Које су светске вође били највећи пријатељи Совјетског Савеза

Global Look Press
Наградили смо их црвеним звездама. Неко је заслужио једну, неко пет! (Тита овде не тражите)

Мао Цедунг (Кина)

Оснивач Комунистичке партије Кине и њен вођа (1893 – 1976) једном је био велики пријатељ Совјетског Савеза. Током грађанског рата у Кини СССР је подржавао његове комунистичке снаге, а Мао је 1949. посетио Москву, живео у Стаљиновој резиденцији и потписао споразум о пријатељству и узајамној помоћи.

Нешто касније се разочарао у Совјетски Савез. Није му се допало што је Никита Хрушчов осудио Стаљинов култ личности и био спреман да живи у миру са капиталистичким западним светом. Од касних педесетих година до Маове смрти Кина је била непријатељ Совјетског Савеза, ништа мање опасан од Сједињених Држава, а једном су чак СССР и Кина за длаку избегли Трећи светски рат. 

Ким Ил Сунг (Северна Кореја)

Пре него је постао лидер Северне Кореје Ким Ил Сунг је водио герилски рат за ослобођење Кореје од јапанске окупације (1910-1945). Тако је доспео и у СССР. Почетком четрдесетих година борио се против Јапана као официр Црвене армије.

Ким Ил Сунг је волео свој војнички позив и није желео да се меша у политику. „Желим да командујем пуком, дивизијом... шта ће ми политика“, говорио је. Али руководство Совјетског Савеза је сматрало да је он одличан кандидат за министра одбране. „Ја о политици ништа не знам и не желим да знам“, жалио се Ким Ил Сунг. 

Пошто је Кореја ослобођена од јапанске окупације и под утицајем СССР и САД сместа подељена Ким Ил Сунг је полако почео да се пробија на политички врх, склањајући с пута чак и просовјетске фигуре. Користећи војну и економску помоћ СССР Ким је блиско сарађивао са Кином и заменио марксизам-лењинизам Џуче идејом, која је постала званична идеологија Северне Кореје. 

Хо Ши Мин (Вијетнам)

Хо Ши Мин (1890 – 1969) је од двадесетих година посвећени марксиста и као избеглица из Вијетнама посетио је СССР 1923. те се упознао са Лавом Троцким. Оснивач је Комунистичке партије Вијетнама и предводио је борбу против колонизатора.

Ратни сукоб са Французима а затим и са проамеричким Јужним Вијетнамом му није дозволио да поново посети Москву. Али совјетски пријатељи су помагали његову владу, сматрајући га главним савезником у Индокини. Хо Ши Миново тело су после смрти балсамовали совјетски стручњаци и он и данас лежи у маузолеју у Ханоју, као Лењин у Москви. 

Гамал Абдел Насер (Египат)

Најпопуларнији арапски лидер свог времена, симбол арапске борбе за независност Насер (1918 – 1970) није био комуниста, штавише забранио је активност Комунистичке партије Египта. Али то није био разлог да не постане највећи пријатељ СССР-а на Блиском истоку. У ратовима између арапских земаља и Израела Москва је подржала Арапе и пружала Насеру финансијску помоћ.

„Западне снаге су чиниле све што је могуће да се умешају у послове Египта, али ми смо се томе снажно супротставили“, говорио је Насер Хрушчову 1958. „СССР је искрен према нама Арапима, то потврђују наши пријатељски односи.“

Највећа узајамна љубав је испољена 1964. када је Насер посетио Москву, а Хрушчов му уручио орден Хероја Совјетског Савеза. 

Ерих Хонекер (Источна Немачка) 

Најпознатији мурал на Берлинском зиду је свакако пољубац Брежњева и Хонекера. Вођа СССР-а је био познат као човек који воли да се љуби на сусретима са државницима, а Хонекер, лидер Источне Немачке од 1971. до 1989. је посебан случај. У Источној Европи је тешко било наћи вођу који би био лојалнији Совјетском Савезу.

Комуниста Хонекер је провео осам година у затвору за време Хитлеровог режима. А после поделе Немачке направио је каријеру у Социјалисточкој партији. Хонекер је такође био Херој Совјетског Савеза.

Фидел Кастро (Куба) 

Кад је твој пријатељ спреман да због тебе почне Трећи светски рат, то већ нешто значи. У име комунизма Кастро је био спреман: током Карипске кризе 1962. он је фактички молио Хрушчова да не повлачи ракете са Кубе, које су Американци сматрали директном претњом.

Хрушчов није био баш задовољан Фиделом, говорећи: „Не могу да верујем Кастру... Јуче нам је предлагао да почнемо нуклеарни рат... Да није изгубио разум? Можда га ни нема?“

Криза се срећом завршила на миран начин. Кастро није чуо Хрушчовљеве речи, остао је пријатељ Совјетског Савеза и помагао многе „мале треће светске ратове“ (у грађанском рату у Анголи учествовало је 50.000 Кубанаца). Кастро је више пута посетио Совјетски Савез и преживео већину својих совјетских пријатеља (Хрушчова, Брежњева, Андропова), па и сам распад супердржаве.

Сазнајте још: Карипска криза. Како је совјетски официр спречио апокалипсу?

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“