Комунисти су 1949. године однели убедљиву победу у грађанском рату у Кини потукавши своје непомирљиве непријатеље – националну конзервативну партију Куоминтанг којом је руководио Чанг Кај Шек. Велику помоћ у томе им је пружио Совјетски Савез.
Занимљиво је да је непосредно пре тога управо Куоминтанг био главни савезник СССР-а у Кини, док је Комунистичка патрија Кине за Москву била тек на другом месту.
Одлазак Н. Н. Бородина (у средини) из Нанчанга.
Public domainУбрзо после пада династије Ћинг 1912. године Кина је постала подељена и ослабљена земља без јаке централизоване власти. Фактички је била подељена између војнополитичких клика које су се међусобно непрестано сукобљавале. Ту ситуацију су искористиле стране силе и умешале се у унутрашње послове Кине.
Таква ситуација Кинезима није била по вољи тако да су се током 1920-их на политичкој сцени појавиле две снаге које су намеравале да извуку земљу из средњовековног феудализма.
Кинеска (Синхајска) револуција, 1912. г. Сун Јат Сен под заставама „Пет раса у једној унији“ и „Плаво небо и бело сунце“.
Public domainКуоминтанг и Комунистичка партија Кине, будући најљући непријатељи, тада су дејствовали заједнички. Они су 1922. године заједно основали „Први уједињени фронт“ у чијем стварању су кључну улогу одиграли бољшевици.
Сун Јат Сен и Чанг Кај Шек 1924. на отварању војне академије.
Public domainМосква није само будно пратила догађаје у Кини него је у њима и активно учествовала. Совјетска Русија (од 1922. СССР) била је у изолацији светске заједнице па је тражила савезнике у иностранству. Сарадњу са Русијом одбили су такозвани „господари рата“ (остаци династије Ћинг који нису потпуно контролисали земљу али су били признати као званична власт у Кини), тако да се совјетско руководство определило за Куоминтанг који је основао и предводио Сун Јат Сен.
Москва је изабрала Куоминтанг зато што је он у оно време био многбројнији и утицајнији од Комунистичке патрије Кине. Требало је да управо он буде бољшевицима ослонац у Кини и њихов верни савезник у борби против западних сила.
Партија Куоминтанг у Синкјангу.
Public domainСССР је помагао да се Национална револуционарна армија Куоминтанга реорганизује, снабдевао ју је оружјем и муницијом. Комунисти који су се по жељи Москве придружили Сун Јат Сеновој партији добијали су далеко скромнију помоћ.
Генерали Национално револуционарне војске.
Public domainМосква је покушавала да сасече у корену све несугласице које су се појављивале између чланова двеју патрија. Руководство Комунистичке патрије Кине добијало је недвосмислене инструкције из Кремља да попусти пред својим друговима ради очувања јединства.
У периоду од 1926. до 1928. године уз учешће совјетских војних стручњака нови лидер Куоминтанга Чанг Кај Шек организвао је такозвани Северни поход против низа војнополитичких клика, који је крунисан уједињењем Кине под његовом влашћу.
Чен Сиљен држи говор пред војницима, 1940.
Public domainЈош пре него што је поход завршен 12. априла 1927. године куоминтангови људи не желећи да деле власт ни са ким изненада су напали савезнике. У неколицини градова су организована масовна хапшења и стрељања припадника Комунистичке патрије Кине.
Чанг Кај Шек, 1933.
Public domainЧанг Кај Шек је намеравао да се ослободи покровитељства Москве па је почео да спроводи доследну антисовјетску политику принудивши тако Комунистичку патрију да пређе у илегалу. На крају су 14. децембра 1927. годне прекинути дипломатски односи између Совјетског Савеза и Кине.
Грађански рат у Кини је привремено обустављен 1937. године када су у земљу упале јапанске трупе. Стварање „Другог уједињеног фронта“ између присталица Куоминтанга и комуниста праћено је васпостављањем односа Нанкинга (тадашњег главног града Кине) и Москве, јер су кинески лидери сматрали да Јапан угрожава њихову сопствену безбедност. У земљу су почели да пристижу совјетски војни саветници и пилоти, а такође наоружање и муниција.
