Седам часовничара руских царева (ФОТОГРАФИЈЕ)

Сатови су поред мерења времена били и ствар престижа још откако се овај изум појавио на историјској сцени. Мајстори су за цареве правили непоновљиве механизме свих величина, од сата на прстену до огромног зидног часовника.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Христофор Галовеј

Шкотланђанин Христофор Галовеј је по налогу енглеског краља Џејмса I Стјуарта дошао 1624. године на двор цара Михаила Фјодоровича. Он је направио нови часовник за Спаску кулу Московског кремља. Бројчаник од храстових дасака покривен лазурним премазом кретао се показујући дневно и ноћно време. Звоно на часовнику се оглашавало на сваки сат. Дворски часовничар је за свој рад добио комаде разноврсних тканина, крзна самура и куна, и сребрни пехар. Његова укупна зарада била је вредна сто рубаља, што је прилично велика сума за оно време.

Спаска кула са часовником у крупном плану.

Московски часовничари, браћа Иван и Николај Бутеноп, извршили су затим реконструкцију Спаског зидног сата. Заменили су све зубчанике и поставили нове бројчанике са златним цифрама и стрелицама, а мелодија на часовнику је извођена ударањем у кремаљска звона.

Иван Кулибин

Портрет И. П. Кулибина

Нижњеновгородски изумитељ Иван Кулибин се захваљујући часовнику упознао са Катарином Другом. Он је за њу 1767. године направио необичан механизам у облику јајета.

Кулибинов сат

Рад је био толико пипав да му је за њега затребао нови алат. Тада је Кулибин сам конструисао микроскоп. Тако је направио хронометар од сребра са позлатом који није био већи од гушчијег јајета. На сваки сат су се у њему отварала минијатурна вратанца и почињале да се крећу фигурице анђела и жена мироносица које су дошле на Гроб Господњи, и свирала је музика. А тачно у подне је интонирана мелодија коју је компоновао лично Кулибин поводом императоркиног доласка у Нижњи Новгород.

Сат са пауном у Павиљонској сали Ермитажа, који је дизајнирао Џејмс Кокс 1772. године.

Катарина II је била толико одушевљена поклоном да је талентованог изумитеља поставила за руководиоца механичких радионица при Академији наука. Иван Петрович је за своју покровитељицу правио невероватно компликоване часовнике, поправљао зидне сатове са кула Зимског дворца и склопио чувени часовник „Паун“ који је на руски двор донет из Енглеске.

Лав Нечајев

Јарославски часовничар Лав Нечајев никада није напуштао свој родни град, само је 1853. године отишао у Санкт Петербург да тамо на двору представи свој изум, астрономски часовник са вечним календаром. Он приказује сате и минуте, а још и дан и месец у години, време заласка и изласка сунца, као и трајање дана и ноћи. По њему се може препознати да ли је сада преступна година и који је данас дан. А у време изласка и заласка Сунца „Регулатор“ репродукује руске народне мелодије.

Астрономски сат је експонат Централног војнопоморског музеја у Санкт Петербургу.

Механичар је тај часовник правио 14 година. Цар Николај I је наградио изумитеља, а часовник у кутији од ружиног дрвета био је изложен у Зимском дворцу. После револуције је пребачен у Војнопоморски музеј, где се и данас чува.

Семјон Броњиков

Породица Броњиков

У Вјатки су се 1837. године вршиле припреме за долазак будућег императора Александра II. Најбољи локални мајстори су позвани да представе своја достигнућа на изложби. Позван је и стругар Семјон Броњиков, који је за цареву посету направио џепни сат од различитих врста дрвета. Механизам и бројчаник су били од палме, опруга од бамбуса, а казаљке од пузавице „Орлови нокти“. Кућиште сата и футрола направљени су од брезове кврге.

Дрвени џепни сат који је у 19. веку направио мајстор Семјон Броњиков и који је још увек у исправном стању. Експонат Историјског и завичајног музеја „Д.Г. Бурилин“ у Иванову.

