Која јела се у Русији праве покојнику за душу?

Legion Media
Руски обичај давања даће потиче још из прасловенске прошлости. На даћи се људи сећају покојникових добрих дела и моле се за покој његове душе. Обично све то подразумева и трпезу.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Прва даћа се по православном обичају даје на дан погреба. Позивају се сви који су присуствовали сахрани. Затим се даћа даје деветог и четрдесетог дана после смрти.

Прва годишњица смрти се обично обележава у кругу породице, исто тако и свака следећа годишњица и сваки рођендан упокојеног. Православни верници врше помен и дају даћу својим упокојеним родитељима и више пута у току године – на задушнице, које падају пред пост.

Верује се да је даћа после сахране важна фаза преласка душе у загробни живот. Обично се покојник сахрањује трећи дан после упокојења, у знак сећања на васкрсење Господа Исуса Христа.

Како се сервира трпеза на даћи?

На трпезу која се приређује поводом смрти ближњега обично се износи обична храна, у обичном посуђу (не празничном) неупадљивих боја. Столњаци такође треба да буду без упадљивих шара, а понекад се преко њих ставља црна трака.

У челу такве софре седи домаћин куће, а са његове леве и десне стране су чланови породице и родбина, редом по старини и по блискости са покојником. Место где је обично седео покојник може остати празно, и ту се такође поставља прибор за јело и тањир са симболичном порцијом хране.

Испред кандила или покојникове фотографије стави се чаша воде и на њу парче хлеба са сољу. Постоји обичај да се четрдесет дана свакодневно мења вода и ставља ново парче хлеба, и да се четрдесети дан после парастоса вода проспе, а хлеб измрви и остави птицама. Понекад се уместо воде сипа вотка (мада је то супротно благослову Цркве) и она остаје у чаши 40 дана.

Шта од јела Руси праве за даћу?

Ручак почиње од тога што свако најпре узме кољиво које је освештано на парастосу. То је каша од млевеног проса или пиринча, или од целих зрна пшенице, заслађена медом и сувим грожђем. Зрна у кољиву су симбол Васкрсења, а мед и суво грожђе симбол насладе праведника у Царству Небеском.

Раније се на даћама нису постављале виљушке јер оне нису биле потребне за главна јела. Постојало је веровање да кољиво не треба јести виљушком јер тако може да се узнемири покојникова душа. Сада је јеловник проширен, а обичај везан за виљушке данас ретко ко поштује.

Палачинке се такође праве за даћу. Прва палачинка се оставља на прозорски симс, за покојника, а остале једу гости за његов помен. Словени су веровали да палачинке симболизују сунце и препород, те да одражавају човекову везу са небом и загробним светом.

Палачинке могу да буду сервиране са маслацем или посластицама попут меда, павлаке, кавијара или лососа, у зависности од укуса и финансијских могућности породице. Треба рећи да је трпеза на даћи прилично скромна. Направи се толико палачинки да свако поједе по једну или две.

Пију ли Руси вотку на даћи?

Помен у кући трговца, 1876, Фирс Журављов

Црква не даје благослов за испијање јаких алкохолних пића на трпези поводом помена упокојеног. Неки чак верују да ће покојникова душа дуже пролазити кроз митарства у загробном свету што се више вотке попије на његовој даћи. Са друге стране, постоји и практичан разлог за такво ограничење. Даћа служи да људи помену покојника и помоле се за његову душу, а не да воде жустре разговоре.

И поред тога, у Русији је прилично честа појава „помињања“ покојника уз чашицу вотке или коњака. То се најчешће ради пре јела, или пре кољива. Ако нема кољива, онда пре палачинки. Најчешће се на томе конзумирање јаких алкохолних пића и заврши. Од других напитака на трпези може бити компот, квас или црно вино.

Шчи и каша – обична руска јела

После кољива и палачинки следе свакодневна јела. Прво јело је чорбасто, и то је најчешће шчи, тј. класична руска чорба од свежег или киселог купуса (са месом, или без меса ако је посни дан). У јужним регионима земље се кува и боршч.

Поред тога, пеку се затворене погаче са сланим филом од меса, купуса, лука, кромпира, рибе или печурака. Избегавају се слатке отворене погаче, јер се оне асоцирају са свадбом и другим радосним празницима.

Главно јело је пире од кромпира или хељда са месом. Уз то се служи и свеже и конзервирано поврће или салата од поврћа.

По речима историчара руске кухиње Виљама Похљепкина, завршно јело на даћи је кисељ (традиционални пудинг од бобичастог воћа). Он „обавезно треба да буде кисео и обавезно од биљака, тј. од кљукве, бруснице или у крајњем случају од јабука, огрозда или рибизли, само не од млека“. Похљепкин објашњава да кисељ помаже у варењу тешке хране од брашна и меса. Уместо кисеља понекад се кува компот од свежих бобица или од свежег или сушеног воћа.

После трпезе се свима деле обичне бомбоне или кекс да се засладе и помену покојника и код своје куће.

Ако се даћа даје у време поста, онда на јеловнику нема меса и других производа животињског порекла. На сто се најпре износе кољиво и палачинке, а затим посна јела. На пример, шчи од печурака, хељда са поврћем, пита од купуса и слатко пециво са сувим грожђем или сувим кајсијама од посног теста.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“