Буђоновка – чувени симбол Црвене армије (ФОТОГРАФИЈЕ)

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Сукнени шлем који је често коришћен после револуције постао је један од њених главних симбола.

„Јеси ли се пријавио у добровољце?“ – плакат Дмитрија Моора из доба Грађанског рата у Русији (1918-1920), вероватно један од најпознатијих те врсте у свету. На њему је приказан црвеноармејац у капи која ће у историји бити запамћена под називом „буђоновка“.

Капа је званично уведена 1918. године као део зимске униформе Радничко-сељачке Црвене армије. У наредби Револуционарног војног савета детаљно је описано како треба да изгледа тај део униформе: „Конусна капа прати облик главе, сужава према врху, личи на шлем, а шилт и странични делови се савијају навише“.

Шивена је од шест једнаких клинова од сукна за униформе каки боје. Са предње стране је пришивана петокрака звезда у боји (плава или црвена), а уз њу је причвршћивана значка кокарда боје вишње. На раним значкама су били приказани плуг и чекић, а касније срп и чекић, симбол СССР-а.

Данас се још увек воде дискусије о пореклу ове капе. Према једним изворима, сукнени шлем таквог облика прављен је још у царско доба и предлагано је да се он користи на паради поводом победе у Првом светском рату. Међутим, параде није било јер је почела револуција 1917. године и шлемови су остали у складиштима, а касније су их бољшевици искористили, пришивши на њих црвену звезду.

Та верзија ипак није потврђена, и зато су историчари склони мишљењу да су управо бољшевици осмислили такву капу. Штавише, расписан је и конкурс за најбољи дизајн будуће буђоновке, и у њему су учествовали познати уметници, а један од њих је био Борис Кустодијев.

По облику буђоновка подсећа на старински шлем који се зове „јерихонка“. Такве шлемове су носили руски витезови (на руском „богатыри“) и зато се у почетку он звао „богатирка“.

Сличне шлемове је приказао Виктор Васњецов на слици „Витезови“ („Богатыри“), па једна данашња верзија порекла буђоновке гласи да ју је „измислио“ Васњецов, иако нема никаквих података који то потврђују.

Током целог грађанског рата одреди Црвене армије су носили на глави буђоновку, али је сам назив „буђоновка“ настао тек после рата.

Наиме, капу је добило неколико армија, па је тако стигла и на Јужни фронт којим је руководио Михаил Фрунзе (на фотографији лево), и у Коњичку армију Семјона Буђоног. Најпре се капа звала по имену двојице војсковођа „фрунзевка“ и „буђоновка“.

У народу се усталио овај други назив, можда зато што је народ много волео Буђоног. На доњој фотографији је Буђони (трећи слева) са буђоновком на глави у групи америчких сенатора на Црвеном тргу.

Буђоновка није обична капа. Она је симболизовала револуцију и борбу „црвених“, тј. била је важан политички симбол који је совјетска пропаганда интензивно користила. Буђоновка је пре свега ношена на парадама поводом годишњице револуције, чак и у овако „хипертрофираном“ виду.

Буђоновку су носили јунаци популарних совјетских филмова, на пример црвеноармејац Петруха у култном филму „Бело сунце пустиње“ („Белое солнце пустыни“).

Или, рецимо, деда Нечипор у филму „Свадба у Малиновки“. Он ставља и скида буђоновку у зависности од тога ко је тренутно на власти у његовом селу.

Или чувени млади јунаци револуционарне борбе из филма „Неухватљиви осветници“.

Од 1940. године буђоновка више није део званичне униформе. Уместо ње је уведена топлија капа „ушанка“. Али чувени „сукнени шлем“ је у то време већ био незаменљиви народни атрибут. Та капа је ношена на различитим манифестацијама (које су се тада звале „демонстрације“), а деца су радо користила татину или дедину буђоновку у игри.

Може се рећи да је буђоновка једна веза у сплету који уједињује руско друштво. „Од чега почиње Отаџбина? / Од прозора који се светле у даљини, / Од старе очеве буђоновке / Коју смо негде у орману пронашли“ – то су речи познате совјетске песме из играног филма „Штит и мач“.

Препознатљиви сукнени шлем се често може видети на војним реконструкцијама и парадама.

Данас се буђоновка доживљава као обавезан атрибут „рускости“, заједно са кокошником и ушанком. У том својству је носе и навијачи на утакмицама у којима игра „зборнаја“.

По мотивима буђоновке дизајнери стварају модерне капе у војом стилу. На фотографији је пример из колекције Маријане Розенфелд („ROSENFELD“) који се појавио 2008. године.

И наравно, буђоновка је добра и као сувенир у типично руском стилу.