Када је царевић видео сат, пожелео је да га купи, и платио је за њега седам рубаља у сребру. После тога је вјатски стругар затрпан наруџбинама са свих страна, па и од самог цара, за кога је после пар година у Вјатки направљено још неколико примерака.

Стопама свога оца пошли су и Броњиковљеви синови Николај и Михаил. Они су правили часовнике од дрвета, али и од кости. Породица вјатских стругара поклонила је 1866. године часовник будућем цару Александру III.

Мајкл Медокс

Зграда Петровског позоришта

Живот Енглеза Мајкла Медокса у Русији је био толико испуњен, да би неком другом то било довољно за три живота. Позван је да предаје физику и математику великом кнезу Павлу Петровичу. Међутим, Медокса нису привлачиле само прецизне науке, он је уједно био и илузиониста и еквилибриста. Чак је и основао Петровски театар, прво јавно музичко позориште у Москви. Био је успешан и у прављењу часовника. Правио је и џепне и подне сатове.

Сат „Храм славе“

Специјално за Катарину II је осмислио „Храм славе“. Буквално све у том механизму – од фигура до музике – било је везано за царичино име и њену владавину. Четири фигуре на мермерном постољу часовника симболишу четири стране света које држе музичку кутију. Изнад ње су три стуба са орловима на врху, а у средини је сунчев диск у чијем центру се налази бројчаник. Четири пута дневно часовник је репродуковао свечану химну, вратанца музичке кутије су се отварала и унутра се видео водопад. Ефекат воде која тече постигнут је окретањем кристалних цеви. Медокс је на овом механизму радио дугих 13 година, од 1793. до 1806. године. Надао је да ће га лично уручити Катарини Другој, али се императорка, нажалост, упокојила 1796. године.

Карл Буре

Павел Карлович Буре

У Петербург је 1815. године из Ревела (садашњи Талин) дошао часовничар Карл Буре заједно са сином који му је био сарадник. Посао им је кренуо тако добро да је млађи Буре купио фабрику у швајцарском граду Ле Локлу, а неколико година касније је му је поверена процена вредности у Камералном одељењу при императоровом кабинету (тј. у царској ризници), као и посао техничара у Ермитажу. Крајем 19. века породица Буре је правила часовнике који су спадали међу најтраженије у Русији. Сваке године су на двор Александра III слали механизме за откуцавање и хронографе у вредности од најмање 60.000 рубаља. Фирма је укупно испоручила Романовим најмање 12.000 часовника.

Џепни сат на ланцу са поклопцем. Поклон Кабинета Његовог Императорског Величанства. Часовник са швајцарским механизмом. Трговачка кућа „Павел Буре“, 1904.

Многи сатови су били направљени као награда која се додељује за храброст, победу на такмичењима, или за нека друга достигнућа. Један златан и један сребрни часовник „од Буреа“ цар Николај II је понео у прогонство у Јекатеринбург.

Карл Фаберже

Петер Карл Фаберже (1846-1920).

Са часовницима је имао везе и један од најпознатијих руских јувелира који је радио за царску породицу. Готово сви његови сатни механизми били су повезани са легендарним Пасхалним јајима. Наиме, нека од педесетак ремек-дела чувене Фабержеове фирме била су направљена са унутрашњим часовником. На пример, мали часовник је био скривен у златној двоколици коју је вукао херувим – тако је изгледало јаје које је Александар III наручио за императорку Марију Фјодоровну (сматра се да је тај примерак изгубљен). А за Васкрс 1906. године цар Николај II је Александри Фјодоровној поклонио јаје у виду Успенског храма окруженог кулама Московског кремља, а унутра су били скривени часовник на навијање и музичка кутијица.

Поклон цара Николаја II царици Александри Фјодоровној за Васкрс 1906. Кућа Фаберже. Злато, сребро, оникс, стакло, гиљоширање на емајлу, емајлиране преграде, сликање емајлом.

Фирма је правила и сатове за камин. Међу најпознатије спада монументална композиција од сребра, направљена поводом јубилеја свадбе Александра III и императорке Марије Фјодоровне.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“