Прелепа природа и сурови, судбоносни догађаји: Кавказ на платнима руских сликара

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи 

„Снежни врхови и ледници се час губе и нестају у облацима који попут громада плове небом, час заслепљујуће сијају на небеском плаветнилу. Клисуре, провалије и литице обасјава крвава светлост сунца на заласку, а степска подножја су као џиновски скамењени таласи зарасла у азалеје“ – тако је Северни Кавказ описао чувени руски сликар Аполинариј Васњецов.

Свој доживљај Кавкаских планина записао је и његов колега Борис Кустодијев: „Изађеш до речице, и видиш у даљини мале беле змије – то је снег. Испод њега је све покривено шумом платана и храстова са жбуњем црвеног рододендрона и азалеја чији мирис је толико јак да изазива главобољу. А у долинама теку потоци кроз корита пуна разнобојног камења...“

Руси су на Кавказ дошли почетком 18. века и право на ову земљу су стицали у наредна два столећа кроз многобројне ратове против Османлијског царства и Ирана. Поред тога, отпор су пружала и локална племена којима је понекад полазило за руком да формирају јаку коалицију и потисну тако моћне лидере какав је, рецимо, био Шамил, предводник такозваног Севернокавкаског имамата.

Рат против планинских ратника Северног Кавказа углавном је окончан средином 1860-их. Сликари су често одлазили на положаје руске војске са жељом да на платну овековече прелепу природу овога краја, али и сурове и судбоносне догађаје.

1. Иван Ајвазовски. „Кавказ и Казбек“, 1868.

2. Франц Рубо. „Козаци на планинској реци“, 1892.

3. Архип Куинџи. „Даријева клисура“, из 1890-их.

4. Василиј Верешчагин. „Планина Казбек“, 1897-1898.

5. Александар Кисељов. „Шума у планини“, из 1890-их.

6. Григориј Гагарин. „Летњи камп Нижегородског коњичког пука код Кара-Агача“, 1840.

7. Лав Лагорио. „У планинама Кавказа“, 1879.

8. Константин Филипов. „Кавкаски коњаник“, из 1800-их.

9. Григориј Гагарин. „Вејање жита на Северном Кавказу“, из 1840-их.

10. Арсениј Мешчерски. „Планинска стаза“, 1887.

11. Александар Кисељов. „У планинама Кавказа“, 1906.

12. Григориј Гагарин. „Окршај код Ахатле 8. маја 1841. године“, 1841-1842.

13. Михаил Љермонтов. „Пјатигорск“, 1837-1838.

14. Лав Лагорио. „Планинско језеро“, 1852.

15. Полидор Бабајев. „Јуриш на Ахтинску тврђаву“, из 1860-их.

16. Иван Ајвазовски. „Крај обала Кавказа“, 1885.

17. Иља Занковски. „Мразно јутро“, из 1880-их.

18. Михаил Љермонтов. „Кавкаски пејзаж. Елбрус у свитање“, 1837-1838.

19. Григориј Гагарин. „Сусрет генерала Клуки фон Клугенауа са Шамилом 1837. године“, 1849.

20. Иван Александровски. „Гуниб“, 1859.

21. Јевгениј Лансере. „Кавкаска мртва природа“, 1918.

22. Константин Филипов. „Кавкаска рурална сцена“, из 1850-их.

23. Иван Ајвазовски. „Ланци Кавкаских планина, поглед са Каранајских планина на Темир Хан Шуру, на Каспијском мору“, 1869.

24. Константин Коровин. „На Кавказу“, 1889.

25. Теодор Горшељт. „Јуриш на тврђаву Гуниб“, 1867.

26. Петар Грузински. „Брђани напуштају село пред руском војском“, 1872.

27. Лав Лагорио. „Кавкаска клисура“, 1893.

28. Иван Ајвазовски. „Даријева клисура на месечини“, 1868.

29. Саид Хусеин Бицирајев. „Старци“, 1988.

30. Леми Абајев. „Зикр“, 1991.