„Јеси ли се пријавио у добровољце?“ – плакат Дмитрија Моора из доба Грађанског рата у Русији (1918-1920), вероватно један од најпознатијих те врсте у свету. На њему је приказан црвеноармејац у капи која ће у историји бити запамћена под називом „буђоновка“.
Плакат „Јеси ли се пријавио као добровољац?“ (1920).
Дмитриј МоорКапа је званично уведена 1918. године као део зимске униформе Радничко-сељачке Црвене армије. У наредби Револуционарног војног савета детаљно је описано како треба да изгледа тај део униформе: „Конусна капа прати облик главе, сужава према врху, личи на шлем, а шилт и странични делови се савијају навише“.
Црвени командант Кирил Кулик.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ruШивена је од шест једнаких клинова од сукна за униформе каки боје. Са предње стране је пришивана петокрака звезда у боји (плава или црвена), а уз њу је причвршћивана значка кокарда боје вишње. На раним значкама су били приказани плуг и чекић, а касније срп и чекић, симбол СССР-а.
Млади брачни пар
Архив Владимира Карлова/russiainphoto.ruДанас се још увек воде дискусије о пореклу ове капе. Према једним изворима, сукнени шлем таквог облика прављен је још у царско доба и предлагано је да се он користи на паради поводом победе у Првом светском рату. Међутим, параде није било јер је почела револуција 1917. године и шлемови су остали у складиштима, а касније су их бољшевици искористили, пришивши на њих црвену звезду.
Војници Прве Буђонијеве коњичке армије на скупу.
Петар Оцуп/Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/russiainphoto.ruТа верзија ипак није потврђена, и зато су историчари склони мишљењу да су управо бољшевици осмислили такву капу. Штавише, расписан је и конкурс за најбољи дизајн будуће буђоновке, и у њему су учествовали познати уметници, а један од њих је био Борис Кустодијев.
Црвеноармејци. Фотомонтажа за часопис „У иностранству“ („За рубежом“).
Борис Игнатович, Варвара Степанова/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruПо облику буђоновка подсећа на старински шлем који се зове „јерихонка“. Такве шлемове су носили руски витезови (на руском „богатыри“) и зато се у почетку он звао „богатирка“.
Шлем „Јерихонска капа“
Public domainСличне шлемове је приказао Виктор Васњецов на слици „Витезови“ („Богатыри“), па једна данашња верзија порекла буђоновке гласи да ју је „измислио“ Васњецов, иако нема никаквих података који то потврђују.
Виктор Васњецов, „Витезови“ („Богатыри“) – Добриња Никитич, Иља Муромец и Аљоша Попович.
Третјаковска галеријаТоком целог грађанског рата одреди Црвене армије су носили на глави буђоновку, али је сам назив „буђоновка“ настао тек после рата.
Обележавање годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције. Пролетерска дивизија на Црвеном тргу у Москви.
Георгиј Зељма/SputnikНаиме, капу је добило неколико армија, па је тако стигла и на Јужни фронт којим је руководио Михаил Фрунзе (на фотографији лево), и у Коњичку армију Семјона Буђоног. Најпре се капа звала по имену двојице војсковођа „фрунзевка“ и „буђоновка“.
М. В. Фрунзе у зимској капи („буђоновки“)/Маршал Совјетског Савеза Семјон Михајлович Буђони у парадној униформи из 1943.
Public domainУ народу се усталио овај други назив, можда зато што је народ много волео Буђоног. На доњој фотографији је Буђони (трећи слева) са буђоновком на глави у групи америчких сенатора на Црвеном тргу.
Семјон Буђони и Михаил Калињин између америчких сенатора на челу са сенатором Џонсоном, Црвени трг.
Петар Оцуп/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБуђоновка није обична капа. Она је симболизовала револуцију и борбу „црвених“, тј. била је важан политички симбол који је совјетска пропаганда интензивно користила. Буђоновка је пре свега ношена на парадама поводом годишњице револуције, чак и у овако „хипертрофираном“ виду.
„У облику буђоновке“ („По форме буденовки“)
МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБуђоновку су носили јунаци популарних совјетских филмова, на пример црвеноармејац Петруха у култном филму „Бело сунце пустиње“ („Белое солнце пустыни“).
Или, рецимо, деда Нечипор у филму „Свадба у Малиновки“. Он ставља и скида буђоновку у зависности од тога ко је тренутно на власти у његовом селу.
Или чувени млади јунаци револуционарне борбе из филма „Неухватљиви осветници“.
Од 1940. године буђоновка више није део званичне униформе. Уместо ње је уведена топлија капа „ушанка“. Али чувени „сукнени шлем“ је у то време већ био незаменљиви народни атрибут. Та капа је ношена на различитим манифестацијама (које су се тада звале „демонстрације“), а деца су радо користила татину или дедину буђоновку у игри.
Може се рећи да је буђоновка једна веза у сплету који уједињује руско друштво. „Од чега почиње Отаџбина? / Од прозора који се светле у даљини, / Од старе очеве буђоновке / Коју смо негде у орману пронашли“ – то су речи познате совјетске песме из играног филма „Штит и мач“.
Мали Московљанин у буђоновки на демонстрацијама 7. новембра.
Владимир Вјаткин/SputnikПрепознатљиви сукнени шлем се често може видети на војним реконструкцијама и парадама.
Током војно-историјског празника „Москва је иза нас. 1941“, посвећеног 72. годишњици пораза немачких фашистичких трупа пред зидинама главног града.
Артјом Геодакјан/TASSДанас се буђоновка доживљава као обавезан атрибут „рускости“, заједно са кокошником и ушанком. У том својству је носе и навијачи на утакмицама у којима игра „зборнаја“.
Навијач репрезентације Русије подржава тим у утакмици групне фазе Европског првенства у фудбалу између репрезентација Пољске и Русије.
Владимир Песња/SputnikПо мотивима буђоновке дизајнери стварају модерне капе у војом стилу. На фотографији је пример из колекције Маријане Розенфелд („ROSENFELD“) који се појавио 2008. године.
Модна ревија дизајнерке Маријане Розенфељд (колекција „ROSENFELD“) на „Недељи моде у Москви“, Гостини двор.
Максим Шеметов/TASSИ наравно, буђоновка је добра и као сувенир у типично руском стилу.
Продавац сувенира са националним симболима.
Борис Кавашкин/TASSТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
