У Русији се још од Петра Првог евидентирају и чувају драгоцености. У посебан фонд племенитих метала и драгог камења издвајане су инсигније за крунисање царева, накит припадника царске породице и различити јувелирски украси од ретког камења, брилијаната, злата и сребра, као и јединствени драгуљи и груменови злата.
Бољшевици су 1920. године основали Државну ризницу драгоцености („Гохран“), где се поред царске ризнице чувају и национализована јувелирска ремек-дела која су припадала племићима и спахијама. „Гохран“ још увек постоји и у своје колекције јувелирске и каменорезачке уметности редовно додаје савремене радове. Најважнија ремек-дела ове збирке изложена су у Дијамантском фонду у Кремљу. Припремили смо за вас преглед најупечатљивијих експоната.
Дворски јувелир Георг Фридрих Екарт и мајстор за обраду дијаманата Жереми Позје за само два месеца су направили ово ремек-дело, уприличено за крунисање Катарине II 1762. године. Главну инсигнију Руске империје краси 75 бисера и 4.936 брилијаната, а на врху је украшена ретким црвеним спинелом од скоро 400 карата.
Обично је за време крунисања император стављао ову круну на главу својој супрузи. Било је неколико сличних круна. Један број су бољшевици продали на Запад. Научници претпостављају да је овај примерак направљен 1801. године за супругу императора Александра I Јелисавету Алексејевну. Круна има 48 крупних и 200 ситних брилијаната.
Жезал је један од најважнијих симбола царске власти. Овај златни жезал је дугачак скоро 60 цм. Направио га је Леополд Пфистерер 1762. године по наруџбини Катарине II. Посебно је вредан због легендарног дијаманта „Орлов“ од 189,6 карата. Купио га је 1774. године и поклонио императорки њен миљеник, гроф Григориј Орлов.
И ово је важна царска инсигнија. Она је симбол Царства Небеског. Јувелир Екарт ју је направио за крунисање Катарине II. Краси је цејлонски сафир од скоро 200 карата.
Овај орден је до Револуције 1917. године био највиша државна награда Руске империје. Увео га је још Петар Први.
Орден је у облику косог крста светлоплаве боје са фигуром распетог светог Андреја Првозваног. Око крста од брилијаната приказан је грб Руске државе – двоглави орао под императорском круном.
За крунисање Катарине II направљени су брилијантски ланац, знак и звезда Ордена Светог Андреја Првозваног, које су касније стављали на себе руски императори на дан устоличења.
У Русији се 18. век доживљава као век брилијаната. На трону је било неколико императорки и њихов накит се састојао од правих ремек-дела јувелирске уметности. „Велики букет“ је био украс свечане хаљине императорке Јелисавете Петровне. Композиције цветних брилијаната су састављене од цветова дивље руже, ириса, нарциса и незаборавка. Лишће је направљено од смарагда.
Порт-букет из 1770. године је женски еквивалент мушког цветног украса на реверу. То је мања футрола за цвеће која се шпенадлом причврсти за хаљину. У ову минијатурну „вазу“ могла се чак сипати вода. Око златних стабљика покривених емајлом увија се брилијантска трака везана у машну.
Ово је јединствени камен који има историјски значај. То је густо зелени колумбијски смарагд благе плавичасте нијансе од 136,25 карата. Камен у брилијантском оквиру од лишћа винове лозе украшава брош из друге четвртине 19. века. Припадао је великој кнегињи Александри Јосифовној, супрузи сина цара Николаја I.
„Руска тијара“ – тако су на Западу звали сличне дијадеме у облику кокошника. Оне су на руском двору непрекидно биле у моди од почетка 19. до почетка 20. века. Ова тијара је припадала Марији Фјодоровној, жени императора Павла I. Највећа драгоценост тијаре је редак ружичасти брилијант од 13,35 карата.
Ова златна наруквица у готском стилу са смарагдима и емајлом направљена је у Француској 1820. године и право је ремек-дело јувелирске уметности. Минијатура са ликом императора Александра I направљена је на слоновачи. На врху је дијамант од 27 карата. То је највећи портретни дијамант на свету.
