10 најбољих радова Ореста Кипренског, чувеног руског портретисте (СЛИКЕ)

Третјаковска галерија
Кипренски је познат пре свега по култном портрету великог руског песника Александра Пушкина, али је он сликао и портрете многих других познатих историјских личности Русије.

Драги читаоци, да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Орест Кипренски (1782-1836) је постао у народу популаран као „руски Ван Дајк“. Био је ванбрачно дете спахије Адама Дјаконова и његове слушкиње. Отац није имао могућност да званично призна дете, па је Орест пријављен као члан мајчине породице.

Од најранијег детињства Орест је испољио таленат за цртање. Када је стасао, отац га је уписао на Академију уметности у Санкт Петербургу. Руководство Академије је препознало младићеву обдареност и по завршетку школовања му је дозволило да и даље живи у студентском дому. Академија му је чак издвојила и средства за путовање у иностранство.

Кипренски је путовао по Швајцарској, Француској и Немачкој, и, наравно, по Италији, где је провео неколико година узимајући часове код најбољих сликара. Чак се и оженио Италијанком Аном Маријом Фалкучи и прешао у католичанство. Умро је у Риму (не сачекавши да види ћерку која је рођена после његове смрти). Сахрањен је у храму Сант Андреа деле Фрате.

Ево неколико најпознатијих портрета које је насликао Орест Кипренски.

1. Портрет А. К. Швалбеа, 1804.

2. Димитрије Донски на Куликовом пољу, 1805.

3. Портрет Јевграфа Давидова, 1809.

4. Млади баштован, 1817.

5. Девојка која носи маков венац, 1819.

6. Портрет Јекатерине Авдулине, 1822.

7. Јадна Лиза, 1827.

8. Портрет Александра Пушкина, 1827.

9. Аутопортрет, 1828.

10. Читаоци новина у Напуљу, 1831.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“