинеске породице. Студирао је у Француској, где се задојио комунистичким идејама. Због органзовања радничког штрајка депортован је у Кину, где је одмах ступио и тек основану комунистичку партију. Активиста Лисан је отварао одељења партије широм Кине и убрзо је фактички постао њен лидер.

Public domain

Током 1920-их, после неуспешног покушаја подизања револуције, коју је он иницирао у нади да ће добити подршку Црвене армије, Лисан је је позван у Москву на „суд“ Коминтерне. Једно време је провео у затвору због покушаја да увуче СССР у рат. Чудом је избегао репресије, али му 15 година није дозвољено да напусти земљу. За то време се оженио Јелизаветом, а 1943. године је добио ћерку Ину. Лисану је 1946. дозвољено да се врати у Кину, а убрзо затим се преселила и породица.

Руски начин живота у Кини

У пограничном граду Харбину су од државе добили на коришћење кућу. Била је веома скромна, али је после комуналног стана у Москви нова кућа у Ининим очима била огромна. Мајка је покушавала да очува руске обичаје. Ину је дала у обданиште. Мао је 1949. позвао Лисана на нову функцију па се породица преселила у Пекинг, где је имала велику кућу са послугом.

Здесна налево: Ина, Ли Лисан, Јелизавета Кишкина и њихова друга ћерка Ала

Public domain

Руска дијаспора у престоници је била малобројна. Ина се брзо спријатељила са другом децом из мешовитих бракова. „Пробали смо да се зовемо русакити, али тај израз није заживео. Касније смо смислили подеснију реч: китаруси. И све је дошло на своје место. Кинеска култура је углавном веома затворена, овде не воле странце“, цитира Ину Александар Архангелски у новој књизи „Руски хијероглиф. Животна прича Ине Ли коју је она сама испричала“ (Редакција Јелене Шубине, АСТ, 2022).

Када је требало да крене у десети разред, Ина је са мајком на годину дана дошла у Москву да ту заврши школу и добије совјетску диплому и пасош. Мајка јој је понудила да остане и упише факултет, али се Ини није свидела идеја да живи у „постстаљинском“ периоду 1950-их, и опет у „комуналци“.

Двоструки живот: захлађење између Кине и СССР-а

Public domain

Мао и СССР током 1960-их више нису били блиски. У Кини је почео да јача ауторитарни режим. Лисан је запао у проблеме због својих веза са Совјетима и због женине етничке припадности. Ина је морала да се одрекне совјетског пасоша. Сада јој је име било кинеско: Ли Јинан.

Уписала је превођење на пекиншком универзитету и учланила се у Комсомол. Услови живота у студентском дому су били спартански. Спавало се на дрвеним креветима без мадраца. Устајање је било у 6 ујутру, на звук звона, фискултура је била обавезна по сваком времену, а у трпезарију се ишло у строју. Ина је међу студентима покушавала да буде примерна комсомолка, али је код куће живела као типична представница „златне омладине“, са плесом, музиком и странцима који су долазили у госте. „Тако је почео да се формира мој двоструки живот“.

Затим је у Кини наступила глад, уведене су тачкице за храну и оброци, а код куће је Инина породица још увек имала личног кувара.

Кина се спремала за потпуни прекид односа са СССР-ом, почела је „културна револуција“. У комунистичкој партији су кренула „раскринкавања“ и чистке, па се ни Инином оцу није добро писало. Најпре је привремено удаљен са радног места, а затим је 1964. оптужен за шпијунажу у корист СССР-а и бачен у затвор. Према званичној верзији, у затвору је Ли Лисан извршио самоубиство узевши велику дозу седатива, али је Ина уверена да му је неко „помогао“ у томе.

Затвор и рехабилитација

Друштво руско-кинеског пријатељства

Убрзо после очевог хапшења и Ина се нашла у затвору заједно са млађом сестром и мајком. Две године касније Мао је одлучио да укине казну деци која су затворена због родитељских „грехова“, и да их уместо тога пошаље на преваспитавање, тј. на „курсеве за проучавање идеја Мао Цедунга“. Ина није имала никаквих вести о родитељима. Тек после ослобођења је сазнала да је отац одавно умро.

Послата је у забачено село на преваспитавање. Дању је радила на пиринчаним пољима, увече посећивала политичку наставу. Убрзо затим су у Кину почели да пристижу странци, па је Ина као преводилац позвана у Пекинг. Међутим, добила је хепатитис и месец дана провела у болници, после чега као „бивша заражена“ више није ангажована као преводилац у политбироу, и чак јој је додељена посебна соба. Тако је постала слободна, а међу „бившим зараженим“ је упознала свог будућег мужа и убрзо родила дете.

Инина мајка је потпуно рехабилитована 1979. године, после осам година затвора и прогонства које је уследило. Јелизавета Кишкина, позната у Кини под именом Ли Ша, утемељила је кинеску русистику и стекла звање професора руског језика. (Написала је аутобиографску књигу „Из Русије у Кину – пут дуг сто година“). Ина је издејствовала и потпуну рехабилитацију свога оца.

У отаџбину и назад

Ина је посетила СССР 1984, први пут после више од 20 година. Двадесет месеци је чекала пасош и визу. Из далеке Кине јој се чинило да се отаџбина брзо развија, а кад је дошла схватила је да је све исто као некада – и начин живота, и разговори, и интересовања... Истина, убрзо је наступило доба Горбачова, перестројке и нових билатералних односа са Кином. Ина је у том периоду као русиста позивана на званична путовања у СССР.

AST, 2022.

Тада је већ имала два сина, обојица су ишла у кинеску школу али је мајка са њима разговарала на руском. У Кини се побољшао положај Руса (или „Китаруса“, како је Ина говорила у детињству). Они су сада могли да се окупљају и да преносе на своју децу културу отаџбине. Ина је 1989. дошла са децом у Москву и остала шест година. Деца су за то време ишла у локалну школу. Овде је поступала обрнуто – код куће је разговарала са њима на кинеском, да га не забораве. Оба Инина сина су завршила факултете у Москви, а касније су се са мајком вратила у Кину, јер Ини није пријала атмосфера у Русији током 1990-их.

Сада је Ина Ли (Ли Јинан) познати кинески русиста, професор Пекиншког универзитета страних језика. Данас се она изјашњава као Кинескиња са руским усмерењем. „Раније су моје две етничке половине биле у конфликту. Хвала Богу, сада сам пронашла некакву хармонију. Испоставило се да ми баш одговара седење на две столице, јер кад сам затворена у једној култури почињем да се гушим“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!