Највиши војни орден СССР-а уведен је 1943. године. Добило га је само 17 људи, укључујући стране војсковође савезничких трупа. Орден је направљен од платине и злата. Звезда од рубина је оивичена брилијантима, а на светлоплавој емајлираној позадини приказани су бедеми кремља са Лењиновим маузолејем и Спаском кулом. Натписи „Победа“ и „СССР“ су од белог емајла.
Овај почасни знак је додељиван маршалима и адмиралима Совјетског Савеза. Петокрака звезда је од платине и злата, инкрустрирана са пет округлих брилијаната. У центру је композиција од брилијаната у облику совјетске петокраке звезде. Ова „маршалска“ звезда је приказана чак и на поштанској марци СССР-а.
У Русији се вади велика количина различитог драгог камења и драгуља. У Дијамантском фонду су заступљени и кристали спинел, топаз, лазурни камен и јаспис. Посебно су на цени уралска налазишта смарагда. Два грумена тешка око једног килограма пронађена су око 1969. и 1978. године.
У Дијамантском фонду постоји колекција дијаманата посвећених конкретним догађајима. Међу њима је највећи (то је уједно и највећи јувелирски дијамант у Русији) овај дијамант боје лимуна од 342,57 карата. Пронађен је 1980. године у кимберлитној јами „Мир“. Добио је назив „26. конгрес КПСС-а“ у част конгреса који је одржан 1981. године.
На Уралу је 1745. године откривено веома богато налазиште злата, и током наредног 19. века Русија је постала једна од водећих земаља по количини извађеног злата. Драгоцени примерци се најчешће претапају, али се поједини, посебно занимљиви, остављају ради проучавања. У Дијамантском фонду се чува више од сто груменова најнеобичнијих облика (на пример „Мефисто“ и „Зечије уши“). Грумен злата „Камила“ тежак 9,3 килограма пронађен је 1947. године на Колимском налазишту.
Груменови платине се прилично ретко срећу у природи. Дијамански фонд поседује крајње ретке примерке. Један од највећих је „Уралски горостас“ тежак 7,8 килограма, који споља више личи на обичан камен. А овај грумен необичног облика подсећа на чељуст и тежак је 4,7 килограма. Пронађен је на Уралу у првој половини 19. века.
Овај турмалин у облику јагоде или грозда је 1777. године Катарини II поклонио шведски краљ Густав III. Драгуљ има 260,86 карата и размере 4 x 2,7 x 2,3 цм. Зелени листићи од емајла на златној позадини у хармоничном су контрасту са његовом необичном бојом. Земља порекла овог минерала је највероватније Мјанмар, одакле је он пропутовао кроз многе ризнице европских владара док га Швеђани нису запленили 1648. године у Прагу.
При „Гохрану“ је 1965. године отворена прва експериментална лабораторија јувелирске уметности. Екипа од пет мајстора радила је на рестаурацији ретких експоната Дијамантског фонда, од круна до совјетских признања. Јувелири Виктор Николајев и Генадиј Алексахин су 1970. године од 1.500 јакутских брилијаната направили брош „Ружа“ веома компликоване конструкције. Били су надахнути фотографијом сличног броша који је припадао последњој руској царици Александри Фјодоровној.
Ова дијадема од платине, злата, брилијаната и 25 крупних бисера такође има свој историјски прототип. Сличну тијару у облику кокошника наручио је 1841. године император Николај I за своју супругу Александру Фјодоровну. Дијадема је после револуције продата у иностранство и данас се највероватније налази на Филипинима. Јувелири Дијамантског фонда су 1987. године направили исту такву дијадему. Аутор оригинала је Карл Болин.
Ова карта Русије је направљена тако што је цела њена територија посута дијамантима. Црвеним рубином корундом обележена је Москва, Уралске планине су приказане зеленим кристалима, док је црним дијамантом означен град Мирни, престоница руске индустрије дијаманата. Посебним кристалом је обележено Архангелско налазиште.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