Лист „Нова Кина“ је 1941. године писао: „За четири године нашег свештеног рата совјетска помоћ је била најважнија и најпоузданија страна помоћ“.
Марш Национално револуционарне војске.
Public domainКао и раније, највише користи је имао Куоминтанг који је руководио земљом, док је Комунистичка партија Кине морала да се задовољи мање важном улогом. Москва јој је свесрдно препоручивала да се држи владиног курса како се не би пореметио јединствени фронт.
„Рекло би се да су нам кинески комунисти ближи од Чанг Кај Шека“, написао је Василиј Чујков, совјетски војни саветник у Кини: „Рекло би се њима треба да укажемо највећу помоћ... Али та помоћ би изгледала као извоз револуције у земљу са којом смо ми у дипломатским односима. Комунистичка партија Кине и радничка класа су још увек слабе да би стале на чело борбе против непријатеља. Потребно је време, и тешко је рећи колико времена, да се масе привуку. Поред тога, империјалистичке силе неће лако дозволити да Чанг Кај Шеково место заузме кинеска Комунистичка партија.
Чак и после отворених напада трупа Куоминтанга на Комунистичку партију Кине (као што је опкољавање и уништавање штаба Нове четврте армије КПК у јануару 1941. године) Москва је замолила комунисте да се уздржавају руководећи се принципом „све ради пружања отпора Јапану“. Уједно је СССР ограничавао и Чанг Кај Шека у његовим војним кампањама против провинција које је контролисала комунистичка партија.
Совјетске трупе форсирају реку Сунгари на Амурској флотили.
Public domainУ јуну 1941. године, после напада нацистичке Немачке, Совјетском Савезу више није било до Кине. Помоћ Куоминтангу и КПК-у је практично обустављена. Тек када је рат у Европи завршен Москва се поново посветила проблемима Далеког истока.
Како се Куоминтанг све више зближавао са САД, Совјети су све више подржавали кинеске комунисте. Званично су Совјетски Савез и влада Чанг Кај Шека наставили да одржавају односе пуне међусобног поштовања. Штавише, 14. августа 1945. године су чак и потписали Споразум о пријатељству и савезу, по коме је требало да заједно ратују против Јапана.
Прелаз совјетске пешадије преко границе Манџурије, 9. август 1945.
Public domainМосква је најважнију помоћ Комунистичкој партији Кине пружила у Манџурији. У овом североисточном делу Кине после ослобођења од јапанских трупа привремено су биле размештене јединице Црвене армије. Совјетска администрација је помогла кинеским комунистима да тајно продру у овај регион и да стварају у њему револуционарну базу.
Из СССР-а су пристигли стручњаци који су активно обнављали инфраструктуру Манџурије. Почеле су испоруке робе и сировина од животне важности, а Народноослободилачкој армији Кине је предато трофејно јапанско оружје (861 авион, 600 тенкова, артиљерија, минобацачи, 1.200 митраљеза, стрељачко оружје и муниција). Поред тога, Совјетски Савез је почео да припрема војне кадрове оружаних снага комуниста, а Мао Цедунг је добио од Москве повољан кредит за ратовање.
Чанг Кај Шек ступа на дужност председника Кинеске Републике, 20. мај 1948.
Public domainПосле одласка Црвене армије владине трупе су у априлу 1946. године ушле у Манџурију и биле су веома изненађене када тамо нису затекле раштркане партизанске одреде Комунистичке патрије Кине него савремену и дисциплиновану армију. Управо је североисток Кине постао главно поприште грађанског рата који је на крају завршен сломом Куоминтанга и његовом евакуацијом на острво Тајван.
Совјетски Савез је дуго избегавао да отворено стане на страну кинеских комуниста, а када се то догодило вишеструко су се увећале шансе Комунистичке патрије Кине да победи у борби за власт. На крају је 1. октобра 1949. године проглашена Кинеска Народна Република, а Совјетски Савез је био прва земља у свету која је признала нову државу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
